Literatura

U početku beše Gilgameš

/ 06.10.2007. u 14:20

Komentari: 77
Čitanost: 13087
/
Preporuke: 3945
/

- prilog za pohvalu tuđih reči koje nalazimo u knjigama -

"Škola, braćo, škola, a ne zvona i praporaca!" - Dositej Obradović, davno

Verovatno svako od nas ima "svoju" omiljenu knjigu, citat, neku opštu poruku dobijenu, pa usvojenu od tuđih reči nađenih u knjigama na koje nailazimo sasvim slučajno. Tek vremenom većina počinje da "pravi planove" o tome šta, koga i kada čitati, tek vremenom počinje da se raspituje za tuđa mišljenja o pročitanim knjigama, ili kreće s namerom da "zaluta" po knjižarama (u kojima, srećom, nema natpisa "zabranjeno listati knjige") tražeći baš određenu knjigu za zavodljivo, samotno vreme budućeg čitanja.

Čitanje tuđih reči je usamljenički doživljaj, osim u čarobnim situacijama kad knjige čitamo "naglas" deci koja to još ne umeju sama, kad ih čitanjem zabavljamo "pred spavanje" ili u bilo kojoj drugoj prilici, čime ih "navlačimo" na njihovo buduće samostalno traganje po beskonačnom moru tuđih reči.

Jedino su knjige bolje od razgovora o knjigama.
Pitanjem "Šta čitaš?" lako i lagodno se započinju razgovori, po odgovorima se prave procene o osobinama onog/one sa kojim/kojom razgovarate, osetite u sebi ćutljive reakcije dopadanja ili odbojnosti, a najlepše je kad omiljene knjige takvim razgovorima ponovo "iščitavate" upoređujući tragove koje su knjige ostavile u vama.

Uvek me je zanimalo i da li se žensko i muško čitanje razlikuju? Sve smešne, satirične i duhovite opaske o razlikama između ženskog i muškog mozga, sve mnogobrojne sličnosti i razlike o muškim i ženskim "navikama" izostavljaju da li ustvari postoji ta razlika, uopšte?

Nečije čitalačke navike umeju da "prećutno" govore mnogo o čoveku samom, knjiga koju uvek nosi sa sobom, knjiga koja ima "posebno" mesto među svim knjigama koje poseduje u sopstvenoj biblioteci, knjiga koju često citira ume da bude sigurno sklonište za iskrenost, jer uvek izgleda kao sasvim pristojan, čak konvencionalan razgovor, a ustvari nečijim tuđim rečima teče iskrena priča o tome "šta sanjam i šta mi se događa".

Tuđe reči koje nas dotaknu u nečijoj knjizi često "povuku" u istraživanje o onome ko ih je ispisao, u traganje po njegovim/njenim biografijama, u pokušaj da se događaji iz njegovog/njenog stvarnog života uoče kao veza sa rečima koje nam je ostavio/la kao putokaz o sebi ili svom sopstvenom igranju sa rečima.

Nije retko da nas iznenadi da nikakvu vezu ne možemo da uočimo, najčešće zato što tražimo sličnosti sa sobom, verujući da ako nečije tuđe reči toliko liče na na naše misli, na svet koji mi gledamo, onda mora da je i njegov/njen stvarni život isto nekako - ličio. Zaboravljamo da često reči koje neko ispiše i budu napisane samo zato što nema s kim, kada ili kako da ih - izgovara, a mora da ih ostavi negde jer "one same izbijaju iz njega/nje".

I kad u toj velikoj "galaksiji" tuđih reči potražimo "najčešće reči" vrlo brzo se izdvoje četiri: junak, moć, smrt, ljubav.Nekoliko reči koje svojim značenjima skupe sve ono što jesmo, što bi želeli da budemo, čega se plašimo i čemu težimo kao neuhvatljivom.

Postoji i posebna grupa ljudi koja često doživljava omalovažavanje, a meni su dragoceni za razgovore - nepismeni ljudi.Ili oni koje zovemo "neobrazovani" zato što nemaju formalnog obrazovanja ili što smatramo da ne čitaju, dakle ljudi koji ceo svoj život provedu bez pomoći, putokaza i savezništva sa tuđim rečima.Razgovore sa njima doživljavam kao i čitanje knjiga, samo što oni - pričaju. Nepismeni razviju posebnu sposobnost za pamćenje ljudi, događaja i doživljaja, jer znaju da je njihovo pamćenje jedini garant da će sve te tuđe reči ipak stići do nekoga. Tako se dogodi da nam je "usmena književnost" nekadašnjih nepismenih za poštovanje i citiranje, a današnji nepismeni često samo za podsmeh. Meni se čini da ljudi koji se samo rugaju, podsmehuju i omalovažavaju, bez obzira što znaju da čitaju, ustvari samo znaju slova, ne umeju da ih skupe u reči, njih tuđe reči ne dotaknu, ni napisane ni izgovorene.O takvim ljudima postoje fantastične tuđe reči, predivne knjige koje su sve ispletene od osećanja nemoći, a istovremeno i kristalno jasne svesti o zlu, pakosti, okrutnosti i svemu onome trulom i plesnjivom što tako lako prepoznamo u ljudima oko nas, pa im oćutimo jer smo već pročitali sve o njima.

Ponekad je teško razdvojiti šta su u našim sećanjima (ili osećanjima, ili stavovima ili slikama o svetu i ljudima) knjige tuđih reči, a šta smo mi sami, bez njih. U takvim situacijama uvek je najbolje okupiti oko sebe svoje sopstveno "društvo mrtvih i živih pesnika" i gledati čime su to odabrani baš oni među desetinama hiljada koji su nam ostavljali svoje reči kao svilene niti kojima se dobrovoljno vežemo.To što ih okuplja smo mi sami.

Imala sam sreće da tuđe reči iz svojih omiljenih kjniga delim sa sjajnim ljudima, da u veselim razgovorima upoređujemo svoja "društva mrtvih i živih", da u dugim "divanima" dopunjujemo jedni druge otiscima koje su te tuđe reči otisnule u nama. Najlepše što pamtim je kraj jednog razgovora - zaključili smo da su "Ep o Gilgamešu" i neka nama neznana i zaboravljena "Bajka o svemu" roditelji svih drugih knjiga.

A da ne znamo koja ljudska bića su nam ostavila taj putokaz za reči.

A možda to nije ni važno, važnije je da reči teku i da se razmenjuju neprekidno, još od tih davnih dana.

I danas i ovde, ako je zanimljivo da razmenimo i "tuđe" i svoje reči.

postavite na |

Komentari (77)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

dunjica 14:53 06.10.2007

Žene

GordanaC, možda je tjeranje maka na konac, ali prije no što koncentrirano pročitam post, da dodam prvi utisak (koji, kažu, nikada ne vara). Elem, fale mi žene na slikama, pa bih rado tu intervenirala, jer mi se čini da nećeš imati ništa protiv.

Moj izbor onih koje također rado citiram i o čijim tekstovima rado razmjenjujem mišljenja:

gordanac 15:09 06.10.2007

:))

htela da dodam...

dunjica 15:14 06.10.2007

Re: :))

A znači, ne moraju biti samo književnice? Ovo je još bolje! ;-)

s56a 22:36 06.10.2007

Re: :))

Hajde da malo podidjem feministickom blogu sa Slavenkom Drakulic i socijalnim SF The Ambassador by Edwina Currie koju sam sa gustom procitao pored sve moje alergije na iracionalne zenske autorke

angie 00:37 07.10.2007

Re: :))

Slavenka Drakulic-extra!

dunjica 09:48 07.10.2007

Re: :))

Slavenka Drakulic-extra!

A tek kada bi dobila blog ovdje! Mogu zamisliti da bi SD pristala na to, a i stil pisanja se lako uklapa u blogerski.

Hoćemo li da urgiramo za SD dobije blog na b92?

Olga Medenica 12:20 07.10.2007

Re: :))

Ne vidim da li je medju ovim facama lice
Marguerite Yourcenar?

Iz nekog razloga, u vreme kad sam ja studirala Hadrijanovi memoari su bili biblija svakog nacitanog studenta arhitekture.

A menije je ostala najomiljeniji zenski pisac, ever.

