Ime mesta za ovu priču, kao ni ime gorepomenutog hotela, nije važno. Hotel se nalazi negde a do tamo  se stiže nekim makadamima, oznaka nema, tako da je neminovno  (to kad prođe više od 5 dana) zapitati se da li mesto zaista postoji ili ste upali u neku daleko bilo dimenziju. Upali ste u daleko bilo dimenziju, shvatićete negde oko 6. dana - kako je i red jer 6 je brojka simbolična i sasvim prikladna za shvatiti te stvari oko daleko bilo dimenzije. Kad to shvatite - razloga za brigu više nema. 

Hotel je izvanredan, ne može da se kaže. Istina, ako vam se izvoljeva

Evo jedne zanimljive ideje iz bratske nam Rusije!

Uz moju ogradu od bar dvostruko politički nekorektne formulacije (pri čemu je bitniji onaj njen deo koji sugeriše čišćenje od nosilaca gluposti, a ne samo od gluposti, mada je, hm, i ono prvo često potrebno na civilizacijski prihvatljiv način kada ti nosioci civilizacijski neprihvatljivo ne žele da išta menjaju nabolje), braći Rusima i bratu predsedniku, a budućem starom-novom premijeru moram da čestitam na ideji za to luftiranje propisa i praksi, sa iskrenom željom da im promaja ne zalupi prozor, pa da od luftiranja ne bude ništa, baš kao što se sečivo naše "giljotine propisa" negde pri (škripavom) padu zaglavilo, a i onaj njegov niži kraj, ako se i približio bar nekoj od glava stoglave birokratske aždaje, nije mogao ni da je ogrebe, jer je neko "zaboravio" da ga naoštri.

I

Imam prirodno bele zube, lepog oblika i uzasnog kvaliteta. Dakle - spolja gladac, unutra jadac. Strah od zubara nosim sa sobom od detinjstva kad su bile one fore: " E sad digni ruku kad krene da te boli" Ti pocnes sa mahanjem, plakanjem, dizanjem ruke gore-dole a zubar radi dalje i ubedjuje te da to nije nista i da te u stvari i ne boli bas. Boli me ! Ne zelim da znam za bol, nimalo.

Dragi zubari, molim vas lepo - Ni slucajno nijedan instrument sem ogledala da se vidi sta se tamo desava.Ako bas mora jos neka sprava, kazite zasto,hvala. Inekciju, molim lepo (toga se ne

U utorak, 5-og marta, Dow Jones Industrial Average, jedan od najvažnijih svjetskih berzanskih indeksa, zabilježio je najveću vrijednost u istoriji, da bi i u narednih danima nastavio rast! A prije manje od 65 mjeseci, počeo je njegov pad od 50% sa, do tada, istorijskog maksimuma. Znači, za manje od pet godina, američka berza se vratila gdje je i bila, kao da se ništa nije desilo...

Svetska teroristička velesila ostala bez dovoljno operativnog prostora i bez pravih ideja

izvor: http://www.theonion.com/articles/alqaeda-claims-us-mass-transportation-infrastructu,21008/

Logistika Al Kaide nedovoljna

Još jednom hvala svima koji su pročitali, a posebno onima koji su učestvovali u diskusiji na mom prvom tekstu u ovoj seriji ekonomskih blogova. Kao što sam obećao ovaj tekst će biti posvećen međunarodnoj trgovini i investicijama. Ta tema mi je posebno zanimljiva jer sam između ostalog i šef Trgovinskog odeljenja ovde u Ambasadi.

Mislim da ne možemo nastaviti da poboljšavamo životni standard ljudi ukoliko kompanije nisu u mogućnosti da ulažu, angažuju, proizvode i trguju slobodno. Međunarodna trgovina predstavlja glavni kanal razvoja u dosadašnjoj istoriji, a posebno tokom poslednjih sedamdeset godina globalizacije. To je bio i ključ u naporima za suzbijanje siromaštva. Kada su u pitanju i Srbija i Velika Britanija, rast ekonomije i jedne i druge zemlje zavisi od stranih investicija i rasta izvoza. Međutim, zbog krize trgovina se značajno umanjila - kao i tokom Velike depresije 1930-ih godina. Postavlja se pitanje kako možemo da osiguramo da putevi trgovine ostanu otvoreni i da što veći broj ljudi u svetu ima pristup kanalima slobodne i fer međunarodne trgovine?

Кад су неког човека питали зашто је решио да се упусти у приватни посао објаснио је да је то последица онога што му је шеф рекао. А шта је шеф рекао? Па, просто: „Отпуштен си"!

Е, у Србији то тако не функционише. И 30 година након што је земља кренула ка тржишној привреди лагодан државни посао још увек је „кец у рукаву" у односу

Srbi i bela kuga 3

Težak period po parazitski režim Borisa Tadića, dok ne legnu pare od prodaje Telekoma, mora se nekako preživeti. Genijalci iz vlade su smislili ono isto što bi smislile i babe iz moje ulice, da ih je neko pozvao na kafu i pitao kako da preživimo krizu: diži cene cigara, diži poreze tamo gde možeš (računari i voće) i otimaj. Naravno da će se prvi na udaru naći mali privatnici, omiljene žrtve i Miloševića i njegovih naslednika. Znači, po sistemu APP (ako prođe prođe) kažnjavaj, kažnjavaj, otimaj. Ali ovaj najnoviji pokušaj otimačine tuđih para

razumem želju da se uđe u parlament

cenim energiju koja se ulaže u kreiranje praznih priča

(cenim je možda prejaka reč) 

i u principu mi se gade oni koji se bez mozga lepe na demagogiju

(gade je veoma prejaka reč) 

ali,,,

centralisti!

izmisliti sasvim novu podelu i upirati prstom u... centraliste

opasan mali taj dinkić

Bojkot je česta situacija u kojoj se nađu oni kojima je posao da naprave promene u nekoj organizaciji uvećavanjem produktivnost i efikasnost. Nekada promene poboljšaju trenutnu likvidnost prilagođavanjem preduzeća novonastaloj tržišnoj realnosti ili obezbede dugoročniji opstanak i rast prilagođenjem široj ekonomskoj okolini.

Da je nešto loše, a često je tako u mnogim preduzećima, brzo se razglasi unutar samog preduzeća a i šire. Šta uraditi u tom slučaju je diskutabilno ali neophodnost promena postaje sve očiglednija daljim propadanjem.