Ако отац покаже нежност према детету, ако га пољуби, онда је то издаја породичних вредности, пропаст Србије и антихришћанска завера. Ово је порука једне меме која је кружила интернетом као део застрашивања са циљем да се оправда Антипрајд.

Фотка која је узета за монтажу која је кружила интернетом настала је током Прајд Марша у Њујорку 2015. године, Прајда на ком се славила пресуда Уставног Суда САД по којој је истополним паровима заштићено право да се венчају било где у земљи. Ова фотка је током Антипрајд хистерије стављена у контекст антихришћанских вредности. Испада да су хладно родитељско понашање, негирање емотивних потреба детета и држање свог детета на дистанци - хришћанске вредности. А нису.

Најперверзнији моменат „ „Литије за спас Србије" " - поред коришћења хришћанских симбола за промовисање антихришћанских вредности и поруке да ће се Србија спасти само ако наставимо да се делимо на повлашћене и „потрошне" људе - јесте проглашење растурених породичних односа и родитељско оштећивање детета за породичне вредности.

Sam, potpuno sam u svojoj pustinji. Oko njega u nedogled. SAM! Da li hoda, korača? Ne zna. Da li razmišlja? Da. O čemu? Ne zna. Misli se kovitlaju bez konca i kraja, nepovezane, nijedna se ne zadržava ni delić sekunde, odlaze ne zaustavljajući se, samo odlepršaju i kao da ih nije ni bilo. Već ga zatrpavaju nove, nove, nove ali i one traju tek tren. Bacio je pogled metar, dva ispred sebe. NIŠTA. Nema peska, nema ničega, pustoš dokle god oko dopire na svih dvesta sedamdeset strana. Počinje da shvata, nije on u pustinji, pustinja je u njemu! Uz ogroman napor volje uspeo je da zadrži

Sve što je okruživalo Iliju Sokolovića podsećalo je na izlet, na ekskurziju. Mesec dana ranije prijavio se kao dobrovoljac, jer je i većina drugova iz razreda išla. Država se raspadala, nije bilo termina za matursku ekskurziju i ovaj bi pohod sa hercegovačkih vrleti na Dubrovnik mogao biti nadoknada za propušteno. Jedino nije bilo ženskinja koje su mahom na maturskoj htele dati, kada se dobrano napiju. Istina i rakije je bilo manje, ali je bilo. Pa ipak bilo je tih priča o video rekorderima, televizorima, mini linijama koji se mogu nositi kući. Bilo je i zlata i novaca, doduše rezervisanih za neke veće zveri, novaca od kojih se mogla otvoriti videoteka u Trebinju ili čak kafana u Neumu. Stari mu je od kada zna za sebe obećavao da će ga voditi u Neum, na more. Devetnaest punih a još nije video more.

Sve što je okruživalo Miliju Orlovića bilo je more. Istina nikada nije izašao kroz Gibraltar kapiju iz Sredozemnog dvorišta, ali znao je imali razlike između Sicilije i Sardinije, Monaka i Marseja, Soluna i Tesalonikija…

НЕКЕ СТВАРИ ДОЂУ КАСНО, А НЕКЕ...

У ИЗДАЊУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

 Збирка изабраних приповедака и прича „Српски сафари“  Миливоја Анђелковића носи поднаслов „некоректне приче“  јер прати развој српске културне и националне идеје

                    да би била уметност,мора бити непоновљива (г Г.Бабић)

посветио сам подoста деценија живота интересу о мистеријама верујућег света, мирису вечности дебелих зидова, обојених сунчевих светлости изнад најчуднијих средњовековних осликаних фигура на плафонима и зидовима. било је свега што једна машта може да пожели ,посебно у базању вест банком ,диљем европе  и подалеким истоком,африком ,средњом америком,индијом