Olga Medenica 12:27 07.10.2007

Re: :))

Ah, zaboravila sam na

Sei Shonagon....
X - XI v. "tudje reci" i to iz sasvim drugog vremena i sasvim druge kulture, ipak, koliko se neke stvari malo razlikuju?

gordanac 17:27 08.10.2007

sei shonagon

Sei Shonagon (965/967-aft.1010)

gordanac 17:31 08.10.2007

----

OTHER WOMEN'S VOICES Translations of women's writing before 1700

gordanac 17:34 08.10.2007

:)

Sei Shonagon - blogerka X veka
:))

blackbox 15:03 06.10.2007

U početku beše Gilgameš

"Škola, braćo, škola, a ne zvona i praporaca!" - Dositej Obradović, davno
Reče to Dositej davno, a činimi se da je danas još aktuelnije.
Iako ga mnogi ne cene kao napr. Svetozara Miletića, mislim da upravo ono šta je i kako Dositej radio može poslužiti kao osnova nekima da se malo prizovu pameti. Ne treba zaboraviti da je Dositej u ime Karađorđa pisao pismo Napoleonu, trađeći podršku za borbu protiv Turaka, čak se i nudeći Napoleonu kao odani saveznik. Napoleon je odgovorio da se " divi hrabroj bortbi Srba ali da je Turska saveznik Francuske i nije mu u interesu da narušava odnose sa njom ".
Dakle, malio nikada nisu mogli biti glavni razlog remećenja interesa velikih, ali su često uzimani kao povod a mali su mislili da je to razlog.
Pa evo još jednog teksta koji govori o Dositeju ali i ondašnjoj stvarnosti, koja po mnogo čemu podseća na sadašnjopst.
DOSITEJ se, kao “pravi Evropljanin” u ustaničkoj Srbiji do poslednjeg dana trudio da je što više približi Zapadu, koji je sve do prve Karađorđeve revolucije za tu vekovima od islama okupiranu zemlju imao podrugljiv naziva “kužna Turska”. I zato, ko god bi iz Beograda čamcem preko Save i Dunava prelazio u Austriju morao je po nekoliko nedelja da provede u zemunskom karantinu.
Decenijama živeći po evorpskim prestonicama, družeći se sa mnogim u svetu poznatim kulturnim stvaraocima kao “apostol slobodne misli” i pisac prve naše knjige o lepom ponašanju, po povratku u Srbiju mudrom Dositeju je veoma teško palo primitivno ponašanje nekih srpskih starešina, a grozio se i njihovih čestih krvavih sukoba kao i ružnih reči. Dok je Dositej tri godine radio u oslobođenoj Srbiji bez ikakve plate, sem što je imao besplatan stan i hranu, mogao je da sagleda u Beogradu koliko su najviše narodne starešine bile grabljive i sebične.
DIVEĆI se Karađorđu kao velikom vojskovođi, kojem je i svoju čuvenu ustaničku himnu posvetio, Dositej kao učen i pametan čovek odmah je shvatio da se on za razliku od uspešno vođene oslobodilačke borbe veoma teško snalazi u miru pred pitanjima unutrašnje, a još više spoljne politike. Osetio je da je po prirodi veoma nagao i pred Karađorđem, koji je zbog narodnih tužbi i rođenog brata Marinka obesio, često bio naivan i lakoveran prema onima, poput Mladena Milovanovića, čijoj se slatkorečivosti verovalo što mu se, kasnije, gorko osvetilo. A bilo mu je poznato da srpski vožd Karađorđe začas može da promeni raspoloženje, tako da bi tada opraštao naneto zlo čak i neprijatelju.
Podložan tuđim uticajima, Karađorđe je, ponekad, bio odveć naivan i poverljiv prema izvesnim podmuklim poslanicima velikih sila, koji bi, kasnije, o njemu podnosili najgore izveštaje, poput ruskog diplomate Rodofinikina. Po zapisima savremenika, Rodofinikin, rođeni intrigant, nije imao sluha ni razumevanja za slobodarsku borbu srpskog naroda. Slušajući ljutita Karađorđeva prebacivanja upućena Rodofinikinu, Dositej je sve činio u svojoj moći i dovitljivosti da ih primiri, pa čak i kada je taj ruski izaslanik zbog svoje zavereničke politike morao čamcem pobeći u Austriju.
DOK je markiz Pauluči kritikovao Karađorđevo držanje ocenjujući ga kao “vlast jednog azijskog suverena”, Rodofinikin je, oslonjen na srpsku opoziciju, u izveštajima o srpskom voždu iznosio najgore mišljenje.
Zbog nesuglasica, stalnih sumnjičenja i svađa srpskih starešina, Dositej je više puta dobronamerno ukazivao Karađorđu da je bolje da više boravi u svom beogradskom konaku nego topolskom, ali, znajući koliko su bliski, nije mogao protiv njihove zle kobi, predsednika Sovjeta Mladena Milovanovića, sve dok ga s tog položaja 1809. godine vožd nije smenio posle izgubljenih bitaka kod Čegra i u dolini Morave. Da bi se spasao od Karađorđevog gneva, u to vreme je pobegao u Austriju i zapovednik bećara Miloje Petrović, koji je na Karađorđev zahtev bio izručen i odmah pogubljen.
Za opomenu svim izdajnicima, tom prilikom je odsečena Milojeva glava bila na jednom tanjiru izložena “Beograđanima na ugled” ispred gradske crkve. Da li je tu strašnu scenu aprila 1810. godine video Dositej, nije nam poznato, jer je on za razliku od Vuka Karadžića, to izbegavao da stavi na hartiju. A kada bi mu neke starešine zamerale to što se ne opredeljuje na njihovu stranu očekujući da će perom veličati samo njihove zasluge, Dositej bi im odgovarao:
“Bolje je za vas da ja to ne pišem, jer vam najgori tuđinac ne bi mogao nalagati ono što bih ja, iznoseći čistu istinu.” A ta istina bila bi, uvereni smo, veoma gorka za ondašnje srpske starešine poput poznatog Vukovog članka “Vrhovni upravni Sovjet i borba starešina oko vlasti”.
Svaka sličnost može biti slučajnost a slučajnosti slične.

gordanac 20:47 06.10.2007

dositej u srbalja...

...ne znam, blackbox, da li ti je poznato da je "o đurđevdanu" mislim 2004 (ili 2005, nisam sigurna, već satima tražim link, zaturen mi negde po folderima) jedna grupa sa Filozofskog fakulteta i (mislim) Ujedinjena omladina srpska uz učešće SPC napravila "Drugo pismo ljubeznom Haralampiju" kojim tvrdi da (otprilike) ne može biti DVOJICE duhovnih vođa naroda, a da se Dositej sam diskvalifikovao za taj "naslov" jer je monaštvo ostavio i "svetovnom se vratio", te može postojati samo Sveti Sava....uz jedno mnoštvo neverovatnih rečenica netrpeljivosti o Dositeju i njegovoj prosvetiteljskoj ulozi, htela sam da nađem ceo tekst pisma još onda kad si me spomenuo "kakva bi bomba bila kad bi se znalo kako se krstio Rastko Nemanjić, tj. Sveti Sava" i evo još ne uspevam, ali noć je mlada, čitaćemo još foldere...:))

EDIT: pronašla, evo linka, radi se o 2003. sabor u Studenici 2.05.-5.05.
i samo deo za citiranje:
"...Два велика симбола српске духовне културе су Растково бекство у манастир и бекство Доситејево из манастира. Растко одлази у манастир и примивши на себе крст постао је Сава; Доситеј се са бекством из манастира одрекао науке Христове и вратио се у Димитрија. Свети Сава је пошао за светлошћу озго, Димитрије је прошао мимо ње и пошао за жишком гордог људског ума. Свети Сава је зачетник хришћанске, заветне културе Срба, културе која српски народ приводи Богу, а Димитрије је зачетник ванзаветне културе у Срба којој је зрцало била безбожна просветитељска школа Западне Европе. Слагао бих те када бих ти рекао да за раскалуђером Димитријем нико није кренуо; многи су Срби за њим пошли, многи су Срби тражили сунце тамо где оно залази, многи су се Срби у таму загледали, словесност своју изгубили и – нестали. Иако је пред крај свог живота посумњао у своју веру у здрав разум и у некакво „свободно мишљеније“, његови ђаци су наставили још кочоперније да нападају Цркву да ли (не)свесно покушавајући да одвоје Србе од Завета. Треба рећи: његови дијаци су веће зла нанели српском народу него ли сам Димитрије. Исто су урадили и вуковци, и марковићевци, и скерлићевци, и комунистички идеолози, и, на крају, и новодобци...."

Svašta mogu da razumem, ali da čak i oni koji veruju u JEDNU knjigu pokažu ovakav nivo nedostatka samopoštovanja - te njihove reči ne mogu se razumeti, toliko očito protivljenje svim DRUGIM knjigama, to sa hrišćanstvom dodira nema...

blackbox 00:28 07.10.2007

Re: dositej u srbalja...

Svašta mogu da razumem, ali da čak i oni koji veruju u JEDNU knjigu pokažu ovakav nivo nedostatka samopoštovanja - te njihove reči ne mogu se razumeti, toliko očito protivljenje svim DRUGIM knjigama, to sa hrišćanstvom dodira nema...

