TRAGANJE ZA ISTINOM

            Poslednjih godina mnogi a naročito mladi ljudi, istražuju po knjigama psihologije, metafizike, filozofije, religija... ne bi li došli do saznanja koja bi udovoljila njihovu potrebu za produbljenim razumevanjem života. Mnogi ih osudjuju ne shvatajući da se ne radi o bilo kakvoj zastranjenosti već o unutarnjoj suštinskoj potrebi za duhovnim izrastanjem i dozrevanjem. Čovek je do sada spoznao telesno dozrevanje koje se naročito primećuje u doba puberteta a završava sa fizičkom punoletnošću kao i mentalno koje se završava oko 24 godine. Ono suštinsko, unutarnje duhovno sazrevanje čovek još nije raspoznao niti ga razume.

            Ovo poslednje, duhovno, odvija se stalno i neprekidno. Značajnu tačku prekretnice u tom dozrevanju, na koju i aludiram ovde, doseže tek posle mnogo života u fizičkom telu. Upravo taj momenat je presudan za dalji ispravan sveukupni razvitak.

Kako sam i sam u ovom životu dosegao tu tačku prekretnice našao sam se u izvesnom unutarnjem stanju koje je činilo da sebe ne raspoznajem – slično mladom čoveku u doba puberteta kome i nije jasno šta se sve sa njime i u njemu dogadja. U takvom stanju nisam shvatao pomamu za karijerom i materijalnim bogatstvom, prestižom i sličnim stvarima a još manje sam razumeo podmićivanja, potkradanja i slične radnje. U to vreme, za razliku od današnjeg, nije bilo ni knjiga ni novina na području bilo kakve dublje spoznaje života. Televizija tako nešto nije prepoznavala a religiju onakvom kakvom je bila nisam osećao nimalo privlačnom.

            Još onda sam osećao neverovatno jaku i preciznu intuiciju koja me je usmeravala  kada da krenem, kada da nešto uradim da bi bilo pravo vreme, gde da odem da bi nešto najbolje obavio... Ondašnji psiholozi su intuiciju objašnjavali kao rad čovekovog zakržljalog čula. Takvo objašnjenje meni je delovalo neprihvatljivo pa sam se pitao, „Kako je moguće da jedno zakržljalo čulo može znati bolje od samog čoveka kada i gde će nekoga sresti i kada i gde treba nešto naći? Kojim načinom to čulo prikuplja podatke?“

            Snovi su mi bili jako izraženi i često su ukazivali da se u predstojećem danu pripazim jer će doći do konfrontacije sa nekom osobom na poslu. San koji mi je posebno ostao u sećanju bio je onaj kojeg sam usnio još kao sedmogodišnji dečak. U snu sam se našao u učionici sa ostalim učenicima. Popeo sam se na djačkoj klupi, danas takvih klupa više nema, koja se slomila i pri tome me udarila po stopalu. Tog istog trenutka sam se probudio jer sam osetio bol u stopalu. Probudivši se video sam da je sa plafona palo poveće parče maltera i udarilo me po tom istom stopalu i u istom trenutku kada i klupa iz sna.

            Pitanje koje me je svih tih godina opsedalo bilo je, „Ako je moj mozak ili podsvesni deo uma taj koji proizvodi snove, kako je mogao znati da u tom istom trenutku pada i udara me parče maltera? Kako je mogao da podesi taj tajming?“ Objašnjenja psihologa i njima sličnim po pitanju snova meni su bila neprihvatljiva. Unutarnji osećaj mi je govorio da je sve to drugačije i da trebam tragati za istinom.

            Jedne godine intuitivno sam podstaknut da zavirim u ondašnje turističke aranžmane u novinama pa sam tako bio privučen onim koji je vodio u Vankuver na veliki sajam. Iako me privukao odbacio sam takvu mogućnost budući nisam imao novaca za taj ili bilo kakav sličan put. Medjutim, narednih dana bivam podstaknut intuicijom da igram loto što sam i učinio. Dobitak je bio do u dinar oniliki koliko je koštao turistički aranžman za Vankuver. Iako začudjen takvom podudarnošću intelektualizovao sam i odlučio da umesto u Vankuver odem u London sa daleko manje novaca a da za ostatk kupim nešto u stanu. Tada nisam ni naslućivao da je taj put trebao da za mene bude važan ne zbog sajma već zbog udovoljenja potreba za mojim unutarnjim duhovnim napajanjem. Još manje sam mogao pretpostaviti da je iza intuicije i tih spoljašnih podešavanja dogadjaja stajao neko ko je brinuo za moj ispravan duhovni razvitak  koji je upravo i pripremio put i novac za mene. Tako sam u stanu kupio stvari koje su mi po mom shvatanju bile potrebne ali za koje kasnije nisam imao priliku da ih koristim.

