2009-02-24 17:53:10

Top 30 inovacija u zadnjih 30 godina!

njanja_de.manccini RSS / 24.02.2009. u 18:53

Zamislite da je sada 1979 godina. Ovaj moj blog ne bi ni mogli da procitate jer nije bilo moguce, a danas u 2009-toj citate ovo na vasem kompjuteru, lapotop-u, mozda i u print verziji jer ste ga odstampali (yeah right!!!) Neki od vas mozda citaju sa Blakberry-ja ili iPhone-a. Brzina inovacija u zadnjih nekoliko decenija je toliko velika da je ponekad tesko zamisliti kakve posledice imaju na drustvo I biznis uopste. Dali je uopste moguce da se odredi koje su to 30 najbolje inovacije koje su promenile nas zivot iz korena? Knowledge

 
2015-05-20 20:25:45

Sail ahoy!

nsarski RSS / 20.05.2015. u 21:25

lightsail-solar-sail-kickstarter.jpg?1431992034

 Svemirska jedrilica u akciji

Da nekoherentna svetlost (kao ona što nam dolazi od Sunca, na primer) može da pokreće materiju znalo se još od vremena Keplera. Naime, on je primetio da kometa, prilikom prolaska oko Sunca, uvek se kreće tako da joj je rep okrenut suprotno od Sunca. On je tu pojavu protumačio uticajem “svetlosnog vetra” koji lagani rep komete oduva od sebe. U jednom

 

AleXandar Lambros

Najobičniji mikroskop nemaju ni pojedini fakulteti a kamoli srednje škole. Internet je najskuplji u Evropi. PDV na računare opet bi mogao biti 18% iako je potražnja za godinu dana pala za 35%. Beogradski univerzitet nije ni među prvih 500 u svetu. Ikone vise po školskim hodnicima a veroučitelji deci pričaju da muškarci imaju rebro manje od žena jer ga je bog izvadio Adamu da napravi Evu. Po odlivu mozgova Srbija je na 132. mestu od ukupno 133 zemlje.

Al za deset godina će postati zemlja nauke i znanja.

 
2011-04-23 19:38:27

God be with ye

Milan Novković RSS / 23.04.2011. u 20:38

CRAB.JPGPolitički, da popunjavam neki upitnik, ja bih verovatno pustio ruku da napiše „socijal demokrata". A da mi ruka otkaže poslušnost ne bi me iznenadilo da na papiru vidim „anarho-sindikalista".

Očigledno je da nisam jedini koji se osuo anarhijom po celom telu i da su mi povod za blog Bilijeva „Beška na Kvadrat", PPP, Draft.dodgerovi glasovi i Vesnini poletarci.

Razlozi idu dalje:

Ko pomisli da bi Srbija pod anarhijom procvetala bi verovatno brzo zaključio da je u krivu kad bi se osvrnuo na svo uvelo cveće posađeno poslednjih mnogo decenija, ali bi se i sa odobravanjem iznenadio povodom onoga što Harward Business Review, institucija od renomea, u trenutku kreativnosti kaže o menadžment ekipama koje vode velike firme (a te ekipe su obično pametnije on onih što vode razne države).

 
2012-09-12 14:30:44

Gomboc

nsarski RSS / 12.09.2012. u 15:30

          1251389047-dia-096-central-element-the-big-gomboc-528x299.jpg

            

  Gomboc na izložbi u Šangaju. (Veličina silueta ljudi s desna daje predstavu o njegovoj dimenziji.)

Na mađarskom, reč gomboc znači “loptica”, a ponekad se u Vojvodini taj naziv koristi za “knedlu”.  E, ovo je tekst o jednoj posebnoj knedli, njenim matematičkim i geometrijskim osobinama, i tome kako je jedna knedla (prikazana na slici) postala zaštitni znak mađarskog paviljona na Svetskoj izložbi 2010. godine u Šangaju.

 
2012-04-04 08:32:27

Priroda u službi matematike

nsarski RSS / 04.04.2012. u 09:32

Kao i ranije, rec ima gost autor alselone

Priroda ništa ne radi slučajno i Bog se ne igra kockicama.