U pravu ste . Pa ovi su barem mogli da se drže nivoa kojim je pisan Stari i Novi Zavet. Ovo su nebuloze koje nemaju nikakve veze ni sa istinom ni hrišćanstvom u koje se zaklinju.Dovoljno je pomenuti samo neke izraze koje koriste evroslinavci, današnji novodobci, svetosavski nacionalizam je najstariji nacionalizam u Evropi
"А јак темељ правом национализму јесте национална црква. Ми имамо и тај јаки темељ, и целу грађевину јаку. Зато имамо да благодаримо Богу и Светом Сави, Богу Који је изнад свију, и Светоме Сави који је српском народу учитељ у свему."
Ovo me nešo podseća na najnovije izmene i dopune programa DSS.
Inače, po ovima ispada da je Sveti Sava , a ne Gospod Bog, kako kaže bivša ministarka Čolić , stvorio Srbe.
Svako ko i malo poznaje istoriju zna da proceni objektivno šta je učinio Rastko Nemanjić a šta Dositej Obradović , ali istina ovde nikad nije bila važna.
Ono što me više zabrinjava je da se Srbija u ime "Visoke Srbije" ( nebeske) podelila i deli na pristalice Svetog Save, koji su srpski nacionalisti, patriote i rodoljubi i one koji su bliže Dositeju a to su novodopci i evroslinavci.
Đurđevdansko pismo je čista nacionalističko-šovinistički pamflet i, kao što kažete, nema dodira sa hrišćanstvom.''Српска омладина се враћа на културне изворе Српског Завета на којима као претече види Свету солунску браћу, као утемељитеља Светога Саву, а затим, преко Светог кнеза Лазара, Стефана Високог, Његоша и Лукијана Мушицког, долази до Светог Владике Николаја Жичког и Светог Јустина Ћелијског; сви остали светитељи – просветитељи и јунаци из наше прошлости ту су да нас надахну и подстакну у служењу Богу и своме роду.''Da li su greškom ili namerno izostavili Filareta, Pahomija, Ilariona?Trebali su dati svoju ocenu o njihovom prosvetiteljskom radu.
Sa ovakvim pamfletima mogu proći, a nažalost i prolaze, kod onih koji pomodarski veruju a ne potrude se da nešto i nauče i pročitaju.
Nije onda ni čudo što jedan navodni vernik u emisiji patriotskog radio Fokusa poziva Srbe da se samo mole i navodi primer da "poznaje ženu koja se samo molitvama iđlečila od raka proistate". Nisam znao da žene imaju prostatu.
Mislim da bi Crkva stvarno trebala da se zabrine ko je sve propagira i ko se poziva na nju.
Zbog svega toga, bojati se da će danas u Novom Sadu biti na jednoj strani pristalice Svetog Save a na drugoj Dositeja. Ako se već tako postavlja ja biram stranu Dositeja.

gordanac 00:46 07.10.2007

:)

...Ako se već tako postavlja ja biram stranu Dositeja.

stani u red, već nas ima na toj strani :))
Kad pogledam Dositejev život, mislim, samo još antifašista nije bio - a može i to da bude...
Neki dan sam pitala:
"Šta mislite, kad bi bilo moguće putovanje kroz vreme, da se Dositej pojavi ovih dana među nama, šta bi nas pitao?"
I ponudila sam njegova pitanja:
a) Kako izdržavate ovoliku buku svuda oko sebe ljudi?!
b) Gde su vam biljke i životinje, livade i potoci, gde su šume vojvođanske?
c) Pa, kroz koliko vekova da dođem, a da vidim da ste razumeli moje preporuke o školama i praporcima, ha?
I sigurna sam da za antifašizam ne bi ništa pitao, odmah bi razumeo,...

blackbox 08:56 07.10.2007

Re: :)

stani u red, već nas ima na toj strani :))

Drago mi je, ya tebe nikada nisam ni sumnjao na kojoj si strani, a ja ne moram u red jer sam na tvojoj strani.

blackbox 10:25 07.10.2007

Re: :)

Kad pogledam Dositejev život, mislim, samo još antifašista nije bio - a može i to da bude...
Neki dan sam pitala:
"Šta mislite, kad bi bilo moguće putovanje kroz vreme, da se Dositej pojavi ovih dana među nama, šta bi nas pitao?"
I ponudila sam njegova pitanja:
a) Kako izdržavate ovoliku buku svuda oko sebe ljudi?!
b) Gde su vam biljke i životinje, livade i potoci, gde su šume vojvođanske?
c) Pa, kroz koliko vekova da dođem, a da vidim da ste razumeli moje preporuke o školama i praporcima, ha?

Verovatno bi mu odgovorili da je ovo svetosavska pravoslavna Srbija kojoj je dosta evroslinavaca. Onda, ako bi to bio neki svetac, a u pravoslavnom kalendaru svaki dan je neki, rekli bi mu " Pa zar se takva pitanja postavljaju danas kad je svetac i sada kada nam hoće da otmu 15% teritorije ".
Na pitanje pod b verovatno bi mu rekli da je autonomaš a pod c bi mu rekli da ne treba ni da dolazi jer smo mi izabrali svog svetitelja i prosvetitelja i nemoj imati drugog.
Nisam siguran kako se krstio Rastko Nemanjić ali njegov otac je kršten po katoličkim običajima a kasnije i po pravoslavnim.Nemanja je na vlast došao, kao najmlađi od četiri brata, tako što je stupio u antivizantijski savez sa Venecijom, Mađarskom i Nemačkom.U Nišu je 1189.godine dičekao nemačkog cara Fridriha I Barbarosu
ponudio mu vazalstvo ukoliko zajedno napadnu Vizantiju.Dakle bio je po merilima današnjih patriota strani plaćenik.
Pošto je abdicirao i zamonašio se vlast je preuzeo njegov sin Stefan Prvovenčani koji je 1217.godine od pape
Honorija III dobio krunu i tako postao prvi (prvovenčani )srpski kralj.Opeta taj Vatikan.
Dakle, istorija je interesantna ali je vrlo opasna kada se zloupotrebljava u dnevnopolitičke svrhe.Zato, ostavimo istoriju, gledajmo budučnost.
Izvinjavam se na digresijama i opširnosti.

AlexDunja 15:05 06.10.2007

sada sam u prolazu:))

# More pre nego usnim

Svet nestaje polako. Zagledani svi su
u zažljivo vreme na zidu: o hajdemo!
Granice u kojima živimo nisu
granice u kojima umiremo.
Opora noći mrtva tela,
mrtvo je srce al ostaju dubine.
Noćas bi voda samu sebe htela
da ispije do dna i da otpočine.

Putuj dok još ima sveta i saznanja:
bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
Oslepi svojim koračajući putem, al znaj:
lažno je sunce, istina je njegova putanja.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,
ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,
dok kleče bele zvezde pred zatvorenim
morem i ima
u tebi snage koja te raspinje.

Praznino, kako su zvezde male!
Tvoj san bez tela, bez noći noć,
pridev je čistog sunca pun pohvale.
To što te vidim je l moja il tvoja moć?
Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
pusta providnosti koje me strah hvata,
tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
tvoja uzaludnost od čistoga zlata!

Svet nestaje polako, tužni svet.
Ko će naše srce i kosti da sahrani
tamo gde ne dopire pamćenje, pokret
gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
Iščupajte mi jezik i stavite cvet:
počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi!
Sutra će sigurno i kukavice moći
ono što danas mogu samo hrabri i pravi
koji su u prostoru između nas i noći
našli divne razloge drugačije ljubavi.

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom
u misao koju još ne misli niko,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
pomeša se more i oglasi rikom.

b. m.

prikljucujem se razgovoru cim stignem.

dragan7557 15:29 06.10.2007

Re: Enuma Elish

- zaključili smo da su "Ep o Gilgamešu" i neka nama neznana i zaboravljena "Bajka o svemu" roditelji svih drugih knjiga.

A da ne znamo koja ljudska bića su nam ostavila taj putokaz za reči.

U početku beše postanak sveta "Enuma eliš" Ep o Gilgamešu (istorijski postojao kao vladar (dokazano) je ep o traganju za besmrtnošću.

mariopan 15:44 06.10.2007

Re: Enuma Elish

Gordanac, desetka sa zvezdicom i preporukom...i pitanje: Zasto nam cesce ne podelite ovako lepe trenutke ,jer evo vam se pridruzuju i blogeri...na radost nas citalaca? Veliki pozdrav :--))))))

dunjica 15:40 06.10.2007

nepismeni

Slažem se, ljudi koji nisu imali tu privilegiju da nauče pisati i čitati su najčešće neiscrpan izvor mudrosti i priča koje očaravaju svojom dubinom i mudrošću.

A što se tiče čitanja naglas, mogu preporučiti svima da čitaju jedni drugima, ne samo djeci. Moj muž i ja to ponekad prakticiramo. U pojedinim periodima zajedničkog života (posebno dok još nije bilo djece), bio je to ritual kojeg se ni po koji cijenu ne bismo bili odrekli. Ne samo da je ugodno uhu, nego i izgrađuje zajedništvo i otvara srce za značenja riječi koja pri usamljeničkom čitanju ostaju zapretana.

Ovdje u Njem je postala moda kupovati audio-knjige, CDove i kasete s tekstovima koje čitaju poznati/e glumci/ice. To nije ono o čemu govorim. Preporučujem: čitajte drage knjige onima koje volite i dajte im priliku da i oni vama nešto pročitaju! Biti ćete ugodno iznenađeni.

mariopan 15:54 06.10.2007

Re: nepismeni

A ja citam sama. Ne mogu tada nista da radim, kad pocnem knjigu ne mogu da je ostavim i ne spavam, ne jedem i ne komuniciram ni sa kim. Potonem bukvalno i odatle se tesko vracam. Onda danima u sebi dozivljavam stivo...zivi su mi karakteri iz necije maste i dok sve to ne "svarim" i ne slozim u meni, ne pricam ni sa kim o tome. E, kada mi o toj knjizi naidje sagovornik, neko ko je procitao , iz mene krene reka, pa pricam dvesta na sat, puna utisaka, sve mi se kao bujica vraca...

