Iako je umro pre dvadeset godina (1993), doprinos Rudolfa Nurejeva celokupnoj baletskoj umetnosti toliko je nesaglediv i dragocen da se u njegovu čast ove sezone igralo i govorilo u svim ozbiljnim baletskim kućama. Najbolji omaž su priredile one kompanije sa kojima je nastupao, za koje je kasnije radio koreografije ili koje je vodio. Sjajne programe su iznele direkcije baleta pariske Opere, zatim Opere u Bordou, Teatra milanske Skale, bečke Opere, Baleta San Franciska ili moskovskog Boljšoj baleta, a britanski BBC je predstavio dvočasovnu emisiju posvećenu jednom od najznačajnih igrača XX veka.

Pismo za Džonija

Pripremajuci se da  mladoj prijateljici  koja se sprema na odlazak od kuce I pocetak samostalnog zivota na koledzu  u Americi damo nesto vredno sto bi mogla poneti sa sobom nismo nasli nista prikladnije od knjige   “ Kako ziveti ? ili Ziivot Montenja u dvadest pokusaja da se odgovori na jedno pitanje” ( Sarah Bakewell)

1.Kako ziveti? Ne brinite zbog smrti

Ona ce se pobrinuti   sama o sebi.

2. Kako ziveti? Obracajte paznju na sve oko sebe.

Hvatajte beleske. Pisite.Osvestite se. Pratite tok svoje svesti.

3.Kako ziveti? Tako sto cete se roditi.

 

Menjanje istorije i mnogih činjenica koje tu istoriju potvrđuju ili osporavaju je već mnogo godina aktuelno ovde, u Srbiji i to prema potrebama onih koji dođu na poziciju vlasti bez obzira da li su vlast osvojili silom a to se zove putem revolucije ili su demokratski izabrani od naroda. Oduvek je ovde istorija prilagođavana vlastonoscima pa da se tema ne bi širila u beskorisno podsećanje na vreme i događanja od Nemanjića ka ovamo, da gledamo od Drugog svetskog rata do ovog današnjeg datuma.

Građanin je sedeći u kafeu ugledao na ruci mladića za susednim stolom bogato iscrtani tattoo, grafika crteža nije bila sasvim jasna, nazirao je tri spirale u raznim bojama, polazile su od lakta a pri ramenu kome su spirale težile mogao se naslutiti oblik sličan tornju sa svetionikom na vrhu. Motiv mladog čoveka za trpljenje i nošenje crteža takvog sadržaja na sopstvenom telu mu nije bio jasan, nije mogao iz njega da pročita i dokuči poruku koja je crtežom odaslana. Zna da je tattoo iskaz sopstvenog stava, beleg i poruka, znak na koži kojim se prezentuje, za sebe ili okolinu, lični stav izrečen svojim, autentičnim jezikom, nešto sasvim intimno ali kad se nađe na mestu koje okolina može da osmotri onda je poruka ipak javna i intimu iznosi u gradski prostor. Poruka tako ispisana, nacrtana ili prilepljena na koži ljudskog tela je samoobeležavanje, potčinjavanje nečemu, podsećanje i beleženje sećanja, skladištenje uspomena, slanje poruke i iskazivanje poštovanja nekome ili nečemu što je označilo važan događaj iz životnog iskustva.

Život,

opori miris magle

iz šoljice čaja,

osećaj toplote

u stopalima

oslonjenih na rebra radijatora.

Ove godine je jedan od legendarnih niških džez muzičara dobio ponudu da bude maneken pogrebne opreme. Dovitljivi niški preduzetnik organizovao je prvi sajam pogrebne opreme, a muzičar  mu se savršeno uklapao svojim isposničkim izgledom da na otvaranju sajma svečano isproba najnovije modele večnog staništa pred zainteresovanim posetiocima i potrošačima. Izgled je dugovao svom statusu

Barney Sheean: I make movies, not films!

Šta reći o filmu "Legenda o Lajli Kler" (1968) a ne biti suviše surov? Ovo je film koji je definitivno uništio karijeru Kim Novak. Posle ovog filma nikad se nije oporavila da je morala da pobegne u Evropu. Ovo je jedan od onih filmova koje volite da mrzite. Toliko je loš da prosto morate uživati u njemu. A kako ne uživati u filmu koji je kombinacija Vertiga, Bulevara sumraka, Rebeke i Isterivača đavola.

Ovaj film je imao sve preduslove da bude remek delo. Imao je reditelja Roberta Oldriča, glumce Kim Novak i Pitera Finča i priču o snimanju filma!

"Legenda o Lajli Kler" je moj omiljeni loš film. Pruža vam se jedinstvena prilika da pogledate jedan od kemp klasika jer ovaj film nikad nije objavljen na VHS ili DVD.

 

Dugujem izvinjenje uredništvu sarajevskog "Oslobođenja" jer sam letos umesto njima dao prioritet jednom nedeljniku a oni su na najbolji način propratili ovogodišnji Nišvil.
Moj saradnik Ćira je pak letos uživo pred tv kamerama pocepao primerak "Narodnih Novina" (jedinog niškog dnevnog štampanog medija) rezigniran što godinama ne objavljuju da je u Nišu održan jedan