Recimo da imate odličnu ideju i želite da pokrenete visoko-tehnološki startap. Jedno od pitanja koje se postavlja je gde ga pokrenuti, u kojoj zemlji i u kom gradu? Koji faktori bi uticali na ovu odluku? 

Ovu temu otvaram na blogu sa namerom da

... koje daje Evropska Komisija za istraživanje i razvoj na teme: Information and Communication Technologies.

Srbija je, ako se ne varam, ravnopravan partner. 

Po mom optimističkom mišljenju svaka firma koja ima bar jednu pametnu i obrazovanu osobu u IT-ju ima i značajne šanse.

Ovo konkretno izvlačenje je najviše pitanje sistematskog rada, iako nije potrebno puno radno vreme, ali je pomalo i stvar sreće. I pored potrebne sreće ovakvih izvlačenja ima nekoliko godišnje, iako ukupna količina sredstava nije uvek ovoliko velika, pa se uporan rad na kraju skoro sigurno isplati.

To je moje iskustvo stečeno kroz rad moje firme i raznih drugih firmi sa kojima se udružujemo u partnerstva. 

Rok za slanje ponuda je 17. Jan 2012, a challenges i objectives ovoga puta su:

Najbolja britanska serija svih vremena, Only Fools and Horses (kod nas prevođena kao Mućke), završavala se pesmom God bless Hooky Street :

No income tax,
No V.A.T.,
No money back,
No guarantee.
.....

Doduše nije bilo advokata u njoj.. Možda zato što advokati plaćaju VAT (porez na dodatu vrednost - PDV)? A možda i ne plaćaju... U Srbiji ne, to sad svi znamo. Advokati u Srbiji počeli su trodnevnu obustavu

Сви знамо да Србија пролази кроз тежак период. Очекује се да привредни раст буде негативан у 2012. и, у најбољем случају, релативно низак у 2013. Незапосленост је опет на преко 25 одсто. Јавни дуг ускоро може доћи на границу високог ризика од 60 одсто друштвеног производа, а још није јасно како ће се обезбедити преокрет који може донети наду и побудити нешто оптимизма.

Idu izbori, pa bi bilo korisno pozabaviti se ovom temom na vreme. Ako ne vodite računa o svom glasu, možete imati ozbiljnih problema. Neko zlonameran može da „pozajmi" ili preuzme vaš glas i zloupotrebi ga. Ovo je pogotovu bitno za one koji rade u finansijskim institucijama, finansijskim službama i operativi, odnosno onima koji vrše bilo kakva elektronska plaćanja.

Do sada su hakeri često koristili razne inventivne metode da kompromituju poslovnu elektronsku poštu (engl. business email compromise - BEC). Suštinski stvar ide ovako:

prica o poreskoj reformi nekako promice. neophodna je jer nam je drzavni sistem na ivici kolabiranja. bitna je jer poreska politika jedne drzave vise definise to drustvo nego preambula ustava (vise nego i ustav sam kada nismo bas sigurni koliko je gospodja pravda stvarno slepa a koliko "progviruje" ka onima sa vezom). nezanimljiva je jer je netelevizicna.  povremeno se u medijima pojave nemuste prezentacije nekih predloga koji se vecim delom svode na parole bez brojeva. niti su predlozi odmakli dalje od inicijalne ideje (sto je u principu zauzimanje ideoloske pozicije) niti novinari prenose najpreciznije ono sto je izgovoreno (dugo se po naslovima vukao predlog da se "smanje porezi na doprinose"). sama prica o poreskom ustrojstvu jedne drzave je previse komplikovana da bih imao drskosti da kazem da imam resenje. suvise je velika da format bloga tesko moze da se nosi sa nekom sirom analizom ali ako se vec nalazimo u poziciji da povremeno zvizdimo i tapsemo onda bar da znamo cemu sve to. bar da zastanemo pre aplauza ako je nesto jednostavno protivno logici i "neuklopljivo" sa brojevima.

mladjan dinkic ne bi bio mladjan dinkic da mu predlog nije isprazan i u sustini kontraproduktivan  

 .............................................

Jedna od meni omiljenih priča o uspešnom marketingu je priča o tome kako su Koka Kola i Pepsi ustvari proizvodi istih vlasnika, koji su izmislili ovaj rivalitet kako bi poboljšali prodaju svojih proizvoda. Da je ova priča istinita, u šta ne verujem, to bi svakako bio najbolji marketinški potez svih vremena. Istina je, ipak, nešto drugačija.

Preteča Koka Kole je piće pod nazivom "French Wine Cola", koja je u sebi sadržala alkohol. Mladi apotekar Džon Pemblton svom napitku je oduzeo alkohol i novom piću dao ime Koka Kola. Prva čaša Koka Kole prodata je u Pembltonovoj

Mnogi tvrde da se srpska privreda oslanja na dva poslovna modela. Jedan je da kupiš za 1 i prodaš za 2 ili 3 (dinara, evra, dolara) a drugi da kupiš za 2 ili 3 i prodaš za 1.

Prvi model odnosi se na neka privatna preduzeća dok drugi važi za javna ili državna preduzeća. I ni jedan od njih ne vodi održivom privrednom razvoju. Štaviše, građani Srbije sve to još dva puta plate: jednom kao potrošači, a drugi put kao poreski obveznici.

Priliku da kupiš za 1 i prodaš za 2 ili 3 po pravilu ti pružaju monopoli ili oligopoli - to je situacija u kojoj jedno ili dva velika preduzeća kontrolišu tržište. Zato Srbija treba da podstakne ulazak više firmi u sektore u kojima postoje takvi trendovi. Nova preduzeća će se takmičiti sa postojećim snižavanjem cena ili ponudom kvalitetnijih proizvoda za iste pare.