Onda jos, citam neke klasike i dva i tri puta, kroz vreme koje prodje ,drugacije dozivim ono isto sto sam pre deset i vise godina procitala.Pa se divim samom stilu,recenici,nacinu kako se plete prica...svemu. I cerka tako isto, pa obicno sa njom o tome mogu, onda pun kofer knjiga ponese..pa se cele godine dogovaramo koje cemo knjige sada kupiti. Ima knjiga koje su me tako protresle i potpuno promenile neke moje poglede na zivot i ljude. Hvala im.

ruza26 16:33 06.10.2007

Razgovor o knjigama

Pitanjem "Šta čitaš?" lako i lagodno se započinju razgovori, po odgovorima se prave procene o osobinama onog/one sa kojim/kojom razgovarate, osetite u sebi ćutljive reakcije dopadanja ili odbojnosti, a najlepše je kad omiljene knjige takvim razgovorima ponovo "iščitavate" upoređujući tragove koje su knjige ostavile u vama.

Vec dugo o (ne)procitanim knjigama razgovaram samo s prijateljima, s ljudima koje volim. U mladosti, citala sam sve sto mi dodje pod ruku, knjige o kojima se pricalo, pa i onda kad se meni nisu dopadale, citala bih do kraja. Vise to ne radim. Citam uglavnom one koje mi preporuce (pozajme) prijatelji, koje mi nekako "zapadnu za oko" u biblioteci ili knjizari, ponekad i nakon citanja kritike... ali one koje me ne "dirnu" ostavljam. Kako vreme prolazi sve cesce uzimam u ruke neke vec procitane knjige i opet ih citam s velikim uzitkom. Ne znam da li je tako kod vecine citaca ali ja kao da upadam u neke cikluse - nakon sto sam pre nekoliko godina procitala Enkvistov roman "Poseta kraljevog lekara" mesecima nakon toga citala sam samo skandinavske pisce... Sada, nakon sto sam, na preporuku prijateljice pocitala "Kratku istoriju traktora na ukrajinskom" Marine Levicke, zabavu i duhovitu knjigu, koja dira i teške teme - starenje, porodične odnose a posebno emigrantsko iskustvo, citam opet Remarka, Zilahija, Singera, Kisona, Jergovica...
Knjige ne volim poklanjati. Ako je dobra, zelim je imati na dohvat ruke... Posudjujem, ali pazim da mi budu i vracene. Moji kazu da sam skrtica i zasto toliko kukati za knjigom koju sam procitala, ta ne secaju se kome su je pozajmili... A skoro kao licnu uvredu dozivljavam kad mi neko, za knijgu koju volim kaze da je osrednja. Zato price o knjigama ostavljam samo za dobre prijatelje.

cincili 17:23 06.10.2007

knjiga...

je nabolji drug koji te uvek ceka...uvek je tu i za uzvrat nista ne trazi...

uvek imam neku knjigu koju trenutno citam. nekada me uhvati faza kada "gutam" knjige i bukvalno zurim kuci da nastavim da citam. onda dodje neko zatisje kada je to malo umerenije...secam se srednje skole kada sam uspevala da pratim recimo nobelovce i da redovno citam nesto od svetske knjizevnosti.

posle je dosao fakultet i bilo je to brdo knjiga uglavnom fokusirano na nemacku knjizevnost. nakon dipomskog pala je odluka: "narednih 5 godina nista od nemacke knjizevnosti!" i pridrzavah se toga

no, sad je i to proslost...

kada procitam neku dobru knjigu strasno sam sugestivna i onda nesvesno uticem na sve osobe u mom okruzenju da je takodje procitaju...posebno lep osecaj je kada citam knjige ciji su autori moji prijatelji /poznanici /rodajaci - e, onda je to poseban uzitak i potraga za detaljem koji delimo, za mestom gde smo zajedno bili, za opisom osobe ili situacije koja mi je poznata...lep osecaj, nema sta.

pojavom neta vreme provedeno uz knjigu se smanjuje, ali uteha je ipak cinjenica da nekako opet "citam".

nakon tatine smrti vise od pola godine nisam mogla nista da citam. potpuno novo iskustvo, ali nisam bila u stanju da se skoncentrisem, bila sam zatecena.

obozavam da kupujem knjige, rado ih dajem na citanje samo onim osobama za koje sam sigurna da ce mi ih vratiti.

jasnaz 18:42 06.10.2007

čitanje/promišljanje/pisanje :

oni su voleli da čitaju :

: zanimljiv je Hamvašev izbor Stotinu knjiga (Takvih stotinu knjiga s kojima bi se, ako bi nestale sve ostale knjige, uglavnom mogla uspostaviti književna linija čovečanstva.), i Antologija humana - njegova zbirka citata.

nsarski 18:47 06.10.2007

Da pomenem majstora pripovedaca:

I have always imagined that Paradise will be a kind of library. - Jorge Luis Borges

gordanac 20:39 06.10.2007

zanima me...

...da li si čitao Bohumila Hrabala "Svaki dan čudo"?

s56a 22:29 06.10.2007

Re: zanima me...

Na Visu sam poceo citati biografiju Billa Clintona. Debela knjiga posle dugo godina apstinencije. Jedva prebrodih 150 strana u 5 dana. I stalno mi se vrtela u glavi kineska poslovica: Slika je vredna 1000 reci.

Mozda smo se prerano rodili pa citali knige

Mene je mladog urnisao Karl May pa proputovah pola sveta...

nsarski 22:35 06.10.2007

Re: zanima me...

U talking to me??? :))
Ako je odgovor "da", onda je moj: nisam citao tu Hrabalovu knjigu :((

s56a 22:59 06.10.2007

Re: zanima me...

Dobar je i film na Hrabalov tekst iz 1996 godine "Too Loud a Solitude". Ponova ga rezirala zenska augusta 2007. Beware NSarski

Черевићан 18:51 06.10.2007

речи написаних заробљеник

међу махагони орманима препуним књига дедине библиотеке тако идеалним за скривања у игри жмууре по пространствима куће где сам дечаштво провео ништа друго нисам ни могао очекивати у животу каснијем до да будем роб речи укомпонованих у реченице којесу опет, неком идејом сложене, међу корицама, чиниле књигу. Међутим у годинама када се одлучује усмеравање животном позиву ,од прочитаног до тада се уплаших да нећу умети оно што ми се у кошмару пубертетских снатрења по глави јарцало разумно будућем читаоцу умети саставом на хартији привести и . . определих се потпуно дијаметралном занимању . . но . . . уз непрестано читање свега.без разлике.и то потрајало богме . . . пола века. цела.
Сад пред старост више не читам. неки порив, зов, шта ли је, ме магнетно почео мамити игрореку Личном, мало поетском, мало прозном ,чега сте и сами сведоци (делом).
изгледа она народска . . .никад није касно да се воли страсно . . . у мојем случају на Писање поентирана . . . уистину маами, имајући притом на уму да волети и умети . .су ниналик.
утом присет. . .
удруштву бивших бораца ноба се повела тема око књига па се 1 одњих пофалио да је решио да пише (мемеоаре) на чега му је стари шерет ћоопић другарски сугерирао да би много мудрија одлука била да почне да . . .чита

па се ево питам . . . без читања . . .можелисе?

Time Bandit 19:19 06.10.2007

Re: речи написаних заробљеник

Sur Cher,

"postovali" ste dobar shlagvort Vasim secanjem na detinjstvo, o tome sam u stvari hteo da pisem ...
Elem, u mnogim kucama mojih prijatelja tesko je naici na knjigu, a kamoli na ormare kniga (oko kojih ste se igrali kao dete i na kraju "zarazili" ). Izgleda da je knjiga izgubila znacenje - "prozor u svet" ...

Uzgred, jedan od mojih malteskih prijatelja mi veli da ne koristim previse Sur, jer je blisko reci Sup ... Nadam se da se da niste na kraj srca, oko toga...

Черевићан 19:54 06.10.2007

Re: речи написаних заробљеник

Time Bandit -у, далеко било да сам осетљива фела сремца.него кад већ злоупотребљавам блог цењене ауторке ( пардонирајући притом), удве речићу . . .
овде, по малтешком архипелагу они који знају право значење речи Sur никад њоме не ословљавају тако мушку особу сем ако исти . .одгаћа немириши, читај . . има педигре овдашњи. ми у пролазу бладифоринери смо пресрећни кад нас неко са Sir ослови.
углавном је то
- еј Ти
- ко бре
- ма Ти
- ааа, ја
толи(ц)ко окотог.