            Te iste godine se kod mene pojavio neobjašnjivi problem. U glavi sam počeo čuti jako hujanje ili zavijanje vetra. Pojavljivalo se i ranije ali je posle izvesnog trajanja prestajalo. Sada se pojavilo i nije prestajalo. Konsultovao sam medecinsku enciklopediju gde je najimpresivnije objašnjenje bilo i najmanje prijatno. Mogućnost da je u pitanju tumor koji raste i vrši pritisak na unutarnje organe. Počeo sam odlaziti lekaru i specijalistima po mnogim bolnicama po Beogradu vršeći sva moguća snimanja, preglede i tretmane. Ta jurnjavapo bolnicama je trajala nekoliko meseci. Ništa nije otkriveno a hujanje vetra koje je ponekada bilo izuzetno visoko, nikako nije prestajalo.

            Narednog leta, kada su mi uslovi rada u preduzeću postali nesnosnim, pojavila se osoba iz Kanade koja mi je ponudila brak. Iako je moje shvatanje ljubavi i braka bilo sasvim drugačije, iako nerado, prihvatio sam.

            Tako sam se u jesen 1987 godine našao u Kanadi u braku koji je trajao do u dan tačno šest meseci. Onda sa dve torbe u rukama, bez posla, bez prijatelja, bez stana, bez dovoljnog znanja jezika i sa novcem za samo pet dana opstanka našao sam se na ulici. Ubrzo sam otkrio da nas život nikada ne ostavlja sa svim vratima zatvorenim. Već sledećeg dana sam našao posao.

Iako sam hteo bilo kakav posao, pa makar i sa metlom samo da zaradim za osnovne potrebe, ponudjeno mi je da radim sa ljudima u vodjenju proizvodnje. Posao nije bio iznad mojih mogućnosti ali bio mi je pretežak zbog nemogućnosti da komuniciram sa ljudima. Zato se moj život sastojao od rada i mahnitog učenja jezika. Godinu dana kasnije život mi je potpuno izgubio smisao pa sam se sedeći u biblioteci pitao,  „Čemu sve ovo. Mogao bih nestati sa lica zemlje a da niko i ne primeti.“ Još dok sam tako razmišljao jak intuitivni osećaj me podstakao da se prebacim za susednim stolom. Iako je sto bio prazan, iako nisam video razlog, prebacio sam se. Na stolu je bila jedna jedina knjiga koju sam iz radoznalosti otvorio. Tamo gde sam je otvorio stajao je krupniji naslov, „Kako prepoznati svoje depresivno stanje i kako se sa njime izboriti.“

            Autor, psihijatar iz Toronta, koji je i sam prošao depresivno stanje zbog čega je bio u bolnici, pod nekih pet tačaka je opisao depresiju. U svim tačkama sam prepoznao sebe. Medjutim, za pobedu nad takvim stanjem naveo je neophodnost topline i ljubavi porodice a to je bilo ono što nisam imao. Pa ipak, sada sam se po prvi put suštinski i duboko počeo pitati ko je stajao iza moje intuicije. Jer, taj neko kao da je potpuno znao šta se dogadja u meni pa je stavio odredjenu knjigu na susednom stolu a onda kao da me uhvatio za ruku, odveo do njega i rekao, „Čitaj neznalice.“

            Na tom spratu biblioteke pored samog lifta, bio je sto sa knjigama i natpisom, „novodošle knjige.“ Odabrao sam knjigu sa samog kraja pod naslovom, The Magic of Believing. Autor je koristio izvesnu tehniku unutarnje sugestije u vodjenju svog biznisa koja mu je donosila uspešnost u poslu. Odgovarajućeg objašnjenja funkcionisanja te metode nije bilo ali sam bar bio na tragu nečega. Koristeći navedenu tehniku sugerisao sam mladim komšijama ispod mog stana, da utišaju muziku ili prekinu sa prepirkom što bi, začudjujuće, oni odmah izvršavali. Jednom prilikom sam im sugerisao da posudu sa peskom na terasi počiste budući da se osećao smrad izmeta njihove mačke. Izvršili su moju sugestiju u roku od nekoliko minuta. Vladavina nad drugim ljudima na bilo koji način me nije interesovala tako da su rezultati ovih eksperimenata meni bili samo dokaz da život nije gola materijalnost.

