Tetris Na Vjeki Vjekova

Osmislio ju je ruski matematičar Aleksej Leonidovič Pažitnov u junu 1984. godine, kao slagalicu u kojoj se padajući blokovi raznih oblika i veličina moraju okretati i pomerati levo - desno da bi se utopili u matricu. Ime joj je izvedeno iz grčkog prefiksa '' tetra '' ( četiri ), jer svi blokovi imaju po četiri segmenta ( raspoređenih u sedam oblika ), i reči tenis, omiljenog sporta njenog autora koji danas živi u SAD. Sudeći po podacima kompanije Blue Planet Software, koja nadzire licenciranje tetrisa, do sada je prodato 125 miliona kopija za više od 30 platformi u više od 50 zemalja.

Prva verzija tetrisa pojavila se u ondašnjem Sovjetskom savezu, a potom je uz marketinški slogan '' Iz Rusije  s ljubavlju '' ( Из Русије с љубављу :) ) 1986. godine stigla i na Zapad gde se igrala na u to vreme dominantnom personalnom računaru IBM.

Tetris je moja omiljena igrica, bila i ostala. Igrica iz ranih dana mladosti, iz gimnazijskih dana kada smo je na časovima informatike krijući igrali a ponekad i nismo morali da krijemo jer nam je profesor bio dobar i dopuštao nam je da malo zanemarimo informatičke programe i opustimo se uz tetris. Sećam se tih prvih spravica na kojima sam igrala svoju omiljenu igricu; bile su velike za današnje pojmove i punile su se na baterije ali igrati tetris na njima bilo je neprevaziđeno zadovoljstvo! Sad ga igram na kompjuteru, ponekad i na mobilnom aparatu ali nikad ne zaboravljam one prve simpatične spravice.

I nikada nikakvi Prinčevi od Persije, Magične Akademije, Mafia Wars, razni Kaunteri i šta sve ne nisu mogli da zamene tu igricu koja me je osvojila upravo svojom jednostavnošću.

Tetris je uspeo da svojom jednostavnošću pobedi i doživi svoj 25.rođendan. 

Tetris - tako razumljiv, tako lak, nezakomplikovan i neuvijen, opšteshvatljiv, neukrašen, nepretenciozan i skoro prirodan uspeo je da se toliko dugo održi pred navalom tako moćnih, šljaštećih, skupih komplikovanih i modernijih igrica i postao dokaz da i jednostavnost u nekim slučajevima može biti izuzetna, drukčija, različita, neobična, posebna, atipična i osobita  a da ipak ostane - jednostavnost.

Kao velikom poštovaocu tetrisa meni može biti samo drago jer je prevlast bar negde uspela odneti jednostavnost. Ne mora igrica biti što više kompleksnija da bi bila dobra, može da bude i jednostavna. Tetris je to pokazao i dokazao.

Tetris ih je sve nadigrao, bar što se mene tiče. Oborio ih bolje nego što oni igrači u igricama u kojima se puca obaraju zamišljenog neprijatelja.

Ima jedna stvar koja mi je ostala čudna pa čak i bizarna. Nakon bombardovanja 1999. godine primetila sam na raznim mestima kako deca, omladina pa i odrasli ljudi nastavljaju da igraju igrice u kojima se puca i to čak one u kojima avioni obaraju avione. I mislila sam tada '' pa zar im nije bilo dosta obaranja aviona iz prethodna tri meseca i to uživo nego nastavljaju da pucaju i obaraju avione i u igricama '' ?!?. Odista čudno, i to jako čudno a čini mi se i neobjašnjivo bar za to vreme. Očito, ljudi vole da pucaju pa makar to bilo i u igricama, i da uzvikuju '' ubio sam ga '' uz grohote smeha. Ah, ne, toga u tetrisu nema i hvala Bogu da postoji igrica u kojoj nema virtuelnog ubijanja i činjenica da je odolela naletu igrica koje promovišu ubijanje dokazuje njenu vrednost. Zato je dragocenost tetrisa velika i treba ga očuvati da i dalje živi i preživi pa da slavi i 50. rođendan.

Odoh da malo igram tetris.