Time Bandit 18:54 06.10.2007

Vaistinu the Epic of Gilgamesh

je knjiga sa kojom treba poceti (znam nesto malo arapskih, sto moze pomoci u razumevanju imena i toponima u Gilgameshu), a cak je 1,500 godina starija od dela mog omiljenog pisca Homera.

fixer 19:58 06.10.2007

p r o g l e d a v a nj e :.

idući, svojevremeno, od knjige do knjige maksa friša, osetio sam da razrađujem i autobiografiju:
kao puž, koji kroz sebe propušta zemlju, ne bi li spojio ručak sa šetnjom..
igra staklenih perli: odredi mi nemoralnom, bar neka pravila..
gete opali po mojoj intimnoj okolini: opominjuči život i pisanje, a da se ništa ne žali: sa njim shvatih da se
hleb ne peče od semena ostavljenog za setvu..
puškin me stavio na muke porodičnog: stabla..
solženjicin, osuđen na samoću zbog sopstvene veličine: ukaza na mogućnost života i sa druge strane..
bariko mi šapnu da se velika književnost, kao i život, ne stvara rečima već postupcima: objasnio je da su reči tu iz nužde,
koju uostalom, možemo izbeći u ponekom nemom filmu..
jan mekjuen mi ponudi iskupljenje: u petdodvanaest..
bunjuel uzdahnu u pravcu: teeeeško je biti bog..
poželeh da drugi budu marko aurelije: desilo se da više volim horacija: sa glamurom ga spojila vera u:
NEKA JE SREĆA I NEDOSTIŽNA - ŽIVOT JE NEMOGUĆ BEZ RADOSNIH TRENUTAKA

angie 19:59 06.10.2007

evo bash ovih dana,

sam uchestvovala u raspravi oko toga koliko su knjige vazne i da nije moguce zameniti ih kompjuterskim izdanjima i CD-ima, nasnimljenih da bi novoj generaciji, koja se fakat odrodila od knjige, bilo barem na taj nachin uliveno neshto od tih neophodnih rechenica.
Ja zastupam stav da je chitanje individualna stvar u svakom smislu i podrazumeva samocu, oslobodjenu bilo kakvih drugih efekata, (kao npr, glas i intonacija glumca na cd-u),kako bi onaj koji chita mogao svojim tempom da na miru uroni u tok rechenica i stvori svoju viziju atmosfere, likova, mirisa, boja,...da ga ta, svaki put ponovo oformljena struja vodi u nova otkrica i razumevanja.
Da je to tako potvrdjuje chinjenica da svi, sem opshtih mesta, razlichito dozivljavamo prochitano-naravno i sa razlikom u nashim lichnostima, sa razlichitim stavrima se prepoznajemo, kao shto i kada pogledamo film, snimljen po nekoj knjizi, to je , sem osnovne priche, uvek neshto savim drugo od svega shto smo mi chitajuci, stvorili u nashoj imaginaciji.
I tokom godina su se naravno razlile granice izmedju necheg shto je bash nashe autentichno dozivljeno i nechega shto smo chitanjem proziveli, a ipak provukli kroz nash sistem i time mu dali novu konekciju, pa taj lavirani sitem svega razmenjenog i kroz lichna iskustva i kroz knjige-to smo mi.

angie 20:03 06.10.2007

Re: evo bash ovih dana,

e da-podseti me fixer, Max Frish-Homeo Faber i Da mi je ime Gantenbajn,
i Hajnrih Bel-Razmishljanje jednog klovna

mariopan 21:36 06.10.2007

Re: evo bash ovih dana,

Angie..."Ubistvo sa predumisljajem" sam procitala grcajuci u suzama a film nisam mogla ni da odgledam... Da li je to zato sto svako od nas ,dok cita ,sopsvenom mastom i osecanjima umnozava utisak koji na njga ostavljaju napisane reci? A tudju utisak, u filmu ,za nas nije dovoljno snazan? Ili se nije poklipio sa onim sta sam ja zamisljala dok sam citala? Ne znam ,meni i dalje citanje iz knjiga ne moze da se zameni nicim, a ne poricem da su mnogi filmovi uspesno snimljeni na osnovu romana.

Pa eto,valjda nema onog ko nije citao "Anu Karenjinu" ali film je toliko kratak da veliki deo romana i licnosti ,sasvim nezasluzeno ,dobise po dve tri scene.Pa zato ja ipak citam.

Vesna Knežević Ćosić 20:32 06.10.2007

sf

Prvu SF knjigu sam procitala u 26. godini. I to ne kao licni izbor, vec deo udvaranja. Htela sam da ugodim jednom upornom tipu, koji se zainatio da slomi moj otpor prema svemu sto je SF. Inzenjerski pedantno me je navlacio, gurkao, nagovarao, zavodio, ali ja sam ostajala tvrodglavo ukopana u rigidnom stavu da je to shnj literatura, skroz nedostojna. Da se razumemo, bila sam razvijeni citac, svastar, ali po pitanju SF knjiga skroz cedna, sto me nije ometalo da se otimam i nizem kretenske argumente o nizerazrednosti i nedostojnosti, s nevidjenom tvrdoglavoscu, prosto me sramota da to napisem.

Jednog dana mi je dojadilo da se otimam i pristala sam. Okey, mislila sam, nece biti ni prva ni zadnja losa knjiga koju sam procitala. Prezivecu, tesila sam se. I rekla sam da 'ocu. Nek ide zivot, progutacu par SF zaba.

Moj SF pigmalion mi je doneo prvu knjigu. Nikada necu zaboraviti, bio je to Grad, Kliforda Simaka. Procitala sam je isto vece i malcice pokolebana, s mukom priznala da je izuzetna, al odmah i bezobrazno odvalila da je to sigurno izuzetak, bla bla bla.

Druga knjiga je bila Kapija, Frederika Pola. Treca Solaris. Cetvrta Covek u visokom dvorcu, Filipa K. Fika. Onda sam gutala Bredberija, pa opet Filipa Dika, heh, nisam znala sta cu pre. Ceo citalacki kosmos jednog fascinantnnog zanra, sa zilion podzanrova se otvorio i nacisto me zacarao.

Naravno, bilo me je uzasno sramota sto sam se toliko otimala. Ok, rekla sam to. Da sam bila kreten. I jos, kako sam mogla da zivim bez svih tih predivnih knjiga? Moj Sf guru me je tesio sa smeskom i argumentacijom da eto, posto sam kasno krenula, imam toliko mnogo neprocitanih knjiga, da mi zavidi:)

I danas obozavam SF i totalno sam srecna kad provalim nesto sto nisam citala. I decu san navukla. Prosto uhvatim sebe kako idem okolo i preporucujem prijateljima SF po meri:)

gordanac 20:37 06.10.2007

:))

idi, bre, vesna,

Prvu SF knjigu sam procitala u 26. godini. I to ne kao licni izbor, vec deo udvaranja....Moj SF pigmalion mi je doneo prvu knjigu...

...nasmeja me, ne trepnu!
Retko lep motiv za čitanje knjiga.

nsarski 20:53 06.10.2007

Re: sf

"Ovo su price koje psi pricaju kad se vatre dizu visoko i vetar dolazi sa severa" - Simak ("Grad"

. Ko tome da odoli?

Vesna, ja mislim da je samo stvar "orkestracije trenutka". Coveku koji ima mastu i zelju da slusa price, SF ne moze da se ne svidi. E, sad, ja samo poceo rano da ih citam, isto tako slucajno. Neko, opet sluicajno, ne pocne rano, ali ipak sve nadoknadi kasnije kao ti. Kosmicka stvar.
Jedna sitna prica, a s tim u vezi.
Kad sam vec bio "iskusni" citalac bajki (cca 9 godina mi je bilo), u nekoj radnji - bio sam sa ocem - vidim knjigu "Kako je covek postao div", neki Rus(i) autor (i). Naravno, pocnem za zapomazem da mi se kupi knjiga, ali otac stane da me odgovara. Ma, ni reci! To je knjiga koju moram da procitam - hej, o tome kako je covek postao dzin! Otac mi kaze da nije to o pravim dzinovima, a ja ne popustam - pise "dzin", znaci o dzinovima je. Zamisljao sam Dzinove, i Bas Celika, Ribecal Brdski Duh, i sve. Kupi mi otac tu knjigu. Nisam mogao da docekam da stignem kuci da je progutam. Knjiga je bila o uspehu Sovjetskih radnika koji su dzinovskim naporima skretali tokove reka, probijali mostove, i sve. Nikada se u zivotu nisam toliko razocarao! Tako se meni "orkestrirao trenutak".

Vesna Knežević Ćosić 11:07 07.10.2007

e, nsarski

tako ja, povedena naslovom, kupim sebi Kolevku za macu, jerbo sam bila taze propupela trudnica, i ko velim, red je da se malo skinem sa Lema i Klarka i ko pristojna zena citucnem nesto prigodno:)

kad ono medjutim, osvoji me Kurt Vonegat, kako sam sklopila korice tako sam se bacila na Kanarinca u macjoj kuci i druge price, plus Sirene titana:) Sa drugim detetom bila sam vec iskusan sf manijak, sva na sajberpanku i Gipsonovom Neuromanseru:)

AlexDunja 20:47 06.10.2007

joj,rado bih nabrajala:))

omiljenih pisaca imam,ne zna se ...
al' stvarno ne mogu da zaboravim jedno
od davnih "zakucavanja"

razgovor u katedrali - mario vargas llosa

deli li neko ovo iskustvo?

gordanac 20:56 06.10.2007

evo i mene...

