Međusobni odnosi u ogromnom javnom sektoru Srbije tako su komplikovani da treba biti genije kako bi se oni odmotali. Može se reći da ih je i stvorio neki kreativni um, kobajagi u njihovom interesu. E, da je takva dovitljivost uložena u inovacije u srpskoj privredi ona bi možda danas drugačije izgledala.

Uzajamni dugovi među električnim, transportnim i komercijalnim državnim preduzećima godinama su se nagomilavali zbog lošeg upravljanja i zloupotreba i predstavljaju srž fiskalnih problema u Srbiji. Da navedem samo neke: dugovi Srbijagasa iznose preko 1,5 milijardi

Mnogi tvrde da se srpska privreda oslanja na dva poslovna modela. Jedan je da kupiš za 1 i prodaš za 2 ili 3 (dinara, evra, dolara) a drugi da kupiš za 2 ili 3 i prodaš za 1.

Prvi model odnosi se na neka privatna preduzeća dok drugi važi za javna ili državna preduzeća. I ni jedan od njih ne vodi održivom privrednom razvoju. Štaviše, građani Srbije sve to još dva puta plate: jednom kao potrošači, a drugi put kao poreski obveznici.

Priliku da kupiš za 1 i prodaš za 2 ili 3 po pravilu ti pružaju monopoli ili oligopoli - to je situacija u kojoj jedno ili dva velika preduzeća kontrolišu tržište. Zato Srbija treba da podstakne ulazak više firmi u sektore u kojima postoje takvi trendovi. Nova preduzeća će se takmičiti sa postojećim snižavanjem cena ili ponudom kvalitetnijih proizvoda za iste pare.

Пуно је истраживања која нам показују да је образовање један од главних начина изласка из зачараног круга сиромаштва. Па како онда можемо да помогнемо да сва деца имају користи од доброг образовања? Има пуно одговора на то питање али један од веома битних је да деци треба обезбедити предшколско образовање.  

Зашто?

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Ja sam SMS indolentan tip pa mi je promakla poruka od pre tri dana: "Dpita dlda tera ono???"

Zbun.

Pogledam broj i razbistri mi se.  I. i D. se naduvali, da razbiju kreativnu blokadu, al` prsti i dalje pomalo blokirani...Da nisu, poruka bi trebalo da glasi: "D. pita da li da tera ono"?

Sta ono? Sta da tera? I setim se...

Pre nedelju dana, dosli da se pozdrave, pred odlazak na more, I..., rodjak moje zene, slikar(40) i D..., , dramaturg(2x20)...Idu na more da se malo opuste od ovog vratolomnog beogradskog zivota i  da napune baterije koje su istrosili

Najavljeni sveopšti procvat me je naveo da se, posle duže pauze, vratim u blogosferu i time i ja doprinesem boljitku srpskog društva. Euforija koja me je zahvatla zbog istorijske posete kineskoog predsednika (mislim da je poseta zaista velika stvar i važna - biće kasnije u tekstu neizbežno ALI) me je toliko snažno protresla, da sam pročitao celo pismo kineskog predsednika koje je objavljeno u štampanom izdanju "Politike". Naravno, to ne znači da sam otišao do trafike i kupio novine već sam ceo tekst pisma (istina na engleskom) pronašao na sajtu Xinhua  

  Tekst je veoma

Ja zaista ne mogu da verujem kome je u vladi povereno da radi reformu penzionog sistema. Sa svojim timom. Sa 2.5% glasova na prošlim izborima. Bez da je napustio granice bivše proširene domovine. Bez da govori i jedan strani jezik. Najveće opterećenje poreskih obveznika i budžeta. 4 milijarde evra tereta godišnje. Reforma od koje zavisi ekonomska budućnost Srbije i konkurentnost njene privrede ...

Reforma treba da pođe od toga da se od donošenja novog zakona napravi presek i podela na dve grupe: trenutni penzioneri i akumulirane godine staža onih koji još nisu u penziji u jednoj grupi i nove godine staža za sve građane koji još uvek rade. To je i pravedno, a i pride dovodi do eliminacije nepotrebnog potpredsednika iz odlučivanja o mojoj i vašoj budućnosti.

Dve su me priče navele da napišem ovaj tekst. Prva govori o tome da će se u penziju ići tek sa 70 godina i da je veliko pitanje kako će izgledati srpski penzioni sistem. Druga je u stvari napad srpskih medija na ministarstvo poljoprivrede povodom trošenja novca na spotove sa Radošem Bajićem, gde se pozivaju poljoprivrednici da koriste besplatne usluge agronoma - savetnika.

1500 agronoma je angažovano na poslovima savetnika, sa ciljem da pomognu poljoprivrednicima da povećaju produktivnost. Koliko sam upoznat, ceo projekat organizuje i finansira vlada Kraljevine Danske, mada na internetu nigde nisam pronašao potvrdu ove informacije.

 Gost autor: Alselone

Povećanje energetske efikasnosti, automatsko vođenje procesa proizvodnje, robotika, inteligentni softveri, senzori, procesi i rešenja… nikada nisu bili jeftiniji. Svaka od ovih stavki, kao i mnoge druge, mogu da povećaju konkurentnost, kvalitet i opseg uz smanjenje troškova proizvodnje.  Naša industrija je na kolenima (čast malobrojnim izuzecima) i traži nova rešenja da bi preživela.

У Србији гори фитиљ бомбе. Има ли икога ко може да га угаси?

Знам да је „бомба" о којој говорим тешко и осетљиво питање, и то не само у Србији већ широм „старог континента". Реч је о становништву које је све старије и последицама које то има  на дугорочну финансијску одрживост пензионих система.

И мада се многе европске земље суочавају са истим проблемом, Србија је у посебно тешкој ситуацији.