Ne znam više šta me je to juče ujutro podsetilo na Sesame Street. Otišla sam na YouTube, pronašla neke pesme sa ploče The Muppet Alphabet Album (1971), okačila ih na FB i od tog trenutka u svakoj petominutnoj pauzi ja otvaram te fajlove, smejem se i pevam na sav glas. Drugarica koja je ranih sedamdesetih uz mene napamet naučila ovu ploču - from A to Z - od juče, kaže, radi isto što i ja. Peva li peva, a ćerke je gledaju kao da je, ahm, podetinjila. :)

Uživajte. I sećajte se, slobodno! :)

U Budimpešti je sve više naselja čijim se stanarima neko gadno sveti. Taj neko je hiljade svojih sugrađana svojevremeno smestio u tzv. panele, one od kojih je na celom svetu teško naći sivlje i tužnije, i ostavio ih da zajedno sa tom panelnom smesom lagano trule i mru.

A to „lagano" podrazumeva vrlo bliske susrete s vatrom zbog propalih aluminijumskih instalacija; bubašvabama

 

како смо острва

како се не срећемо

како се на тренутке учинимо да јесмо

2 dan

Evo nas kod drugog dana obilaska Rima. Drugi dan je najvećim delom rezervisan za obilaženje Vatikana odnosno muzeja u Vatikanu i znamenitosti u njegovoj okolini ali o njima ćemo malo kasnije. Ono što je najbitnije da znate što se Vatikana tiče je da za ovaj muzej vlada ogromno interesovanje nebitno koje je

Dugo sam mislio da od mađarske birokratije nema gore, jer ovde gde živim postoji jedan soj ljudi koji prosto obožava da se bavi papirologijom. To što su kompjuteri izmišljeni da bi se skratilo vreme provedeno među registratorima, prsti odmorili od mastiljavih olovaka, a stranke od cupkanja s noge na nogu i obijanja opštinskih pragova, ne menja stvar. Ako je za „to i to" predviđeno

Srećan Uskrs svima koji veruju i nama neverujućima koji, bez obzira na obzir, vredno farbamo jajca i kupujemo čokoladne zečeve. Doduše, ja moram da priznam da, iz godine u godinu, uredno zaboravljam celu dobitnu Uskršnju kombinaciju sastavljenu od jaja i zecova. Za jaja uspevam da zapamtim da su simbol života, crvena zarad Ješuine krvi, al' šta tu rade zečevi nikako da mi se utisne u memoriju sećanja. Znam da su, inače, simbol plodnosti, al' mi to nešto ne ide uz ovaj praznik...brzi su, al' ni to nema puno zajedničkog sa jajima, obaška skaču, pa bi mogli da ih polupaju...jesu simpatični, meki i ušati, al' ni to sa jajima nema mnogo veze. Kako god, zajedno sa autorkama jaja, kokoškama u svim fazama razvoja, zečevi su sastavni deo Uskrsa i shodno tome valja ih deci poklanjati, naročito u čokoladnom izdanju, ne bi li se podržao zubarski esnaf.

U ono vreme postojali su proletarijat, koji je prerastao u radničku klasu, poštena inteligencija i nedodirljivi političari. A sad imamo masu proletera, radničke klase skoro da i nema, inteligencija odavno nije više poštena, političari su i dalje nedodirljivi. Čekaj... Neko fali. Neko nema alibi. To su tajkuni, ili kako ih sve češće nazivamo, vladari iz senke. To je novonastali društveni soj, koji mahom živi od nedostatka dokaza, pri tom kontrolišući 95 odsto bogatstva. 

 

... Aleksandra, Jovana, Igor, Nikola, Ognjen, Ognjen,Đorđe, Nemanja, Lazar, Danilo, Aleksa, Tahir, Nikola, Stefan, Marko, Aleksa...

Danas na Svetski dan osoba sa autizmom će ih se svi setititi i biće pune novine i tv emisije priča o njima.Oni sa autizmom žive i ostala 364 dana.

 

 

 

But if my life is for rent and I don't learn to buy
Well I deserve nothing more than I get
Cos nothing I have is truly mine

Svi putevi vode u Rim. Ako vas vaš put nanese tamo, evo, šta možete videti. Koliko god vremena da imate uvek će biti malo. Na kraju će pravo pitanje biti ne šta ste videli nego šta ste propustili. Koliko god toga da vidite i obiđete uvek će biti stvari koje ste propustili, ali neka vas to ne brine jer to će biti samo još jedan povod da ga ponovo posetite. Za prave ljubitelje umetnosti ovo će svakako biti previše da se vidi za samo jedan dan,