...bilo na blogu razgovora o njemu u postu Nevena Anđelića Sukob na knjizevnoj ljevici ili kako je Mario Vargas Llosa nokautirao Gabriela Garciu Marqueza 1976. godine u Ciudad Mexic

AlexDunja 21:09 06.10.2007

Re: evo i mene...

hvala.bas:)) nisam bila na blogu tada.
kako politika prevlada:))
cudo jedno.

gordanac 21:48 06.10.2007

knjige i politika

kako politika prevlada:))
cudo jedno.

Čudo je stvarno kako se to nekim knjigama desi, na prvi pogled bez ikakve namere, postanu pravi manifesti političkih ideja, a oni koji ih pišu progonjeni kao da su izvršili najstrašnije zločine.
Kad sam prvi put čula za progon Ruždija, čitala sam ga ponovo (prvi put sassvim slučajno jedan engleski prevod) sa željom da vidim šta tako strašno napisa da je provocirao smrtnu kletvu. Orhan Pamuk isto. A svi se kao pravimo da su se knjige spaljivale i pisci progonili samo nekada davno, davno....satiričare i da ne spominjem.
Uvek sam uživala u pravim književnim polemikama (one su neminovno "političke"

- nema ih već dugo, nažalost, kao da nema razloga ili nema ko, ne znam.

AlexDunja 21:57 06.10.2007

Re: knjige i politika

da ,da:))
zovem se crveno je ,zaista, otkrovenje.
formalno i sadrzajno:))
i to je bilo zakucavanje:))
opet hvala. politika je cudo,jel' da?

Vesna Knežević Ćosić 23:39 06.10.2007

ruzdi

mene je Ruzdi osvojio Satanskim stihovima, mnogo su mi se dopala i Deca ponoci, ali Harun i more prica je nesto najlepse sto sam procitala, pa sam kad dosla do kraja, morala odmah da se vratim na pocetak, skroz sam bila ocarana.

Vesna Knežević Ćosić 23:27 06.10.2007

Caca u metrou

svakog radnog dana prodjem pored rektorata i uvek malo zastanem i zevam u knjige izlozene na trotoaru, koje prodaju tri tipa, svak za sebe. nije neki izbor, al nije ni statican, pa radoznalo gleduckam, mozda iskoci nesto meni interesantno. i tako pre neki mesec vidim, sve neverujuci, jednu od mojih omiljenih knjiga - caca u metrou.

cacu volim iz trilicnog razloga, zbog pisca kenoa, zbog prevoda danila kisa, ali i zbog moje drugarice zazie. i naravno, nemam vise cacu u metrou, mada sam imala nekoliko, uvek dobije noge. kupim je, naravno, cena smesna, 100 dinara. procitam i poklonim cerki, sve upakovanu u pricu o kenou, kisu i tetki zazie.

posle par dana opet idem pored rektorata, opet stanem, gleduckam u izlog na trotoaru, kad ono, nova caca u metrou. naravno, kupim, kako da prodjem i ostavim tu predivnu knjizicu. i da skratim, kupila sam vec cetiri komada, sve poklonila, opet nemam svoju. al racunam, kako me krenulo, iskocice jos neka. totalna ludnica, a godinama je nije bilo ni po knjizarama:)

gordanac 01:25 07.10.2007

:)

evo ti jedna ovde zauvek, samo tvoja :)

Vesna Knežević Ćosić 08:36 07.10.2007

Re: :)

'fala goco:)
cenim!

snezana mihajlovic 08:32 07.10.2007

...

Meni se čini da ljudi koji se samo rugaju, podsmehuju i omalovažavaju, bez obzira što znaju da čitaju, ustvari samo znaju slova, ne umeju da ih skupe u reči, njih tuđe reči ne dotaknu, ni napisane ni izgovorene.

pogledah i link, gordana...
kako je lako ostati nepismen

Ponekad je teško razdvojiti šta su u našim sećanjima (ili osećanjima, ili stavovima ili slikama o svetu i ljudima) knjige tuđih reči, a šta smo mi sami, bez njih.

meni je to lepota napisane reči
ostaje, za nas, za neke nove, bila je tu za neke prethodne,
to je ono što, kad Eliot kaže "nasloni se na mrtvog pesnika" (mislim da je tradition and individual talent)
to je ono kad Ms Dalloway priprema party, a Blake mahnito urezuje gravure, u tom sokaku nema za te mesta, ako ne umeš da sanjaš, "permit me the present tense", 'ajmo! - a niko se ne pomera...a ti kao neki saučesnik, pratiš, osluškuješ, osećaš mirise, pokušavaš da se probudiš, dok ti ovaj pokazuje jedinu knjigu zaključanu u sefu, ti se čudiš, kako si to dozvolio, kako su pored tebe promicali "pesnici revolucije", a opet znaš da "sam covek ne moze ispuniti ovoliki dan", i "ne mogu se ničim braniti što stojim na ovoj platformi, što se držim za ovu ručicu, što me nosi ovaj tramvaj...", budan on i dalje krade ono što sanjam...
i mogu vako u nedogled

Milena Mitic 08:36 07.10.2007

Kako se zavole knjige?

Vas prelep tekst i komentari su me naveli da razmisljam kako se ustvari kod deteta probudi (usadi?) ljubav prema citanju...Kad razmisljam o svom slucaju, na prvu loptu sve deluje logicno - ja sam bukvalno odrasla medju knjigama, mojim roditeljima je uvek istovremeno islo nekoliko kredita za knjige. Takodje, jedna od najprisutnijih scena u mojim secanjima iz detinjstva je mama kako sedi na trosedu i cita...Ja sam vrlo rano naucila da citam i, kao i obicno, kad sam jednom pocela nisam prestala :). I sve bi to bilo, jelte, logicno, ali u celoj toj prici je i moj brat (6 god mladji) koji, plasim se, moze na prste da nabroji knjige koje je procitao :). Nije da je nezainteresovan, voli dokumentarce i slicno, ali knjiga, sedenje, citanje - e to bas ne...
Kad razmisljam o nekoj svojoj buducoj, potencijalnoj deci, ne mogu a da se ne zapitam da li ce voleti knjige...

gordanac 09:42 07.10.2007

----

Kako se zavole knjige?
Ne znam.
Desi se, valjda. To meni zvuči kao i pitanje kojom magijom te privuče neki čovek i isto - ne znam, samo znam da je čarobno, da proizvodi radost i veselje.

Kad razmisljam o nekoj svojoj buducoj, potencijalnoj deci, ne mogu a da se ne zapitam da li ce voleti knjige...

Važno pitanje, strašno važno pitanje.
Imam samo predlog:
kroz igru, igrom, igrajući se.
Igra je vrlo ozbiljan posao, jedna od vrhunskih ljudskih aktivnosti.
Mogu samo da podelim sa Vama kako je to bilo sa našom decom.
Nekakva knjiga je uvek prisutna za ponudu i predlog igre u najranijim danima, čitanje "naglas" dešava se uvek u situacijama koje su najudobnije i najprijatnije za dete, napravi se, od prazne sveske njegova/njena "knjiga" koju slobodno ispunjava crtežima, "pravite se" da je to ustvari napisano, dete vam onda čita (preporuka je da negde zapisujete šta je "pročitalo"

i zajedno "vezete" priču. Kad počne beskrajno dečije zapitkivanje u najranijem dobu, uvek mu/joj odgovorite, a onda dodate "hajde da vidimo u knjizi da li sam ti dobro kazala", vodite ga/je u knjižare sa dečijim knjigama, poklanjate mu/joj knjige koje su samo njegove/njene. Igrate se "učenja slova", igara sa slovima, izmišljate reči.....svašta može igrom, kroz igru, sa igrom. Kad porastu s vremena na vreme započinjete razgovore o knjigama, govoreći o vašim sopstvenim doživljajima ili samo razmenjujući sa njim/njom ocene o nekoj knjizi. Ako u školskom dobu "nema sreće" sa profesorima jezika razgovarate o tome, možete i da se ponekad saglasite sa "fulanjem" lektire, dete ima pravo na stav da je neka knjiga koju obavezno mora da čita bezveze jer jeste bezveze, kažite mu "to ti je slično kao što ne voliš boraniju, a voliš grašak, kao što to ne dovodiš u vezu, nemoj ni neku lektiru sa svim knjigama"....
Uvek je moguće smisliti igru, ako vam je stalo.
Recimo, postoji kod nas "ritualna igra" kojom sprečavamo razvoj straha od mraka:
noću dodatno zamračimo kuću, dam detetu ruku u potpunom mraku u njemu poznatom prostoru i onda pipanjem "upoznajemo mrak", pogađamo koji je predmet dotaknut dok polako hodamo po kući. Igra je vesela i kad je samo jedno dete u pitanju, a potpuni je urnebes kad za "upoznavnavanje mraka" pristigne dete koje već ima stariju braću i sestru .
Vaše dete u najranijem dobu zavisi unekoliko od vaše slike sveta, mrak recimo može postati "strašan" pojam ako dete zastrašujete "babarogama, karakondžulama, zlim duhovima koji žive u mraku i koji će ga/je negde odneti". (Ne pričam na pamet, prekinula sam jedno prijateljstvo slušajući svoju drugaricu kako zastrašuje dete).Tako i knjiga može postati nepoželjan predmet detetovog sveta, ako se propusti najranije doba, a neko školsko doba prođe u suštini u roditeljskim diskvalifikacijama deteta - zvocanje tipa "ti ništa ne učiš i ne čitaš, od tebe ništa neće biti, ne možeš napolje u igru, moraš da čitaš lektiru, jel ti jasno?!". E?!
Samo se igrajte.