            U periodu iza toga nastala je moja jurnjava za knjigama. Naprosto sam ih gutao. Intuicija me precizno vodila od knjige do knjige po bogatim bibliotečkim policama. Kada sam sve njih iscrpio prešao sam na kupovinu novih po bogatim knjižarama. Za nekoliko meseci naprosto sam progutao nekoliko stotina knjiga. Istovremeno sam odlazio i istraživao po mnogim učenjima, religijama i pravcima.

            Jednoga dana sam se našao izvan tela negde usred vasione videći sve galaksije i zvezde – tačnije, kao da su bile deo mene. Ubrzo sam imao iskustvo sa jakom belom svetlošću u predelu čela koja me je polako oblila ili obuhvatila ispunjavajući me neverovatnom ljubavi ili blaženstvom. Ljubav za koju nisam ni znao da može postojati a čije sam prisustvo poželeo zauvek. To iskustvo se ponavljalo zaredom nekoliko dana.

            Onda novo iskustvo kada sam se našao posmatrajući svoje telo da bih neposredno iza toga bio podignut na viši svet u potpuno svesnom stanju. Dotle sam već bio shvatio da smo Duše, jedina prava i besmrtna bića i da u fizički svet dolazimo zarad školovanja i sticanja iskustava kako bismo širili svoju svest i kapacitet ljubavi.

            Ubrzo sam potražio novi posao. Kada sam pozvan na intervju padala je jaka kiša. U sebi sam samo promrmljao, „Bože daj da stane ova kiša.“ Na samo sat vremena pred moj polazak ona je prestala. Zakazan je novi intervju za nedelju dana sa zamenikom glavnog. I tada je padala kiša pa sam se i tada na isti način pomolio. Kao i prvi put kiša je stala. Treći intervju je zakazan sa meni direktno pretpostavljenim za nedelju dana. Tada nije padala kiša već je bila prava mećava. Na istovetnu molitvu sneg je prestao.

            Na samim intervjuima imao sam osećaj da mi neko pomaže u davanju odgovora. Kao da su misli tekle same od sebe na jedan uzvišeni način. Kasnije sam shvatio da je ta pomoć stigla od sveprisutnog, sveznajućeg i svemogućeg Svetog Duha. Na poslu kojeg sam radio imao sam osećaj da me neko štiti na ljudima nesaglediv način. Budući da sam unosio novine u samoj organizaciji bile su dve osobe koje su se stalno žalile mom pretpostavljenom. Kako mi je on sve to prenosio uvidjao sam da su uvek dan iza njihovog prigovora te iste osobe bile primoravane da me zamole za po neku uslugu. Dogadjalo se da se one razbole, neko od njihovih ukućana, imale bi nezgodu u saobraćaju ili neko od njihovih. Izlazio sam im u susret iako nisam bio u obavezi budući da sam sagledavao pozadinu dogadjaja.

            Medjutim, još nisam bio otkrio ko stoji iza intuicije, ko me je vodio, štitio i pomagao kao što još nisam bio otkrio pozadinu bele Svetlosti i velikog osećaja ljubavi i blaženstva. Kada sam iscrpio knjige, religije i mnoga druga učenja ne zaobilazeći psihologiju, psihijatriju, nauku o umu...pitao sam se kuda sada? Onda, jednoga dana intuicija me odvela pred jedan izlog knjiga koji i nije bila klasična knjižara. Naslovi su bili privlačni ali sam odustao od pokušaja da udjem. Rezonovao sam, „Ovoliko knjiga pročitah, potroših nekoliko hiljada dolara na njih a odgovor ne nadjoh, kako ga mogu naći baš u ovim knjigama?“

            Ubrzo me intuicija ponovo odvela pred taj isti izlog. Tada sam ušao ali unutra nikoga nije bilo. Osoba koja je trebala biti prisutna nije ni dolazila toga dana a vrata su ipak bila otključana. Na miru sam razgledao knjige i odlučio da kupim nekoliko. Onda je „slučajno“ naišao jedan mladić kome platih knjige i odoh. Kasnije sam shvatio da onaj isti koji me je vodio preko intuicije i koji je pripremao put za mene učinio da toga dana niko ne bude prisutan u ovim prostorijama pa je otključao i vrata a onda preko „slučajnosti“ doveo ovog mladića da bih platio knjige jer ih sigurno nebih uzeo i otišao a da ih ne platim. Takav poseban pristup u mom istraživanju bio je za mene neophodan zbog moje prejake samostalnosti. Da je usput u bilo kojoj tački mog traganja bilo ikoga da mi sugeriše šta da prihvatim sigurno je da bih to odbacio. Jer, moja odluka je morala biti moj izbor. Kući nakon pola sata čitanja jedne od knjiga počeo sam sa velikim uzbudjenjem šetati po sobi uz stalno ponavljanje, „Zar je to moguće? Zar je to moguće? Naprosto sam vučen da kupim ove knjige a ja sam hteo da od njih odustanem.“

