Rasprostranjeno je verovanje da je kod mažnjavanja riba problem samo moni. Nije netačno. Moni često štedi vreme, energiju a ponekad i prolepšava muškarca. Debeo muškarac sa parama je "meda" a onaj koji je u masi a nema moni je "svinja".

A šta ako nemaš?

Jeste, nemaš moni, a sudaro bi se kukovima sa nekom snajkom sa solidnim er begovim. Ono, baš, baš te napinje.

Ima kod mene u komšiluku jedan mini market koji u žargonu zovemo Šupa. Nije to bezveze, stvarno je ofucana i štrokava i sve u njoj bazdi na buđ, a i prodavačice im se nekako utopile u enterijer, pa ne znaš od čega ti je veća muka – od njih ili robe kojoj je odavno istek’o rok. Dobro mesto za izbegavanje, al’ nekad ti lakše tu da svratiš, nego da šipčiš do grada i čekaš u beskrajnom redu sterilisanog mega marketa za kilo ’leba i litar mleka.

Onomad čujem da su promenili vlasnika i da je sad na mestu legendarne Šupe, jedan od onih slatkih porodičnih 

Volim da krajem godine napravim sopstvenu rekapitulaciju dogadjaja izdvojim one posebne, i napravim spisak zeja za sledecu godinu.

 Ovu godinu cu pamtiti po zanimljivim putovanjima, obnavljanju nekih prijateljstava ali i sticanju novih, licnoj nadgradnji i nekoj vrsti profesionalnog napretka. Posebno bi istakla i doprinos drustveno-korisnim akcijama, ali uz zelju da to bude jos jace i jos bolje.

Za sledecu godinu zelim sebi da nadjem nacina da se stambeno sredim, da malo pustim emocijama na volju, vreme je da ih vratim iz drugog plana i da se prepustim nekim lepim

Dobrodošli dragi blogeri!

Stigla sam u maticu. Medenjaci su prispeli celi, vino slovenačkog porekla se nije poćokalo, moj borovničevc, sa ovih deset pravljen, nije doživotno otegetirao torbu.

Trenutna situacija je: Najbolja drugarica i Žmu mi ne daju da dođem do reči, što malo kome uspeva. Mačka Ceca leži pod jelkom, koja se lampicama histerično raduje u svim farbama, dok omanji šleper ukrasa sručen na jelku šljašti srebrom i crvenilom, uključujući i čupava srca.

Sve je pod kontrolom i spremno za blog žurku, na kojoj će gostovati i neki od likova

   Vesela je bila stidljiva devojka, smernog pogleda iza naočara, crvenkasto- braon kose do ramena, tankih usana koje su znale da se pretvore u sjajno sunce, nežne konstitucije, zatvorene u rolku i maksi haljinu. Nije bila govorljiva i kada nešto kaže bilo je tihim glasićem koji je pre priličio monahinji nego mladoj ženi punoj strasti, života, ljubavi...

Za put svile znam, znam i za trasu začina, ali nisam razmisljala o tome da postoji i ustaljeni, uhodani . put kolača - sve do pre neki dan, kada sam s plavom ikeinom kesom u ruci, cupkala na autobskoj stanici Beograd. U velikoj kesi bio je mali omot, a u njemu, kilogram domaće tarane. Taranu sam kupila na Kalenića pijaci, donela je kući, zapakovala i po najgorem kijametu zaputila se na autobusku stanicu da je predam Lasta vozaču, s molbom da je odnese u beli svet.

Ali

Ovih dana može svašta da se čuje po svim medijima kako smo svečano i na velika vrata ušli u Jevropu bez viza. Veliki broj blogera je pisao na tu temu pa evo i ja da dodam nešto sa stanovišta čoveka koji živi na tom trulom zapadu. I dalje ne mogu da verujem kakve sve komentare mogu da pročitam i vidim na temu raznoraznih članaka na ovu temu. Jedni hvale, drugi kude ali sve su to ekstremi nigde nema one zlatne sredine koja će da kaže nešto tipa u redu je sve to, videćemo kako će da nam bude nadalje.
Najmrskiji su mi komentari ljudi koji poput mene žive van Srbije i koji

Po svemu sudeći ja sam baš imala sreće. Nisam morala da tražim posao preko oglasa.

ON:

"Kakav divan dan. Izašao sam 42 000 dinara. Kvota bila 21. Pa povedem ovu malu što radi tu pored na piće... Odavno se merkamo. Popijemo po dva, tri tičersa... Taman počnemo da se pipkamo, ona morala da ide na neku slavu, ali mi dala broj. Dođem kući onako napaljen, pripit, zveknem onu moju i odmah se uspavam. Milina..."

 ONA:

"Ma pusti... Onaj moj je ili na poslu, ili u kladionici... Ili u kafani... Jedva da i bude nečeg. Evo juče je došao mrtav pijan.  Dok se skidao razbacao stvari svuda po patosu. Nemaš pojma koliko glupo izgleda go muškarac sa zarozanim čarapama. Pravila sam se da spavam ali nije pomoglo. Nešto ga je napelo pa je legao na mene... Bez ikakve predigre. Ja se taman ponadala da će da bude nešto ozbiljnije... Međutim ništa. Svršio je za dva minuta... Još se uspavao najstrašnije i hrkao kao konj. Nisam mogla da se uspavam do četri ujutru..."

Borislav Pekić:
"Kad su sa svojim ženama, muškarci imaju onaj rasejan pogled, kao da su na groblju."

Wikipedia:

"Разлози због којих неко ступа у брак могу бити различити. Један од разлога може бити и сексуална привлачност, односно квалитетан сексуални однос који одговара обома. Паровима се чини да ако се слажу на том пољу, да ће се слагати и на сваком другом. Сексуалне слободе су довеле до тога да парови и пре брака упражњавају секс, па тако могу на основу тога и да отпочну брачни живот. Са друге стране, дешава се и да се двоје људи воли, али да немају задовољавајући сексуални живот. Могуће је у тим случајевима да њихов брак ипак буде успешан, јер због љубави коју осећају, а и због склада на свим другим пољима, временом науче како да задовоље једно друго, па тиме побољшају и тај аспект брачног живота. Постоје и људи којима сексуални живот није важан колико други аспекти брака, као што су разговор, брига о домаћинству, одгајање деце, путовања..."

Da li da se oprostim od Vas u ovoj godini uz prethodni blog u kom su zene bezosecajne kucke ili novi, u kom su racundzije? Ako ih objavim rafalno, osiguracu da I u buduce svako onaj ko mi se na blogu suprotstavi po bilo kom pitanju profitira u vidu preporuke komentara. Kakao tome da odlim? Ne mogu…

Vec sam ranije pisala o lepotama “besplatnog” zdravstva u UK zvanog NHS, zahvaljujuci kome svi stanovnici ove zemlje ipak dobijaju sasvim pristojnu medicinsku uslugu (Dr Wu excluded). Ideja NHSa, podseticu vas pre nego sto krenete da dovodite u pitanje prethodnu recenicu, je