dunjica 09:55 07.10.2007

Re: ----

Ovaj tvoj komentar o razvijanju ljubavi prema knjigama kod djece i upoznavanju mraka bi ladno mogla objaviti kao samostalan post

Podržavam sve napisano i potvrđujem da funkcionira. Samo da dodam da odlasci u biblioteku mogu za djecu biti važan događaj, kao npr. odlasci u igraonice. Mi imamo taj ritual, 1x tjedno idemo u biblioteku. Onda ovi moji kikići urone među knjige i tako bi mogli tamo ostati ihihihiii.

mariopan 12:21 07.10.2007

Re: ----Kako sam zavolela knjige

Nisam imala srecno detinjstvo..vec pomalo tragicno..i o tome bi se roman mogao napisati...ali imala sam na raspolaganju ogromnu biblioteku. Pocela sam sa bajkama koje i danas obozavam , valjda covek nikad sasvim ne odraste, i knjige su bile jedini nacin da prezivim , da odem sa mesta gde ne zelim da budem, da se preselim u svet maste , tamo gde ruzna stvarnost ne dopire. Sve sto sam morala da uradim radila sam brzo sve cekajuci onaj trenutak kada cu moci da se osamim , da se iskljucim, i da se predam uzivanju. U toj biblioteci bile su knjige koje nisu za moj uzrast pa sam i njih citala ,ne razumevajuci uvek sadrzaj. To je kasnije bio razlog sto sam neke knjige citala ponovo i ceo svet mi se otvarao i sve bi tada doslo na svoje mesto.

Rasla sam u vreme komunizma sve verujuci ,jer nikog nije ni bilo da mi kaze da nesto nije tako kako kazu, bez da me neko uputio sta da citam ili cemu da verujem...pa sam tek sa dvadesetak godina procitala Pekica..sa strascu citaca koji ne zna sta se dogadjalo i zasto, i tada sam moj svet potpuno na drugaciji nacin dozivela.Pocela sam da tragam i tarzim i tek tada sam pocela da biram sta cu citati..to neka deca nauce da citaju zato sto je svet iz maste mnogo lepsi od sveta u kome trenutno zive ...a izlaza nema..pa taj izlaz dale su mi knjige. Opet kazem hvala im.

Olga Medenica 12:24 07.10.2007

Re: ----

Kako se zavole knjige?
Ne znam.
Desi se, valjda. To meni zvuči kao i pitanje kojom magijom te privuče neki čovek i isto - ne znam, samo znam da je čarobno, da proizvodi radost i veselje.

A propos, ova knjiga je sad u modi, upravo sam pocela da je citam,
ona je o tome "kako se zavole knjige"
duhovita knjizica, izgleda...lako stivo...

Olga Medenica 12:47 07.10.2007

kako se zavole knjige?

Verovatno ima 1000 nacina.
Imala sam biblioteku na raspolaganju, citali su mi kad sam bila mala,
pricali price, kasnije citirali razne pisce.
Prvo te navede da razvijes ukus za tu vrstu zabave, gutas romane kao lud.
Ovo drugo......valjda smo i mi pozeleli da budemo tako "pametni" pa se dohvatismo filozofa.
Nesto ti se ucini zanimljivim, intrigira te pa trci u policu da vidis sta jos tamo ima.
Mislim da je pricanje kljuc.

Od svega je najzabavnije kako menjamo perspektivu sa godinama, ja volim da "ponavljam" stivo.
Bilo sta, recimo Dostojevskog ili Kierkegaarda, citao kad si bio klinac i sad kad si odrasla osoba...i shvatis koliko je tvoje razumevanje stiva bilo limitirano nedostatkom iskustva. Sarmantno.

Strastveni citaci imaju tendenciju da zaboravljaju sta su procitali, ali, cini mi se nikada ono stivo iz "formativnih" godina.
Ljudi se razlikuju po tome sta su citali do dvadesete (max).

Olga Medenica 12:50 07.10.2007

Zaboravila sam da kazem

odlican post!

bravar 13:30 07.10.2007

bez naslova

Kad razmisljam o nekoj svojoj buducoj, potencijalnoj deci, ne mogu a da se ne zapitam da li ce voleti knjige...

Mali ljudi koje smo doneli na ovaj svet...
Ljubav prema knjizi, kao i ljubav prema pravdi, istini, slobodi, drugima oko sebe... gradimo je.
Igra, da, ali igra u kojoj ucestvujemo svi i u kojoj se oseca komunikacija i bez reci.
Cesto sam gledala roditelje u parku cija deca uredno i bez fleka odlaze kuci.

Moja starija cerka (16), kao dete, vise je volela da odlazi u knjizare, nego u prodavnice igracaka. Nekad je znala da me "vuce" u iste. Samo malo - govorila bi. Svaka knjiga joj je trebala...
Danas... Zao mi je... Vise voli da odgleda film, ode u pozoriste, nego da procita knjigu.
Negde se zametnula ljubav. Mozda ce je ponovo pronaci.
Sin (4) bez knjige nam ne bi mogao proci dan. Nacini na koje citamo iste bajke bezbrojni su. A najinteresantnije je kada nam se u citanju pridruzi i tata:))) To su vec igre bez gradnica.

fixer 14:58 07.10.2007

u, jednom se moj sin naljutio na lektiru:.

Gete.Cudno je to koliko ljudi umeju da budu korektni prema coveku cije delo nisu ni procitali.Bujice postovanja zasipaju Fausta , kalupljenog sezdeset godina … mocnog predstavnika covecanstva – bozanskog izabranika , coveka koga je mocni Tesla znao celog … Mozda je jednostavno znao sebe .Elem , nije li umetnost posvetiti zivot prevashodno jednom delu , pisati tolike stihove ,zalaziti u srz apstrakcije – time nagnajuci milione da se zapitaju , da se eventualno razocaraju u sebe ili pak obrisu znoj sa cela ili mozda pozele da su ikada imali priliku , mozda pohvale sto nisu…Ah zaneo sam se – izvinjavam se povodom toga ali uspeo sam ovim zanosom da stvorim dve bliske –nepovezane-tesko razumljive celine – cini li me to Geteom u malom?Mozda da , ali ipak necu dozvoliti sebi a I vama da ostanete bez objasnjenja,da alegorijski lutate mojim domacim spisima.Ja svoje citaoce ne ,,ostavljam’’ izmedju ,,Predigre na pozornici’’ I ,,Prologa na nebu’’ – mozda upravo tu I lezi kljuc mog buduceg neuspeha ali…Htedoh reci sledece – izvestan broj ljudstva svakodnevno prodaje dusu djavolu , drugi pak kude sebe sto to ne cine,treci se zahvaljuju Bogu sto ne cine isto a cetvrte djavo nema zbog cega ni da poseti…A ljudi su ljudi – kakvi danas takvi behu I tad :isti,zeljni –samim tim bludni…Tako da ako u toj sekciji unutar Fausta trazimo velicinu , nailazimo samo na poznato u stihu…Ma mora da nam nesto izmice pred ocima(osecaj vrlo dobro poznat pri citanju prvih stotinak strana),jer Gete kao veliki majstor ,veliki um – mislimo mi u sebi mora da je mislio na nesto vece ,nesto nedokucivije ,nesto dublje…U nedostatku kreativnosti ,mozda I vremena(sezdeset godina) da istrajem I spoznam tu dubinu potrazio sam odgovor u samom Geteu – velikom Geteu – jer ko bi me drugi izveo na pravi put no sam on –veliki ,Teslin ,svaciji…Citam ,a usta mi se poput razrogacenih ocuju sire -pretvorivsi se potom u kez zadovoljstva.Sam Gete o Faustu rekao je sledece ,,Faustova sudbina nije tipicna ,nije primer ni za koga vec je ovo izuzetan covek,primite ga onakvog kakav jeste,ne mozgajte ni oko cega ,uzmite ga kao umetnicko delo’’.A Ekermanu se on zali zbog onih koji su ga saletali sa svih strana sa pitanjem :kakva je ideja Fausta?,,Cudnovati ljudi ovi Nemci’’-kaze Gete ,,svuda hoce da stvore neke ideje I misli.Ljudi predajte se umetnickom delu I uzivajte u njemu kao takvom,a ne trazite svuda alegoriju.Ne pitajte me sta sam hteo da kazem.’’-Priznajte da vam se svet malkice srusio…Posmatram umetnicko delo I smatrajuci ga i shvatajuci ga kao takvo dajem sebi za pravo da kroz terasu viknem da mi se nimalo ne svidja.

I da ne bude da sam parcijalno odgovorio na temu:

Mefististofel – cini isto sto bi I vas najbolji prijatelj danas da poseduje natpirodne moci.

