Nismo odavno komentarisali Olju - bilo je čak dana kada se ona uključivala na ove stranice i kroz komentare određivala koncept predstojeće emisije (eh, bilo nekada a sada se pripoveda); al' meni je ta žena prosto štrumpfastična, i uspela je da u karijeri preživi profesionalno i direktno obrušavanje države na nju te da se vrati kao još bolja i štrumpfastičnija analitičarka društva. Olja, prosto, ima kao ličnost nekako sve što bi čovek mogao poželeti od Srbije: intelektualnu britkost, pronicljivost, elokventnost, unutrašnju lepotu, savremenost, nema mržnju prema tradiciji (sa velikim T, prema Предању), kritički otklon od laskanja, duboki i iskreni odnos prema svojoj zemlji i prema sunarodnicima, odnos poštovanja i ozbiljnosti prema susedima... Što se, razume se, ne bi moglo reći za njene prošlonedeljne goste, Olenika, advokata u politici (dakle, kurvara svoje profesije i zanata) i Samardžića (gde u tamu post-srpske a[/nti]nacionalne inteligencije neću ni zalaziti; reći ću samo da je Samardžić interesantan, eventualno, kada srpska vlada u državi bude pro-СРПСКА; a ne pro-evropska, kineska, američka, ruska ili whatsoever kolonizatorska kučkica; pa da šalje porukice u boci, kao pismonoša, Kralju Čarlsu ili spuksima iz MI6; možda u društvu Bebe Popoviča, namazanog katranom i nabacanog perjem).

Број 3,5 милијарди евра има посебан значај за мене последњих година. Шта год ми радили и шта год да влада ради непотрошених 3,5 милијарди евра намењених финансирању инфраструктуре се не мења. Наводи се и у ваљаном контексту и ван њега и тај број као да живи свој независан живот. Како се мој мандат овде приводи крају и да је нама,

François Fillon je danas izvojevao pobedu na predizborima ( Primary) francuske desnice i centra.

Dobio je 68% glasova uz rekordnu izlaznost protiv popularnog, iskusnog gradonačelnika Bordoa, bivšeg Premijera Francuske Alain Jupe-a.

Malo ko je tom čoveku davao mnogo šanse pre samo dve nedelje kada su vodeći kandidati bili Jupe i Sarkozy.

Sudoći po katastrofalnim rezultatima popularnosti socijalista

The implication of this cryptic phrase is that after the elections in Serbia, people will be able to make decisions and everything will get back to business as usual. So we sat through the "campaign" and through election day and night, and patiently awaited the great Results which would shape the future.

We have now drifted into the third year of GFC (that is the Global Financial Crisis and specifically NOT Going For Coffee) and everyone is STILL nay-saying the economy and waxing gloomy about the prospects for this year.

What do you think for this year? Do you see any signs of improvement? Do you think we are out of it? Do you think it will continue? In the questions we should see the answers. The point is that nobody really knows, and everyone seems to be turning to friend, neighbor, family member, and random guy on the street waiting for the light to change to see if the light will really be changing or not.

pred praznik rada o radnoj snazi ili o stezanju kaisa i tako to....

dakle skapirali smo: raditi vise, trositi manje i to je lek za „krizu".
(kriza o kojoj pisem inace nije ova svetska ekonomska. ona je samo ubrzala i eskalirala nase probleme - krizu koju smo sami stvorili pogresnim izborima pogresnih ekonomskih modela birajuci kosovo, evropu, nato, rusiju...).

napisao sam vec da je jedna od stvari koju je potrebno "stvoriti" radna snaga koja je jeftinija, mobilnija i edukovanija.

Svaka revizija GDP (BDP-a) u Srbiji poslednjih skoro deceniju smanji njego rast i apsolutni nivo. Ovoga puta je to samo bilo malo mnogo da se javnost ne bi uskomešala. Naime, autori MAT-a su pre pet-šest dana saopštili da je sve ono što smo u toku 2009. (ali i 2008. i 2007. godine) stvorili znatno skromnije nego što se mislilo. Po njihovoj računici pad Bruto domaćeg proizvoda u 2009. iznosio je 6,2% (RZS stidljivo iznosi procenu o smanjenju od 3,9%, posle 3,5% i prvobitnih 3,1%). Istina, stvar ipak nije grom iz vedra neba, jer su ekonomisti sumnjali u procene Zavoda za statistiku. Npr.