Dan kada sam otkrio ko pise moje tekstove!

Jedan sam se dan, nichim izazvano, tek dokolice radi, zapitao ko zapravo pise moje tekstove za ovaj blog. Znajuci dobro da to nikako nisam ja, jer kako bi, naoruzam se strpljenjem i tvrdoglavoscu da saznam ko je ja, kad vec ja to nisam.

Maskiram se i zauzmem busiju tako da mi postansko sanduce uvek bude pod paskom. Cekanje je pretvaralo sekunde u minute, minute u sate, sate u dane... Kad u nekom trenutku, tek sto je prosla ponoc, gluvo dakle doba, otvori se kapija na kuci i u ajnfor utrca jedna casna sestra. Tutne nesto u sanduce i zamakne niz ulicu. Ja brze bolje za njom i imam sta da vidim. Casna sestra pokuca tri puta na vrata papske nuncijature u Beogradu i pre nego si rekao Benedikt XVI udje da joj se vise nikad ne udje u trag.

Upadnem ja u nuncijaturu, kuriski istrazivacko-novinarski, kad imam sta da vidim. Papski nuncije sedi za faksom i prima sa skrivenog broja tekstove. Kako koji stigne on ga podmuklo metne u sasvim obican, plavi koverat, sve smejuci se i trljajuci zadovoljno rucice. Taman da izadjem, nesretan jer sam samo tako malo uspeo da razmrsim ovu misterioznu tapiseriju zlocina, kad Nunciju zazvoni telefon - bila je to Americka ambasada.

"Pasce sila i nepravda" pomislih ispravno tada. I lakse mi odmah bese.

Dakle krvavi trag je vodio do Kneza Milosa. Spakujem se ja, upadnem, ne pitajte kako, nelegalno svakako, u ambasadu SAD, pravac odaje CIA! Kad tamo imam sta da vidim. Ambasador licno, ali licno!!! prima instrukcije iz Washingtona. Napregnem se da razumem ko to tamo diktira u ambasadorovo pero moj tekst i prepoznam zenski glas. Ceski akcenat, Washingtonski telefon - mogla je to biti samo krvolokinja Medlin Olbrajt! Zgrozim se i tri put pljucnem i kazem: Sacuvaj nas boze kuge i Medlin Olbrajt!

Zna se, kod dobronamernih ljudi makar, da gde je Medlin tu je i Dick Holbruk. Nije mi bilo patriotske druge. Moralo se te nije bilo tesko - pravac Washington D.C. Uvucem se nocu u njegovu kancelariju kad tamo na kaucu spava Radovan Karadzic. Pomislim - a. opet se otkrio, a ovde promaja samo tako i b. Rasime bejashe ti u pravu - ali zanemarim, fokusirano, brata Radovana i ustremim se kao pravi balkanski nindza, zeljan istine i pravde, ka kabinetu Holbrukovom. A tamo imam sta da vidim - registrator sa mojim imenom, pedantno, novosvetskoporedachki slozen pod "J".

Mashim se ja za njega, znam imam malo vremena, moze Radovan svako malo da ustane i krenem da citam sta tamo pise. A pise da Holbruk naloge za moje tekstove dobija direktno od W. Busha, njemu to, naravno, naredjuje Donald Rumsfeld, ovome Wolfowitz, Wolfowitzu pravi predsednik SAD - Ehud Olmert po i to ni manje ni vise nego po Cipi Livnijevoj.

Olmertu moje tekstove prenosi licno, samo na pun mesec i samo na uvce, glavni rabin Jerusalima, koji intstrukcije za tekstove dobija od Velikog meshtra Velike Masonske loze Bliskog Istoka, kojemu ih dojavljuje rimokatolicki nadbiskup Bejruta sa instrukcijama pristiglim direktno od samoga Svetog oca Pape, kojega je tajna vlada Rotshilda instalirala na to mesto samo i jedino da bi bio karika u ovom lancu belosvetskih mutivoda i intriganata i kojemu su pripretili da ce "ovo-ono/znas me-znam te" ukoliko papa ne bude tancovao kako oni sviruckaju.

Rotshildovci, deluju na nagovor Rozenkrojcera, koji su i onako u shaci vitezova Templara i Malteskog Reda. Potonji se nalaze u vecinskom vlasnistvu Iluminata koje krvavim forintama placa i organizuje George Soros i Tajna Boljsevicka Internacionala sa sedishtem u Ljubljani.

Njima, dakle Tajnim Boljsevicima, upravljaju nista manje opasni i ako su samo ostaci organizacije ODESA te klonirani Hitler i Goebbels, nastanjeni trajno u Chileu, chije orgijanje donacijama izdrzavaju Sekte U Srbiji i albanski separatisti.

Sve se ovo desava na nicim do zlobom provocirani nagovor Biljane Kovacevic-Vuco i/ili Sonje Biserko (bio je mrak - nije se dalo razaznati). Njih dve na ovo podada naravno Cedmir Jovanovic, na prigovor Zarka Koraca i onog sektasa iz Banovaca, kojima je kintu za tako nesto dao Chume, kojega kao piuna pokrece zasticeni svedok Bagzi, koji je siroma` na platnom spisku dr Vladana Batica.

Batic je poslusnicko pseto Stjepana Stipana Mesica, za koga otkrivam, sa Radovanovim hrkanjem kao soundtrackom, da je ni manje ni vise nego sotonist. Na svojim seansama na Markovom trgu gde on i Ante Djapic, kao od majke rodjeni, transiraju uz Thopsonovo chantranje i stupaju u dosluh sa duhom Alije Izetbegovica koji po dzenetu saboruje na temu "kako doakati Srbima" sa Muratom, Bajazitom i svim beogradskim dahijama.

Sa dignutom kosom na glavi, saznajem da su sponzori mojih tekstova zapravo McDonalds, Koka Kola, proizvodjaci kontraceptivnih sredstava, biciklisti iz St Eglise Sur Mer-a, izdavac "Da Vinchijevog koda", Sajentoloska crkva, US Steel, ona banka sto joj je Milo Djukanovic akcionar, naravno miskoviceva "delta"...

 Chitam i ne verujem, shokiran stepenom neljubljenja svoje domovine, i da je ovom dzavoljem poduzecu B92 internet provajder, medijski je savetnik nije niko drugi do glavom i djavoljim rogovima Brankica iz Insajdera, sve je ovo zapisala Biljana Srbljanovic, dramatizovala Borka Pavicevic, na scenu ce u vidu neke kao shtaro fol naivne predstave postaviti Gorcin Stojanovic, film ce sa sve 16 frejmovima o ovome da snima Goran Markovic, mene ima da da glumi Mirjana Karanovic, narator ce da bude Mirko Djordjevic - a kad ga pustis unazad cuces "I worship satan", Cece iz "Pescanika" ce skupljati novac, Beba ce da da marketinsku podrsku, Cincarevicka ce da oslika prigodne slike na ovu temu,

Prokic i Samardzic imaju u zadatak da sokratovski podlo, ispod katedre, truju studente, Vesna Pesic da o tome prica u Klopkama....

Zatvorim registrator i pobegnem brzo koliko su me noge nosile. Uz put se setim i pokrijem Radovana, a sve proklinjuci sebe i dan kad sam zeleo da saznam ko mi pise tekstove za blog.

Ko jos funkcionise po ovom principu znam ali necu da vam kazem. Javice se oni sami.

 Sad kad smo ovo razjasnili, jel moze da stavimo temu ad akta?