Poznati reditelj Oliver Frljić nakon premijere predstave "Naše

Dok ovde u press centru razmenjujemo utiske sa prve "prave" probe ili kako je svi zovemo "dress rehearsal" (upravo završena) vreme je za sumiranje utisaka sa sinoćnjeg otvaranja. Nije pravilo, ali je praksa da to organizuje grad domaćin ili eventualno Vlada države u kojoj se takmičenje održava. Naravno, grad Oslo

 Narod se nađe ovde odjedanput obezglavljen a posledice strašne, niti da gleda, niti da diše a usta za reći, popiti i pojesti štogod odoše u bestraga, mišljenje do sada nije preterano upražnjavano pa oko toga bar nije bilo nekog zakeranja.

 

 Nadvila se neka sumorna maglina nad ljudima i dođoše oni da spas potraže i dočeka ih Jedan od zaduženih za narod, prvi u rangu iz koga je iskrilo iskustvo stečeno preturanjem preko glave toliko toga, od radikalnih svetonazora, onda činjenja u levom mišljenju sa predznakom nacionalnog, pa doticanja demokratije u prolazu i najzad dosezanja do uzdržane evropejske provinijencije. Zaista, iako bez glave, narod je instinktom osetio gde treba da priđe i izlaz iz magle zatraži.

Zavapi narod mahanjem ruku pred Jednim od zaduženih jer govor narodu beše uskraćen a on, Jedan odgovoran i preduzetan, obuče baštovansko odelo, zaseja u bašti seme za naglavljivanje obezglavljenih,

 

Lud je grad taj Berlin. Glavna ulica se zove Unter den linden. Pod lipama. Umjesto Getea ili Direra, Fridriha II ili Bizmarka, umjesto Kanta ili mog favorita Baha, glavna ulica je ponijela ime tamo nekih lipa. Koje i dalje ponosno stoje i mirišu. I cekaju našeg Mugija. Da ih posijece. Kao što je Katalonac, mag operske režije Kaiksto Bieito, isjekao Armidu, poznatu

 

 pretumbam sve stvari,

spopadnem ormane i credence,

opljačkam ostave i usput pojedem bombone,

isprevrćem džepove

a novčanika nigde.

 

o, Bože, kažem

o, Bože, uzmi me!

(...) Из Црне Горе се једном приликом у моју ноћну радио емисију укључио припадник оне струје која ту данашњу државу сматра једним од локалитета настањених српским племенима и прапостојбином већине српског живља

ŽIVELI

 

podignimo čaše za razuzdanost naših mozgova,

nazdravimo glupostima

recimo živeli problemima dok se pravimo da ne uočavamo njihovu prisutnost,

podignimo čaše za nerad,

nazdravimo odmoru i flaši hladnog piva

što nas održava jakima u ovim toplim danima,

recimo živeli hladu i doviđenja Suncu; iako se danas krijemo

od njegovih zraka, sutra ćemo se moliti za njih

Stanovita grupa TNT zaokupljala je pažnju moje generacije podjednako kao i moje dece. Uspavljujuća naravoučenija Broja Jedan iz njegovih skorih susreta sa Cezarom, Karlom Velikim ili Homerom imala su pouku da je kroz istoriju neophodno bilo imati pravog savetnika. Lajt-motiv je bila kultna rečenica „ako kaniš pobijediti - ne smiješ izgubiti".

Na tri nacionalne televizije prikazuju se rijaliti programi; Farma, Parovi i Veliki Brat biju bitku za ‘duše' gledalaca. Ono što je gledamo je kondezovani život uživo, odnosno ponašanje pojedinaca sa neobičnim, i često problematičnim, biografijama (starlete ili nešto ‘više' od toga, ‘reciklirani' estradni ‘umetnici', vračare) u nameravano hipertenziranim okolnostima. Produkt svega toga je brutalizacija međuljudskih odnosa, koji dobijaju i bizarne forme. Možda neintenciozna poruka je da je u društvu u kom živimo takav model ponašanja legitiman. To, naravno, nije tačno,

Svaka čast !!  Uvek hrabro i na pobedu.

 

Majstore, srećno u nastavku karijere !

 

Utisci odležali dovoljno da izostanu psovke na račun raznih '' pojava ''.

 

ponedeljak, 23. maj 2011

Odlazim zadovoljan

 

Marko Nikolić više nije trener fudbalskog kluba Rad. Kao razlog naveo da su ispunjenji svi ciljevi, negirao da je u pitanju sukob sa finansijerom kluba Rankom Stojićem.

"Ostvarili smo sve ciljeve koji su bili pred nama. Napravili smo