Tell me something," Bruce Springsteen asked a while ago. "How come every year or so there's a new Van Morrison record, and every time it's great, and every time no one pays

Građanin je posle odsustva od dve decenije i nešto više godina došao u svoj grad i primetio da mu sposobnost u orijentaciji po čaršiji u kojoj je odrastao popušta jer je to mesto u međuvremenu, od njegovog zadnjeg pohođenja prošireno i uznapredovalo, slično gradovima gde je u međuvremenu boravio mada je on taj epitet koji obeležava napredak osporavao. Nije se slagao sa načinom promena koje su bile razbacane svuga okolo, promenjeno je mnogo toga, čak i jezgro, središte gde je grad začet i gde im je duša nije poštedjeno. Menjali su grad gradski dužnosnici na svoj način a kako ni oni nisu bili večni, kada bi došli novi na njihovo mesto menjali su promene i ugrađivali svoje, učestvovali su u tome i građani time što su bez otpora prihvatali atake na grad od strane dužnosnika a sve pod geslom da je to u skladu sa novonastalim potrebama, izmenjenim kulturnim i ekonomskim modelom, prihvaćenim i nametnutim, savremenim trendom investiranja po svaku cenu.

 

Dragi moji,

Evo nekoliko odlomaka iz mog novog romana ISAIJA, na koji sam ovih dana definitivno stavio tačku i koji će vas u knjižarama čekati od oktobra. Ili bar one koji još uvek svraćaju na takva mesta - u Grand zemlji tako retka.

 

 

Као и сваког јутра, стражар

Već dugo ne pratim šta radi Sir Paul McCartney.

Ne kažem, bilo je par zanimljivih solo albuma

tamo početkom osamdesetih.

Ostalo, sve što sam čula moglo bi da se podvede

pod odrednicu “silly love songs”, a ja baš i nisam ljubitelj...

Ma, skoro da sam zaboravila da postoji,

ni na kraj pameti mi nije bilo da je moguće...

A jeste moguće!

Idemo

 

Bilo je pet sati popodne. Nas petnaestak je sedelo u "Sklonistu za jelene" i gledalo u plafon. Sat vremena. Kao u kolektivnom transu. Spolja jos jedna obicna grade II listed zgrada, a unutra... James Turrell je iskoristio svoje poznavanje matematike, optike i psihologije i napravio jedan od svojih "nebeskih prostora", bez i jednog drugog materijala osim uglacanog

Beograd je u proteklih sto i još malo više godina bio u vlasti kneževine, zatim kraljevine, bio je okupirani grad, onda su ga osvojili komunisti koji su svoja načela sprovodili u početku rigidno a onda, kad su se ustoličili i pogrešno zaključili da tu ostaju do kraja sveta što ih je i načelo, počeli su da ista načela sprovode u olabavljenoj formi ali bez obzira na sve, ostavili su ovde značajan trag koji se ne može zanemariti i o urbanoj matrici kada se govori,o sadržajima i arhitekturi, posle je bilo vreme socijalizma gde je raspodela dobara bila prihvatljiva za narod, i najzad u protekloj deceniji ili dve grad je osvojila demokratija ali, mada u kratkom periodu, u veoma različitim formama. Svako je od došavših na vlast donosio svoje misli i namere i gorljivo o tome pričao tvrdeći da će ako se to primeni nastati nešto slično raju za građane. Istina, to bi moglo dovesti u sumnju takav novogovor  jer su neki od njih bili ateisti pa je i pojam raja mogao da se shvati sasvim relativizovano.

... ovi što kažu da su opozicija, hoće da nam napakuju nasilje i neke metalne štangle za po glavi a ne vide, nerazumnici jedni, da je to doprinos kulturi, napredni umetnički performans ... nadrealistička poruka naših darovitih slikara putem grafita na košuljama ... 

 

 

 

Ako je istina ono što piše profesor Biber, ako buduće diplomate (koje će za koju godinu ili deceniju služiti u ovim našim ex-YU ambasadorokratijama) pokazuju zapanjujuće rupe u znanju srpske i jugoslovenske istorije,  jasno je da neka šira populacija zna još manje i da ih najverovatnije ta istorija  ni malo ne zanima, da je broj ljudi koji će se posvetiti malo dubljem upoznavanju sa našom istorijom i razumevanju

Nekoliko oštrih brijača Zamislio sam želju zagledan u prazan novčanik i poželeo da je flaša muskata ponovo puna. Da imamo dovoljno vina za oboje. Par cipela sa debljom štiklom za nju, nekoliko oštrih brijača, težak bade mantil i kutiju kvalitetnih cigarilosa za mene.