            Stajalo je objašnjenje da Sveti Duh, sveznajući, sveprisutan i svemoguć, večito vibrira u svim svetovima i univerzumima poput radio talasa. Ističe iz samog srca Boga i nosi svu mudrost i znanje Boga. Duša, ono što je svako od nas može ga kontaktirati preko intuicije, Svetlosti i Zvuka koji su Njegov dvojni aspekt. Bilo je tu objašnjenje za Zvuk koji sam već godinama imao neprekidno prisutnog u svojoj glavi a zbog kojeg sam išao od bolnice do bolnice i od specijaliste do specijaliste. Rečeno je da se može čuti u mnogim varijantama poput violina, frula, cvrkuta ptica, huka morskih talasa... Za Svetlost, koju sam takodje iskusio kaže da se može videti u raznim bojama i da može biti praćena jakim osećajem ljubavi i blaženstva.

            Sada nije bilo srećnijeg čoveka od mene jer sam došao do objašnjenja za sve ono što me interesovalo i mučilo. Shvatio sam da su Zvuk, i Svetlost kao i snažni osećaj ljubavi u mom srcu bili veliki blagoslov Boga. Ljubav za koju čovečanstvo skoro da i nezna. Shvatio sam da iza intuicije jeste stajao sveprisutni i sveznajući Sveti Duh kao i da svako onaj ko se otvori prema ovim aspektima Svetog Duha biva pročišćavan i uzdizan u svojoj svesti.

            U istoj knjizi sam otkrio i duhovnu vežbu, što je pevušenje svetog i drevnog imena Boga koju kada sam probao bio sam takodje iznenadjen. Ona ljubav i blaženstvo sada su se uselili direktno u moje srce bez kojih više nisam mogao zamisliti život. Moji snovi su posle manje turbulencije doživeli puni obrt i postali su moje veliko bogatstvo u dobijanju direktnih noćnih pouka u mom sveukupnom razumevanju života. Shvatio sam po prvi put da su snovi taj tajni prolaz ili učenja do najviših stanja svesti, mudrosti, ljubavi, samopouzdanja i pune duhovne slobode. To je taj najdirektniji put nazad Bogu.

            Shvatio sam da je moj životni put bio onakav kakav bi me vodio, pripremio i doveo u susret sa ovim direktnim učenjima Boga. Prvi posao u Kanadi ustvari je trebalo da me primora da šro pre ovladam jezikom kako bih se pripremio za ova saznanja i živa učenja Boga.

            Po povratku u Beograd jednog subotnjeg dana intuicija me podstakla da uključim odredjenu radio emisiju. Tu politikantsku emisiju (te 1992 godine) nisam voleo slušati ali sam znao da će biti nečega što trebam čuti. Za samo nekoliko minuta javila se slušateljka iz Beograda. Rekla je da je psiholog, da noću dok njeno telo spava ona putuje višim svetovima i da je tamo srela izvesne svete ljude koji su joj rekli da danas na planeti živi i radi pravi Bog-Čovek i da u našoj zemlji neće biti bolje sve dok on ne dodje u posetu. Znao sam da su njene reči bile tačne budući da sam se na kraju svog istraživanja sreo upravo sa njegovim učenjima iako je njegov pravi naziv nešto drugačiji – Mahanta, Živi ECK Master gde je ECK (ek) izvorni naziv za Sveti Duh. U pravom smislu ne mogu reći da sam ja našao živa učenja Svetoga Duha na čijem čelu stoji ovaj duhovni lider budući da sam bio pronadjen, pripremljen za susret sa njima i vodjen korak po korak. Upravo onako kao što su mnogi ranije govorili da „kada učenik bude spreman učitelj se pojavi.“ Sve ovo ide u prilog tome da je duhovni razvitak svakog čoveka i te kako pouzdano praćen i sa najvećom pažnjom planiran i vodjen.

Ta magična reč koju treba pevušiti jeste sveto i drevno ime Boga. To je HU (Hju). Pevuši se tiho ili u sebi, razvučeno kod svakog izdisaja ali ne duže od dvadesetak minuta dnevno. Takodje se može pevušiti kada god je pojedincu potrebna pomoć ili se nalazi u depresivnom stanju ali se nikako ne treba pevušiti da bi se iko ili išta u svom okruženju menjalo. Da bi se koristila blagodet pevušenja HU nije neophodno menjati ili napustati svoju religiju ili prihvatati religiju ako je osoba ateista.