Margareta – godinama I fatalnoscu podseca na Lenku Dundjerski.

u bre sinkočoveče, ša mi uradi to od brata geteta?.
moro sam malo, ša fali xixi..
i ša ti rekla razredna?:
maa, voli ona moje pisanija, al za ovo je rekla da je bolje da ostane između mene i nje xaxa

Kazezoze 16:30 07.10.2007

Alhemichar

Alhemichar je poznavao prichu o Narcisu, lepom mladicu koji je svakog dana u jezeru posmatrao vlastitu lepotu.
Bio je toliko ocharan sobom da je jednoga dana upao u jezero i utopio se.
Tamo gde je pao, narastao je cvet koji su prozvali narcisom ili sunovratom.

No Oscar Wilde nije tako zavrshio prichu.

On je pripovedao kako su , kad je Narcis umro, doshlo oreade, gorske nimfe, i videle da se iz slatkovodnog jezera, jezero pretvorilo u vre slanih suza.

- Zashto plachesh? - upitashe oreade.
- Oplakujem Narcisa - reche jezero.
- Ah, ne chudi nas da plachesh za Narcisom. - nastavishe one - Na koncu konca, premda smo sve mi neprestance za njim trchale shumom, jedino si ti imalo priliku iz blizine promatrati njegovu lepotu.
- A Narcis je bio lep? - upita jezero.
- Tko bi to bolje od tebe mogao znati? - odgovorishe oreade iznenadjeno - Na kraju krajeva, na tvojim se obalama on svakog dana ogledao.

Jezero zachas zanemi.

Naposletku reche:

- Oplakujem Narcisa, no nisam nikad primetio da je Narcis lep.
Plachem za Narcisom jer sam uvek, kad bi se on nagnuo nad mojim obalama, mogao videti kako se, u dubini njegovih ochiju, ogleda moja vlastita lepota.

- Lepe li pripovetke - reche Alhemichar.

Iz Alhemichara - Paulo Coelho

mariopan 16:45 07.10.2007

Re: Alhemichar

Prva strana?

))))

Goran Nikolić 19:22 07.10.2007

pesma nad pesmama

Zaista je sjajno to sto nepismeni razviju posebnu sposobnost za pamćenje ljudi,
događaja i doživljaja,
jer znaju da je njihovo pamćenje jedini garant
da će sve te tuđe reči ipak stići do nekoga.

Samo jos da pomenem
Pesmu nad pesmama,
slab sam na nju,
mozda ona govori o prvoj
(ili, da ipak, ne preterjuem)
ljubavi u istoriji coveka.

i zbog toga su mi reci te pesme
tako dragocene,
osvit civlizacije i osvit ljubavi
zajedno

background noise 22:30 07.10.2007

Ocu i ja da stavim jednu sliku

gordanac 22:56 07.10.2007

?

...a šta Vas sprečava?

bravar 15:29 08.10.2007

Re: Ocu i ja da stavim jednu sliku

Od tolikih slika izabraste bas zabranjenu. Steta:)
Evo pomoci

Jerry 00:29 08.10.2007

Antinaci skup

Goco , jesi li bila na antinaci skupu u Novom Sadu ?Ili vam je to šef zabranio ?

Epicurus 09:19 08.10.2007

Zvezda Kec

Kao klinac odbijao sam da naucim da citam, vise sam voleo da se jurcam i igram sa ostalom decom, za razliku od moje starije sestre. Tek kada je ucitelj zapretio dopunskom nastavom svima koji ne nauce da citaju, sto je povlacilo manje slobodnog vremena za igru, prionuo sam na posao i savladao citanje. Medjutim, i dalje je ostala netrpeljivost prema knjigama tako da sam umesto da procitam lektiru Zvezda Kec , genijalno zakljucio i da bez citanja mogu napisati domaci rad o njoj, sto se naravno ispostavilo krajnje pogresnim, jer sam pored fabule promasio i imena likova. Sestrina zelja da cita knjige, a ne da se igra sa mnom, cinila mi se neshvatljivom i terala me da skrivam po kuci knjige koje je citala. I tako je to sve trajalo dok nisam napunio nekih 12 godina, nakon cega u moj dugo branjeni svet konacno prodiru knjige. I eto bio je to poraz, koji je doneo vise nego bila koja pobeda. Poraz koji za delic vremena daruje nepregledno more iskustva i osecanja dozivotno utkana u svest. Nositi recimo strah Andricevog decaka iz Knjige u stomaku kao vlastiti neprocenjivo je i jedinstveno. Knjige su mogucnost da u toku svog zivota prozivite na hiljade drugih, i da nenametljivo, sasvim spontano, naucite vise nego sto bi to mogli na bilo koji drugi nacin.
Sada uvek kada obilazim knjizare gledam da negde iza nije skrivena knjiga Zvezda Kec, pa da je kupim i sa radoscu procitam, narocito znajuci danas na sta se ono KEC odnosilo u imenu.

vucko 09:23 08.10.2007

Re: Zvezda Kec

Hehe naučna fantastika za decu, sa dostignućima ruskih trudbenika i naučnika...

Jes bilo simpatično kad smo bili osnovci, ali posle čovek otkrije biblioteku "Kentaur", pa onda prolupa - kao što Vesna gore opisa :)

Hedviga 11:41 13.10.2007

Re: Zvezda Kec

za mene je zvezda kec bila neverovatno razocaranje, jer sam pre toga procitala franka herberta (prvih 6 knjiga dine)... izgledalo mi je kao da neko pokusava da SF dramatizuje uputstvo o motoru podmornice :)
ali moram da pomenem jos jednu moju veeeeliku SF ljubav: dejvida brina, koji bas i nije mnogo prevodjen kod nas na zalost. mastovit, raspevan i naucno potkovan, a uz to i dobar pisac :)

vucko 22:35 13.10.2007

Uplift

Sundiver mi je bio simpatičan, pročitao sam ga pre par godina. Pre mesec dana je ovde u botaničkoj bašti u Glazgovu bila neka buvlja pijaca knjiga, gde umalo kupih Startide Rising... ali na kraju odustadoh... valjda pored onolikih svih knjiga čoveku bude nešto sa apetitom

Modesty Blaise 13:43 08.10.2007

Ljiljana

U onoj kuci, sa dvoristem na tri vode i dudom i bozurom na ulazu, porodichnoj kuci moje majke, zaljubljenost u knjige "uterivana" je u decu sumskim jagodama. Moju mamu i tetku istom su nahranila njihova znatno starija braca, citajuci im iz NEKIH knjiga, kupujuci njihovu paznju slatkim sumskim jagodama iz dvorista. Njih dve su bratanca na knjigu navukle uz iste slatke jagode i Stripoteku a bratanici su citale naglas bajke brace Grim.
Kad je na mene dosao red, brat od ujaka je bio u pubertetu i dugme jedno u cipkanim carapicama i lakovanim cipelicama nije dolazilo u OBZIIIR, te je ulogu preuzela moja sestra Ljiljana.

I tako, naucila me je da pricam tako sto mi je uz slatko od sumskih jagoda i pucketanje peci na drva, satima, sve dok nisam celu znala naizust, citala

PESMU O KERUŠI
Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.

Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.

A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.

Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.

Naucila me je da volim knjigu jednog kasnog proleca, u dvoristu, uz sumske jagode. Sricala sam, dok su stariji bili zabavljeni kuvanjem slatka, u hladu tresnje, Hiljadu i jednu noc

Ona je sedela sa ledjima naslonjenim na koru tresnjevog drveta i vragolasto se smeskala...

jasnaz 08:59 09.10.2007

Re: Ljiljana : na krovu

mene je omađijao Karlson, onaj Mališin : da uvek kada posumnjam , u knjizi mogu da pronađem pogled iznad krova .

Modesty Blaise 12:19 09.10.2007

:))))))

vidi ko je mene naucio da letim (moj prvi pecat u biblioteci

)

a evo ga i poslednji, pecat mislim

vucko 12:40 09.10.2007

Slon leti? ma hajde!

sunnyday 10:00 10.10.2007

upornost

Kako zavoleti knjige?Moje iskustvo je krajnje licno i porodicno.Otac je bio profesor knjizevnosti.Nikada me nije posebno ubedjivao da citam.Doslo je samo po sebi,bez buke i larme.Konacno,propala "glumica" nasla se u svetu knjiga na najlepsi moguci nacin.I sama sam profesor knjizevnosti,ali se pedagogijom nisam bavila.Moja ljubav novonarstvo razbilo se 5.oktobra kao iluzija.Vratila sam se literaturi koja je fantasticna:cuti kada je to vama neophodno i progovara hiljadama jezika samo ako vi zelite da je upoznate.

Moja danasnja dilema je :kako tinejdzera sina uputiti u tu fantasticnu tajnu citanja kada je okruzen kompjuterima,CD,filmovima,nastavnicima koji mu ne daju nijedan podsticaj,vec kao da vrebaju samo greske.gde se izgubilo ljudsko, ono humanisticko koje ni ne umeju u skoli da mu objasne,pa ja to cinim kod kuce?
On je jos nesto uz moju pomoc i procita,ali njegova genracija?Nista.Roditelji se pravdaju vecitom zauzetoscu.Nije tako.Kad idu na pecanje ili u kladionice,svi imaju vremena.

Moja preporuka je:sto vise citanja.Ako je moguce.Knjige su preskupe,biblioteke zaboravljene.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi