... recimo, 10,000 dinara.

Možda ovaj neformalni finansijski instrument, kada se ovako nešto odštampa na papiru pa koristi kao novac, gde je to moguće, ima drugo i korektnije ime na srpskom (IOU na engleskom, „I owe you"), ali meni je neznanje na trenutak simpatično kako gledam jedan članak o Grčkoj borbi za izlazak iz bede i sećam se prijatelja iz Beograda koji ima malu firmicu od nekoliko desetina ljudi pa s vremena na vreme, kao Grci, dolazi na ivicu bankrotstva.

Grčka priča u nekoliko rečenica: dobronamerni delovi anglosaksonske finansijske elite, i ovo nije stilska figura i ne pričam o onim „imbecilima" kojih se ponekad dotaknem ovih dana, pričam o ljudima koji su kreativni i misle dobro, kažu kako Grčka nikako ne sme da prihvati dil koji su imali do sada koji ih tera da održavaju fiskalni višak od oko 3% od bruto nacionalnog dohotka. S obzirom da imaju previše nezaposlenih uz ovo pravilo se neće nikad oporaviti, kako da imaš fiskalni višak ako nema zaposlenih od kojih da ubiraš poreze, nezaposlenih može da bude još više, a neverovatnog siromaštva skoro sigurno i na jako dug rok.

Moraju da pobede u bitci i prepakuju dil što se tiče njihovog duga i pravila kako treba da se ponašaju. Nemačka se nerazumno i ideološki postavila i ako je to nemoguće bolje je izaći iz Evra, iako je to jako riskantno, nego ostaviti stari dil.

Kao bolja opcija se spominje i uvođenje paralelne valute preko IOUs, „ja-ti-dođemova", i usput se spominje kako ih koriste neke US države.

Ovo je još jedan blog o eUpravi i upotrebi lične karte sa čipom u kontekstu infrastrukture "elektronskog identiteta" . Radi se o predlogu eUpravi za uvođenje nove usluge posredovanja u identifikaciji, između organizacija koje nude robu i usluge preko Interneta (nazovimo ih eTrgovci) i njihovih korisnika - fizičkih lica, tj. građana - nazovimo ih mušterije.

U početku sam hteo da napravim kraći post sa ovim predlogom na forumu eUprave, ali sam rešio da ipak napišem blog, pošto mislim da je tema interesantna i "široj javnosti", kao i da se problem koji se rešava, a i samo rešenje, može opisati na popularan način - a da se, kao dodatna korist, osim edukacije, možda dođe do ideja dodatnih načina upotrebe cele stvari, iz raznih tački gledišta čitalaca i komentatora. U tom smislu bih vas pozvao da pročitate ovaj blog i priložite svoje mišljenje o temi.

Gostovanje berzanskog trgovca Alesija Rastanija na BBC-ju je  podiglo veliku prašinu širom sveta. Većina komentatora ovog trgovca diže u nebesa, hvaleći njegovu hrabrost, dok ga drugi povezuju sa grupacijom "Yes Men", što je ipak malo verovatno.

Moje mišljenje je da je čovek iskoristio svoja tri minuta za ličnu promociju i da će mu  ovo pojavljivanje na BBC-ju doneti milijarde evra na raspologanje, što znači milione u džep. Pri tom ne poričem da je deo onoga što je govorio istina, tj da je na televiziji rekao samo

“Krao je od bogatih. Krao je od siromašnih. Krao je i od svih ostalih između ove dve grupe. Nije imao nikakvih moralnih vrednosti.” Izjavio je na sudu jedan od Bernijevih investitora – svedoka. Sud je izvago i presudio da je 150 godina robije, a sto je maksimalna kazna koju sud moze da izrekne, kao I zaplena ličnih sredstava i nekretnina (najverovatnije oko $200 miliona USD) Bernija I njegove porodice, sasvim odgovarajuća kazna. Berni je malo razočaro Sud jer je ovih dana umro na robiji od smrti, i nije uspeo da odsluži sve zaradjene godine robije.

