Ma kakva crna finoća? Kakva saosećanja, pristojnost, vaspitanje? Kultura? Ko izmisli onu budalaštinu da lepa reč i gvozdena vrata otvara? Možeš da se sklanjaš, da paziš na svoje reči i dela, možeš da budeš dobronameran i pristojan koliko hoćeš! Ali... Kad tad ćeš shvatiti da je motka iz raja izašla i da oni s kojim se svakodnevno srećeš samo od sile zaziru.

Gledaj me, bre! Otkad pamtim neko mi zvoca – nemoj ovo da se onaj ne naljuti; nemoj ovako, meni se više sviđa onako; pazi na ovo, da ti ne bude ono... Nemoj da se dereš, nemoj da plačeš, nemoj da se smeješ,

Nešto mi ovaj "patriotizam" poznat. U Srbiji je ovih dana, nakon još jednog od haških tumačenja "pravde", i među tzv. običnim ljudima i među intelektualcima na delu slična histerija kakva je bila ona s kraja 80-tih godina

Naša ljubimica, prijatelj, terapeut i šta sve već ne, Chiara, 1. Juna 2018 je napunila 17 godina. Ona koja je sa samo mesec i dvadeset dana kada je došla kod nas, vrlo brzo, za nedelju dana, naučila gde da vrši nuždu i bogami još dvadesetak važnih stvari, sada je starica, polugluva i poluslepa, vrlo često mokri i kaki po parketu ili tepihu ako na vreme ne stignemo da je iznesemo na terasu. Znak da joj je prigustilo je trčkaranje u krug i zvuk njenih noktića. Evo danas posle ručka koji sam joj dao, izneo sam je na terasu, vrtela se, trčkarala bar dvadeset minuta i ništa

            Noć je bila tamna i gusta kao melasa. Gusta magla i gusta kiša, prokleti novembar, kao da nije mogao da bude drugačiji u veku najvećih klimatskih promena.

            I ovaj mesec je gust. Svi ti načičkani datumi, promocije i proslave, priredbe i performansi, gomila nekakvih aktivnosti pod krovom jer ko bi sada smeo da se provodi napolju. Pored toga što je hladno i vlažno, lako te proguta noć. Stopa kriminala je stopa Jetija ili nekog prokletog trola i gazi ceo ovaj avetinjski grad. Toliko je više zavladalo bezakonje da se ni za ubistva ne ustaje iz stolice, izlazi iz stanice, pali rotacija. Moraš da imaš vezu u partiji pa da se neko potrudi da makar izađe na mesto zločina, kada ti pacovi ubiju nekog bitnog. I to je sve, izađu i ništa. Eventualno će se ponašati kao da si ti kriv i pokušati da reše slučaj na licu mesta.  

            Ako nikako, ni teoretski, nisi mogao ti to da uradiš svom najmilijem to je otprilike kraj istrage, jer dok su kod tebe kući i piju čaj od trešnje u gradu su se desila bar još tri slična ubistva.

            I nikom ništa. Evolucija.

Pade mi na pamet jedna afrička poslovica koja prevedena na naš jezik glasi otprilike ovako -"Što se majmun penje više uz drvo, bolje mu se vidi rep"..

Od naših mudrosti, ovoj bi bila najbliža ona o tome zašto pada sneg...ne da bi pokrio breg nego da bi svaka zverka pokazala svoj trag..Možda ima još koja slična, ali nisam hteo o tome. I naravno,  neću i ne želim nikoga uporediti sa penjačem uz drvo, daleko bilo.

No, ne mogu a da ne primetim da se iz dana u dan našoj vlasti ispostavljaju računi koje ona gomila i ne plaća,nadajući se nekoj nenadnoj

 Prema nekim medijskim napisima, sada, nakon međunarodne arbirtraže i konačne odluke o aferi "Satelit",više tužilaštvo će podići optužnicu protiv bivšeg ministra odbrane Prvoslava Davinića. Valjda je konačno i našem pravosuđu jasno da je to bio korupcionaški skandal, a ne nameštaljka Daviniću.

Biće najsmešnije u nimalo veselom sporu i konačnoj odluci po kojoj će Srbija, odnosno poreski obveznici morati platiti 36 miliona evra, ako naš sud utvrdi da je Davinić kriv i da je sklopio korupcionaški ugovor. Sa takvom presudom pre okončanja arbitraže, Srbija bi imala