Avganistan, priča druga

Razgovor sa mojom dugogodišnjom prijateljicom, sada nevladinom aktivistkinjom u Kabulu.

Upozoravam da su neki delovi teksta potresni.

AleXandar Lambros

 

Previše dugo živim u postojebini mi da bih imao velikih iluzija o njoj. Naravno, lupao sam u šerpe i lonce, smrzavao se po kiši i vetru verujući da se borim za svoja najosnovnija građanska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo, ostavljao protestne poruke na sajtovima CNN-a i BBC-a

 AleXandar Lambros

Gospodine predsedniče,

Ne znam da li znate ali u Srbiji postoji jedan sajt njuz.net na kome se objavljuju izmišljenje vesti s velikom dozom humora obojenog cinizmom i sarkazmom, na granici verovatnosti tako da mnogi nasednu i poveruju. Daću Vam primer, Jelena Karleuša ušla u uži izbor za NIN-ovu nagradu, formirano Ministarstvo za slanje slike Srbije u svet, socijalni program za ministre žrtve rekonstrukcije Vlade ... i slično.

Dva puta sam naseo u Vašem slučaju. Kad smo onomad pobedili Francuze u finalu Davis Cup-a poverovao sam u vest da ste uputili telegram izvinjenja francuskom kolegi Sarkoziju zbog nanošenja duševnog bola. A sinoć sam za Vaš govor na stranačkom kongresu pomislio da je izmišljotina nekog duhovitog klinca sa njuz.net-a. Eto, do te mere ste Vi jedna sprdnja od predsednika.

Zanima li uopšte nekoga mišljenje tih...korisnika?

Iz mora komentara i pritužbi na ovu temu, jer ovo definitivno nije blog gde ćemo se  radovati tome što jeste postignuto – nego poređati šta nije, a i šta bi smo mi – Korisnici (zamisli bezobrazluka!) voleli ili mislili da treba, izdvojiću samo par...

 Kada je blagi bog delio toplinu, empatiju i mentalnu živahnost, očigledno je da je jako pazio ko će mu sedeti u prvim redovima. Tako su se Tamo našle i neke, meni veoma drage Face :
Vlasta, Bili Piton, Skyspoter, Jelena Gall, maksa, vishnja, darkonduty, Jack Bauer, Margitina Mama, omega (i, zamalo - Srki Pajić) priznaćete da predstavljaju jako dobro društvo.
 

 

I niko nije ni pitao odakle ti mladići idu,

Ko sada za njima u strahu plače

I niko nije ni pitao hoće li se oni ikada

Vratiti pod voljene krovove domaće.

 

Ove stihove napisao je, pod pseudonimom Vuk Slavič, pesnik i general Rudolf Majster, najveći general i jedan od dva najveća državnika koje je Slovenija ikada imala. Prvi koji je nakon grofa Hermana I Celjskog imao hrabrosti i snage da planira i da se bori za slovenačku zemlju.

 

 

 Ovo je tekst ostavke Saše Radulovića na funkciju ministra privrede Srbije.

Nadam se da mi Saša neće zameriti što sam ga ovde objavila jer mislim da je sad pravi trenutak da se o svemu navedenom u ovom tekstu raspravlja i da ljudi kažu šta misle.

 Svake veceri, pred spavanje imam poseban ritual. Pogledam sva web izdanja novina, tiska, newspapers...
Krenem od "Danas"-a, jer je na webu vec oko osam sati uvece, zatim stignu "Novosti", pa tacno u  22.00  stigne "Politika" i tu se najvise zadrzim. Zatim Blic, te hrvatski tisak i strane novine. Mucim se sa slovenackim...ali ide polako.
Eto i  ponoc, kad Srdjan Kusovac odobri, nama obicnim smrtnicima, da mu procitamo novinu, jer do tad,ko hoce, mora da plati. Mudar potez "Pobijede".
I ujutru me saceka u vidu mail-a "24 casa" te pogledam Alo i Kurir.
I onda krenem na

AleXandar Lambros

Pokrenuti ovu temu zaista pomalo jeste kao pisati o sigurnoj kući za muškarce u zemlji u kojoj je nasilje nad ženama toliko deo folklora da se u najvećem broju slučajeva niti prepoznaje. Ili, recimo, ozbiljno raspravljati na temu diskriminacije belih anglosaksonskih protestanata u Americi.

Ali, prvih par dana leta s temperaturom preko trideset stepeni i meni postaje nemoguće a da ne negodujem protiv pandemijskog zlostavljanja muškaraca. Maltretiranje o kome je reč, do te mere se prećutkuje i podrazumeva da nisam ni znao kako se to stručno zove te sam na internetu morao da potražim koji je to izraz pandan svima poznatoj judeo-hriščanskim kulturnim kodom uslovljenoj mizoginiji. Reč je o mizandriji.

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.