Razgovarajući sa raznim ljudima, u više navrata, dolazio sam do teme rada iz Srbije za strane firme, od strane pojedinaca koji takav posao mogu sebi da obezbede (što ne mora biti ni tako komplikovano, kao što se vidi iz teksta Dušan R na linku u sledećem pasusu). Uglavnom se radilo o informatici – konkretno programiranju za strane naručioce. Upoznao sam jednog zemljaka iz Jagodine, informatičara, koji mi je rekao da je član nekog udruženja samostalaca i da dosta rade za strano tržište (on konkretno aplikacije za mobilne telefone), a da udruženje broji preko pet stotina članova (ako su lagali mene i ja lažem vas, voleo bih ako neko ima pouzdanije informacije). Upoznao sam mlade inženjere informatike koji bi želeli da rade samostalno za strane firme – u početku sami, a u perspektivi kroz firmu koju bi razvijali, ali ne znaju puno o organizaciji firmi i pravnim aspektima rada. Znam čak i neke kolege koji rade u inostranstvu, a razmišljaju o vraćanju u Srbiju, u slučaju da im je moguće da jednostavno (a legalno) nastave da rade za svoju tekuću firmu.

Gledajući po domaćim forumima, više puta sam nabasao na priču o freelance radu, problemima sa naplatom iz inostranstva i (polu-)legalnošću takvog rada, uključujući i ovaj, prilično „reprezentativan“ tekst Dušana R (DusanR) sa Elite Security foruma, koji toplo preporučujem za čitanje: http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial.

Nismo odavno komentarisali Olju - bilo je čak dana kada se ona uključivala na ove stranice i kroz komentare određivala koncept predstojeće emisije (eh, bilo nekada a sada se pripoveda); al' meni je ta žena prosto štrumpfastična, i uspela je da u karijeri preživi profesionalno i direktno obrušavanje države na nju te da se vrati kao još bolja i štrumpfastičnija analitičarka društva. Olja, prosto, ima kao ličnost nekako sve što bi čovek mogao poželeti od Srbije: intelektualnu britkost, pronicljivost, elokventnost, unutrašnju lepotu, savremenost, nema mržnju prema tradiciji (sa velikim T, prema Предању), kritički otklon od laskanja, duboki i iskreni odnos prema svojoj zemlji i prema sunarodnicima, odnos poštovanja i ozbiljnosti prema susedima... Što se, razume se, ne bi moglo reći za njene prošlonedeljne goste, Olenika, advokata u politici (dakle, kurvara svoje profesije i zanata) i Samardžića (gde u tamu post-srpske a[/nti]nacionalne inteligencije neću ni zalaziti; reći ću samo da je Samardžić interesantan, eventualno, kada srpska vlada u državi bude pro-СРПСКА; a ne pro-evropska, kineska, američka, ruska ili whatsoever kolonizatorska kučkica; pa da šalje porukice u boci, kao pismonoša, Kralju Čarlsu ili spuksima iz MI6; možda u društvu Bebe Popoviča, namazanog katranom i nabacanog perjem).

....uz dobar provod, izuzetno malo novca, u skoro slobodno vreme i uz izuzento mali rizik?!

Zašto ovo pišem:

   • Pojava je interesantna i doživljava bum u svetu poslednjih godina.

   • Pošto je trend relativno nov oni koji se prvi uključe imaju veće šanse na uspeh.

   • Potrebne investicije su unutar granica koje mogu da pokriju i učesnici iz Srbije.

   • Potrebne investicije su dovoljno male da ako ideja i propadne učešće u pokušaju će ostati u prijatnoj uspomeni, a potrošeni novac može brzo da se zaboravi.

   • Sve što je potrebno je dobra volja, veliko uzbuđenje idejom, tvrdoglavost, odsustvo nekih formi srama (nema ništa nemoralno u pokušaju) i vredan rad u slobodno vreme.

   • Rizik vrednog rada u slobodno vreme se lako pokriva tako što se u priču uvede neko ko je nezaposlen, s punim radnim vremenom, ali mu se oprosti finansijsko učešće.

Različiti nesporazumi neretko završavaju sličnim pitanjem - kako li bi se sve to razrešilo u nekom drugačijem okruženju? Naime, da li se i tu radi o nekakvoj stečenoj kulturi komunikacije, običajima i manirima, ili postoji nešto treće važnije. Sudeći po onome što govori Kris Vos, vodeći pregovarač FBI-a za rešavanje talačkih kriza, iza svakog uspešnog društva stoji umetnost, i to ne bilo koja, već ona pregovaranja.

Pre par meseci sam u okviru NALED-ove radne grupe za razvoj preduzetništva radio analizu privrednih subjekata u 10 opština istočne Srbije. Rezultati su neveseli. Teret razvoja lokalnih samouprava je nepravedno raspoređen među njenim građanima. Oni koji koriste najviše zajedničkih resursa, plaćaju najmanje. Legalna privreda nestaje.