Najbolje obrade svih vremena

 

Slušaoci UK radija glasali su za najbolje r'n'roll obrade svih vremena.

Na prvom mestu našao se naravno Jimiy Hendrix sa fenomenalnom obradom Dylanove  ALL ALONG THE WATCHTOWER  koja se 1967. našla na albumu  John Wesley Harding

http://www.youtube.com/watch?v=jkok1Z4WJuY

Hendrixova  obrada iz 1968. godine pretvorila je jednu

 

*  "Generalni direktor ‘Zelenila' kaže da će kao kompenzaciju za emotivni šok zbog seče stabala, građani dobiti najmoderniji drvored u Beogradu. U okviru akcije biće isečeno oko 400 platana, a zasađeno 500 novih stabala."

Pitam se, sta li to znaci "najmoderniji drvored"?

Mozda nesto iz repertoara  staljinisticke tradicije "obnova i izgradnja", "srusi pa zabetoniraj", menjaj "staro i prevazidjeno" za "novo i moderno" i pricama o posleratnom cupanju i lozenju parketa? Ili ono iz vica "izgradicemo bolje i starije"? Nastavak sledi u vidu sece 400 platana na Bulevaru kralja Aleksandra.

 

 

Ja ne mogu da shvatim da jedna evropska prestonica u dvadeset i prvom veku odlucuje da sasece stari drvored od 400 platana!

Onda se setim: pa mi zvanicno i nismo evropska prestonica.

(Esej o sopstvenoj poetici umetničog stvaralaštva, kao deo Magistarskog rada iz zidnog slikarstva, na temu Alegorija)

U razmišljanju kako bih mogla opisati i predstaviti sopstevnu poetiku, prvo mi pada na um da je to ipak prilično teško za slikara koji se isključivo vizeulno izražava. Međutim u ovom izazovu i razmišljanjima o predstavljanju sopstvenog sveta, inspiracije i tematike koja me je vodila u svom umetničkom stvaralaštvu, sigurno moram zaći i u onaj intimni, psihološki deo sopstvenog bića, kako bih objasnila odakle potiču odrđeni motivi i porivi

gost autor:

pingvin, kadkad poludi:

( posvetio margariti)

Nekada davno, u jednoj dalekoj zamlji, nalazilo se jedno magično kraljevstvo. U tom kraljevstvu su svi bili srećni, jer je kralj bio veoma mudar i blagonaklon. Kraljevstvo je bilo bogato, stanovnici su bili radosni. Ali niko zapravo nije znao da se, brižljivo sakriven, pored kralja nalazila njegova desna ruka – jedan stari promućurni čarobnjak, koji je pomagao kralju pri donošenju najtežih odluka.

Jednog

Dok čekam odgovor na pitanje "da li na Kosmetu postoje domovi za napuštenu decu" (zamislite - to niko ne zna!) o čemu ću vas izvestiti ako vas zanima (mene baš zanima) pade mi na pamet jedno pitanje. U stvari više pitanja.

1. Da li tamo gde se bar deset godina svi bave Jako Važnim Stvarima od Značaja za naš Nacionalni Integritet, te Identitet, Suverenitet i naravno Dignitet - postoji neko ko ima vremena za sporedne stvari.

2. Šta su i da li postoje sporedne stvari?

3. Da li tamo gde stalo miriše na rat  postoje napuštena deca ili život u permanentnoj tenziji

Рођена сам у Пешти, мој отац био хирург, а деда свештеник. Мајчин отац је био Сентандрејац, тако да је моја мајка имала кућу у Сентандреји у којој смо ми летовали. Деда по очевој страни, Радивој Бикар, био је пештански прота,

Pitanja na odgovore ili: o (ne)mogućnostima (umetničkih) utopija danas

Ko je (kakav je) umetnik današnjice? Odgovor na ovo pitanje, prirodno, neodvojiv je od priče o mestu, ulozi, psihološkim, estetskim, etičkim i semantičkim kontekstima i problemima umetnosti našeg vremena.

Polazeći od rečenice koju je u vremenu (realnog) socijalizma izgovorila jedna mađarska umetnica: “Moj umetnički status, pa to je geografska i biološka nepravda!”[1] , prirodno dolazimo do pitanja statusa današnjeg umetnika nastanjenog na prostoru (prostorima) Istočne Evrope. Dok su, recimo, u vremenu pre pada Berlinskog zida za cilj (svrhu) svoje umetnosti imali osvajanje i širenje prostora slobode ─ istočnoevropski umetnici današnjice, “ušuškani” višedecenijskim ograničenjima državnog socijalizma, ovaj šok budućnosti dočekali su prilično nespremni. Danas kada ih zbog njihove umetnosti više niko neće hapsiti, neće ih pozvati na informativne razgovore, ili im sudskim odlukama zabranjivati rad, dobar broj umetnika Istočne Evrope, ma kako paradoksalno delovalo, oseća se zakinutim upravo za taj prostor i (urođenu) potrebu subverzije, otpora, nepristajanja, svakovrsnog angažmana..., ili pak, na drugom polu: sluganstva, poltronstva, veličanja, slavljenja...

Prvo ću pokušati da objasnim šta znači ovaj pridev. Koristi se u mom čarapanskom kraju ali i na jugu Srbije. Za čoveka za koga se kaže da je rljav se misli da nije čist, da mu postupci nisu u skladu sa nekim široko prihvaćenim normama (ne misli se samo na sitnice vezane za higijenu), da je prljav, recimo kad jede da ostane tako zamazan, duva nos na zemlju na sred ulice, pljuje svuda i sl.  Možda

Da gomila stvari razvijenih u okviru novih tehnologija za industriju rata završi i kao nešto korisno za obične ljude, znam čak i ja. Zato me je otvorilo u faci kada sam procitala da će izraelski vojnici dobiti specijalne čarape koje mogu da se nose neprekidno dve nedelje, a da ne počnu da smrde niti izazovu pojavu gljivica na stopalima, kako izveštava izraelski dnevnik Mariv. Super

Za stereotipe postoji više opšteprihvaćenih definicija, a jedna od njih glasi da su to "moderne bajke s pojednostavljenim ulogama": na jednoj strani su dobri, a na drugoj zli junaci. Narodi na Balkanu su te uloge međusobno tako podelili da je razlika između "dobrih" i "loših" momaka baš kao i u bajkama: dobri su pripadnici vlastite nacije, zli "one druge".

 U