Priroda i Bog imaju nešto što nije „klasična“ matematika za rešavanje optimizacionih i svih drugih matematičkih problema već imaju naizgled proste stvari – sirovu snagu i vreme. Recimo ovako, ako bi priroda i Bog želeli da konstruišu biće koje može da pliva brzinom od 50 kilometara na čas oni neće „sesti“ i „računati“ tamo neke izvode, redove, limese i diferencijalne jednačine nego će posejati hiljadu ameba na jednu planetu punu vode i sačekati da se to dogodi. Ili – ako žele da kreiraju najjeftinije vozilo za put na mesec – sačekaće još malo vremena posle kreiranja bića koje pliva brzo. I to je ono što nazivamo Veliki dizajn.

 
2011-03-28 12:35:18

Čika Žare i rektor Mića

nikolic777 RSS / 28.03.2011. u 13:35

Milan Nikolić

Pitanje "Šta ćeš ovde?", do juče ispisano na bilbordima na kojima se reklamira Megatrend Univerzitet, nije nimalo besmisleno. Kako izgledaju oni koji se to ne pitaju? Da li ih ima i izvan Parlamenta?  Ko su ti, retki srećnici, koji o napuštanju Srbije razmišljaju samo kada biraju destinaciju za godišnji odmor?

13017.jpg

Recimo, to bi mogli biti predavači na Megatrendu. I asistenti pride. Plus zaštitno lice. Utisak je da

 
2009-11-04 17:54:39

Ko je ona ?

Biljana 77 RSS / 04.11.2009. u 18:54

Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

 
2010-11-10 13:30:22

Počasni mazohizam

Vojislav Stojković RSS / 10.11.2010. u 14:30

Poštovane kolege, 
obraćamo Vam se sa zahtevom da poništite svoju odluku o dodeljivanju počasnog doktorata Beogradskog univerziteta Majklu Volceru (Michael Walzer), profesoru Prinstonskog univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tako počinje pismo upućeno Senatu Beogradskog univerziteta, koje su potpisali čak 204 nastavnika tog univerziteta.

 
2010-03-21 10:02:03

I Evropa i region i Kosovo

Jelena Gall RSS / 21.03.2010. u 11:02

Kosovo.jpgPOBJEDA: Kako mislite da Srbija može riješiti pitanje Kosova?
KORAĆ: Kada je u pitanju Kosovo, Srbija će, po mom mišljenju, polako ići u samoizolaciju. Imali smo prvo slučaj inauguracije hrvatskog predsjednika Josipovića, gdje Tadić nije došao. Sada imamo problem sa njegovim odsustvom sa skupa na Brdu kod Kranja. Prema mojim procjenama, u vremenu koje dolazi, Kosovo će sve više biti pozivano na razne sastanke, a Srbija neće moći stalno da insistira da ne bude nekih državnih obilježja Kosova. Takva politika vodi u samoizolaciju.
S druge strane, novi patrijarh je ovih dana izjavio da srpska država ne može da postoji bez Kosova, što je zastrašujuće, jer je srpska država već postojala bez Kosova. Kosovo Srbiji pripada tek od Prvog balkanskog rata. Tu je i čuvena politička fraza „i Evropa i Kosovo", koja sada zvuči jako dobro, ali dugoročno nema šansu. Za sada Srbija tu pliva u jednoj politici koja izgleda kao dobro rješenje, ali mislim da Srbiji nedostaje vizija i spremnost da počne da se bavi realističnom politikom, na čemu insistira i Evropa.
***
Sticajem okolnosti, nekoliko sati pre nego što sam pročitala intervju Žarka Koraća Pobjedi (u kojem je, naravno, pre svega reč o odnosima Srbije i Crne Gore), čitala sam Dubravku Stojanović. Dva teksta, objavljena 2007. i 2009. godine u Helsinškoj povelji, posvećena su upravo Prvom i Drugom balkanskom ratu i pitanju odnosa Srbije prema Kosovu do danas.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana