Bez nekih velikih iznenađenja, uz zasluženi trijumf filma "Slamdog milionaire" koji je dobio 8 Oskara. David je pobedio Golijata. Mali britanski film je pokazao da nije sve u novcu.

Pitanje za naše distributere: zašto ovog filma nema u našim bioskopima? Šta čekate? 

МОЋ И СЕНКА

На почетку романа Чеда Недељковића („Тежина сенке“, „Сигмапревент“, Врњачка Бања, 2017) прочитаћете опис кратког и необичног телефонског разговора. Кад политички првак странке која је сваким даном све јача подигне слушалицу, чује познати глас и само једну реченицу: „Крава је за продају“.

Ова, наизглед шифрована реченица, сажела је у себи вечити проблем уметности – однос према конкретној, актуелној власти. Током историје, свако знање, вештина, стваралачки замах, темперамент и инспирација били су својина власти или имали неку цену. Тако су створени монументи светске историје: од Вавилона и пирамида до Партенона и наших манастира. Они који не би на то пристали, уз тежак живот, остајали су непризнати и непознати.

          Ово је основна тема романа  ТЕЖИНА СЕНКЕ, приказана кроз животне судбине неколицине бивших ученика истог одељења.

"Srbija napreduje na evropskom putu, a medijska prava i slobode se sužavaju", ocenio je predsednik Nezavisnog

Kasting je proces odabira pravih ljudi za igranje specifičnih uloga. To je kritičan korak u filmskom procesu, jer izbor glumačke ekipe može da vine u nebesa ili da uništi film. Ali kasting nije važan samo u filmskoj industriji, već i u svakom drugom zajedničkom poduhvatu. Bilo da je to sportski ili poslovni tim, kao i društveni ili neki drugi pokret, prava ekipa je esencijalna za uspeh.

Neki bi čak rekli da su različiti pristupi kastingu upravo ono što na kraju i pravi razliku između drugačijih kultura, ideologija i društvenih uređenja. Po njima kasting je 90% uspeha produkcije, bilo da je filmska, poslovna, politička ili bilo koja druga.

ne pamtim da je neko ovoliko moćno opleo po razbojnicima...

 

 

Bivša supruga Danila Kiša zabranila vlastima da zloupotrebe njegovo ime

Nije Marina bila loša pesnikinja. Moglo se u njenim stihovima pronaći i ponešto literarno vredno. Zbog toga je i nisu smatrali samo ljubiteljkom poezije i autorkom u pokušaju, već stvaraocem, premda su kritičari tek u ponekoj njenoj pesmi uspevali da prepoznaju umetnički zaokruženu celinu. U njenom opusu je mnogo više bilo stihova u kojima su se tek mestimično mogle prepoznati iskre

Preturam po arhivi i nađem papire iz 1982 godine o pokušaju promene mišljenja o gradu ... tada smo to pregnuće zvali „Za umereni Beograd“ ... pa evo nekih od zatečenih papira, tek podsećanja radi ...

 

Radionica za popravku grada pod geslom „Za Beograd, ovde i odmah“ je bila akcija čiji je inicijator Skupština grada Beograda, idejni tvorac Gradonačelnik Bogdan Bogdanović, izvedena je u organizaciji preduzeća „Beograd projekt – Centar za planiranje urbanog razvoja“ sa ciljem da se obnove zapušteni i zanemareni delovi prestonice uz učešće građana samogradnjom i ličnim angažovanjem. Akcija je usporena a kasnije ugušena jer je bila na putu da umanji uticaj institucija i unese novu energiju pravljenja grada van institucija i do tada nepoznatu  slobodu građana u odnose sa dužnosnicima.

Učesnici akcije: Goran Božović, Đorđe Bobić, Miša David, Romana Ćirić, Miodrag Ferenčak, Slobodan Lazić, Vladimir Macura, Nenad Novakov i Mihajilo Novitović   

 

 RADIONICA ZA POPRAVKU GRADA

BILTEN : BROJ 1... OKTOBAR 1982. ... GODINA IZDANJA I

Hoćemo da u Radionici radimo na menjanju načina razmišljanja o Beogradu, jer su se vremena i uslovi promenili te je potrebno istaći princip: Za Beograd, ovde i odmah

 ZA UMERENI BEOGRAD 

Očigledno je da Beograd doživljava krizu koja potresa veliki broj gradova, a koja je izmeđju ostalog uzrokovana nedovoljnom efikasnošću urbanističke prakse i nedostatku novih svežih ideja i koncepta. Moglo bi da se ukaže na neke probleme.

Moderno planiranje se sve oštrije suočava u zadnjoj deceniji sa jednim novim, predhodnom vremenu nepoznatom gradu – gradom energetske krize, gradom koji stagnira, gradom koji siromaši, gradom koji ne obezbeđuje svojim stanovnicima dovoljan kvalitet života.

 

Ubeđuje me da za 1000 dinara kupimo antenu za Tv

i probamo da uhvatimo 3-4 kanala

 

Kažem joj da nam televizija ne treba.

Program je odvratan.

 

Imamo knjige – pročitaj neku

Uzmi crtaj, ljubavi

Ovaj tekst je napisao moj prezimenjak i filmski kolega Vuk Mitrović. Objavljen je u dnevnom listu DANAS pre nekoliko meseci.

 Sada već davne 1992. godine prvi put sam ukrstio mač s Holivudom. Bio je to scenski mač koji sam za potrebe industrije filma zgrabio zahvaljujući svom borilačkom umeću i crnom pojasu u taekwondou, kao stunt double (dubler) u scenama borbe s tada vrlo popularnim Šoom Kosugijem. Film je sniman širom Srbije i Crne Gore, u koprodukciji sa Avala filmom, ako se ne varam. Pored Kosugija, u filmu su glumile i takve veličine kao što su Kristofer Li i Toširo Mifune. Film je imao više imena, a u Evropi je bio prikazan kao Šogun Majeda.

Petnaest godina kasnije, leta 2007, opet sam se našao u borbenom klinču s Holivudom i još jednom ikonom borilačkih filmova - Dejvidom Karadinom. Doslovno smo se sudarili na ulazu u prodavnicu alkoholnih pića, bez šogunskih mačeva. Dejvid je izlazio iz prodavnice s flašom jack danielsa u rukama, a ja sam u nju ulazio tek da odlučim šta ću za piće. Okrenuo sam se za njim i gotovo da sam smetnuo s uma da je to čovek koga sam mrzeo dobrih dvadesetak godina. Lik koji je ranih 70-ih preuzeo glavnu ulogu u kultnoj seriji Kung fu, mom idolu Brusu Liju, iako tada nije imao pojma o borilačkim veštinama - bolje nije ni zaslužio. Ispratio sam ga pogledom kao iz vestern filmova, čkiljeći na jedno oko. Posmatrajući kako ulazi u svoj crni jaguar JX kabriolet iz 80 i neke, okrenuh se prema prodavcu i rekoh: "I ja ću jedan jack daniels, baš kao i gospodin Karadin". Bilo je već kasno za osvetu.