Juče smo izašli na stopetogodišnjicu FK Vojvodine, malo pankerica zvuka, zvuk koji definiše urbani NS. Fino se proveli, svirali gradski ska pank bendovi, pivo bilo po simboličnim cenama, a sav prihod od pića uplaćen je u humanitarne svrhe. Navijači FK Vojvodine su jedini u zemlji koji su uspeli da očiste tribinu od neonacizma, i jedini su čiju idejnu platformu ne čine neonacizam, neofašizam, neočetništvo; već više neka slobodna interpretacija anarhosocijalističkih ideja. Identifikuju se sa idealima globalne Antife. FK Vojvodina, kao i mnoge druge institucije u zemlji  (da počnem od Jevrejske opštine Beograd a završim u foajeima Vlade - nedavna nasilna preprodaja hotela "Šumadija", momci u fantomkama koji uteruju prodaju, a glavni kupac, prema BIRN-u ni manje ni više nego penzionisani kadar SDB-a i otac ministra Stefanovića), pati od institucionalnog vučićitisa, iako većinu članstva kluba čine korektni ljudi. 

gošća autorka: Aleksandra Aksentijević

tekst u celosti prenesen sa portala bookvica 

 

Još je nešto sasvim osobeno kod ovog romana, u odnosu na mnoga druga književna dela koja tematizuju Holokaust. Iako, kroz moto romana, „Iza svakog imena krije se priča“, i navođenje 9000 imena ubijenih italijanskih Jevreja, Drndić podseća na značaj svake pojedinačne žrtve, Sonnenenschein je, pre nego roman o žrtvama, roman o njihovim dželatima.

 

 

Neće biti lako budućim biografima izvesnog Vesić Gorana, kad se budu prihvatili posla da ispišu njegov raskošni životopis. Ali, za takav poduhvat još ima vremena.

                      Piše: Igor Mihaljević, Znaš ti zašto weblog

 Poštovani građani i građanke Vojvodine,

Ako je do sada postojala razumna sumnja da “vojvođansko pitanje” dobar deo političke elite ne razume, otklonjena je govorom predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića u Novom Sadu, na protestu “1 od 5 miliona” 1. marta. Na adresu Trifunovića od tada su stigle različite reakcije javnosti, od podrške do osude, i o njima se može i mora diskutovati. Međutim, ono što je te večeri do apsurda ogoljeno – činjenica da dobar deo političkih lidera u Srbiji suštinski ne razume “vojvođansko pitanje”, više ne sme da bude predmet analize, pojašnjavanja i dijaloga. Takođe, dosta ljudi smatra da je glumčev govor bio nasilan i pun mržnje, što nije kapital kojim se zajednički ruši despot.

Pregolemo je neznanje o problemu sa kojim se svi suočavamo.

Čak i ja, koji se shodno stavu o našem estradno-kulturnom trendu baš ničem dobrom ne nadam kad je reč o prikazivanju songova koji se kandiduju za nastup na Euroviziji, bejah zatečen. Bejah zatečen uprkos tome što imam vakcinu: poslednjih godina to ne gledam da bih uživao u muzici (koje nema), već kao slučaj koji valja razmotriti. Naravno da estrada nije opera, i to se od nje uopšte i ne očekuje. No, estradi baš i nije mesto na Beoviziji, koja, naposletku, šalje nekoga ko će biti naš reprezent tamo negde. Dakle, ipak je na Beoviziji potrebna neka nijansa prilagođavanja, odlepljivanja od neestetske rutine. Međutim, ne samo da se to "odlepljivanje" nije desilo, nego je stvar otišla na suprotnu stranu – tako da ovo na Beoviziji više nije čak ni estrada. Jer i estrada, takva kakva je, napinje se da bar na nešto liči, da ne ide do totalnog dna. Ovo sada je sprat niže od estrade. Stvarno je teško bilo za gledati. 

 

Seli smo ispod ladoleža i priča je sama potekla. Prema kazivanju gospođe Juhas, rođena Zemunka Bela Rohel Frajnd je još od detinjstva bila drugačija, naviknuta da joj život više uzima nego što daje. Tokom Velikog rata austrougarske vlasti deportovale su njihovu porodicu u Bačku Palanku, rodno mesto Belinog oca.

– Jednom mi je pričala kako su se sve njene dečje igre

Proces kulturnog genocida najvećim delom  je završen momentom izbora Tomislava Nikolića za prdesednika Srbije. 

Finalni čin obavljen je izborom Aleksandra Vučića za njegovog naslednika, a sahrana Šabana Šaulića u Aleji zaslužnih građana  biće samo razmeđa između tragedije i farse, onad dva oblika istorijskih epoha koje se kod nas stalno smenjuju jednom u dva veka ostavljajući nekoliko decenija za normalan život i prosperitet. 

 

Pošto sam već preuzeo na sebe blogersku 988 službu obaveštenja, što da ne nastavim u istom ritmu. Vaj d fak not, što bi rekla Dubravka Filipovski. 

 

Или Кристофера Марлоуа?

Или обојицу?

 

Посвећено мојој другарици

( https://www.shmoop.com/doctor-faustus-marlowe/  )