Doktor Alexis Carrel je bio nestrpljiv jer je imao nešto važno da saopšti svom prijatelju Glenn Clark-u. Poslao mu je poruku da želi da ga vidi čim prije.

- O čemu se radi Alexis, čemu tolika žurba II Svetski rat još nije počeo a i godinama smo daleko od hladnog rata, bez većeg interesovanja i blagim glasom pita Glenn.

- Predstoji strašna svetska kriza prijatelju i najverovatnije opšta propas, nestrpljivo će Alexis i brzo dodaje, budućnost čovečanstva je ugrožena i može biti spašena samo ako grupa ljudi koja veruje da je izvor njihovog postojanja u Bogu i da to predstavlja mali deo veće celine - opšteg blasgostanja i dobra, svesna snage Kosmosa i Tvorca tako da im je lako da vide stvari jasno i deluju u mnogim poljima bez ograničenja. Ovakvi ljudi, ako ih je moguće naći, ili ako oni nađu jedni druge, mogu da razmenjuju svoja znaja i misli i time osmisle način kako da speče opštu propast.

Recimo da napraviš petominutni film i okačiš na youtube i čekaš mesec dana i dobiješ ugovor na 30 miliona dolara.

To je uradio urugvajski reditelj Fade Alvarez. Trebalo mu je oko godinu dana da završi film. Od programa je koristio Premiere, After, Photoshop, 3dMax, Boujou, Glu3d i FumeF.

Do sada je film videlo 3.4 miliona ljudi.

Pola familije, s obe strane genetskog stabla, danas slavi slavu, samo mi, otpad sveCki, ne. Mene je, kao prvo, nešto mrzelo da pravim gozbu za nas troje, jer jebo te, zavejana nam zemlja, niko ne bi mogao da dođe. Kao drugo, niko ni s kim ne razgovara, pa su svakako podeljeni na dva tabora, za nas, kao treći tabor, niko nema mesta u srcetu. Kao treće, da smo pak mi odlučili da smrzavamo guzicu ka jugu ili još severnije odavde, išli bi kod teče koji još nije skont'o da je Sv. Nikola posna slava i kog redovno za slavu vata teranje, pa spopada dalje rođake, iako mu je tetka mali milion

 Zelim da vam predstavim hor koji je prvi put nastupio 29 novembra, u formi umetnicke intervencije ispred prvog Jugoslovenskog radnickog kluba u Becu, sa pesmom "Austrijo, Austrijo".

Autori i osnivaci kazu za za svoj projekat:

Hor 29. novembar je osnovan u Beču, gradu u kome živi preko 300.000 osoba iz svih
bivših

VOŽDOVAC PAO ─ ILI: DEMOKRATIJA KOJA NIJE ZASNOVANA NA SISTEMU VREDNOSTI JESTE SAMO OBMANA I PRIVID…

Dakle prođe i taj Voždovac. Suočeni s rezultatima izbora oni koji su nas mesecima maltretirali jednim lokalnim izborima uglavnom su se ućutali ─ kao da čitav naš život, evropska budućnost, opstanak vlade, države i partije, etc…, do pre samo nedelju-dve nisu zavisili upravo od Voždovca. Poput deteta što pred nailaskom problema koji ne zna da reši jednostavno zažmuri ─ samoproglašena demokatska elita ove zemlje po ko zna koji put pokušava da, izbegavanjem suočenja sa realnošću, problem prolongira ─ sve do trenutka kada preventivno delovanje više neće biti moguće. E sad, da su na Voždovcu poraženi samo DS, LDP i G17+ stvar bi bila prilično jednostavna, to jest mogla bi da se tumači kao unutarpartijski problem ovih stranaka ─ međutim, posledično gledano, stvar je mnogo ozbiljnija i suštinski se tiče budućnosti prilično izblamirane demokratske ideje u ovoj zemlji. Ideje koja trenutno stanuje u onom osećanju kolektivne poniženosti i frustriranosti koje je većinu građana koji su na svim prethodnim izborima glasali protiv SRS-a ovaj put ─ najpre u Zemunu a potom i na Voždovcu ─ nateralo da na dan izbora ostanu kod kuće.

Zato bi se ─ umesto patetike i “izražavanja žaljenja” što građani nisu shvatili značaj izbora ─ pomenuta gospoda konačno morala pozabaviti vlastitim greškama i nečinjenjima kao direktnim uzrocima navedenog. U suprotnom ─ osećanje kolektivne frustriranosti i izneverenih ideala demokratske (druge, treće, kojegod) Srbije, sad već sasvim kratkoročno gledano, rezultiraće izvesnim otvaranjem puta u totalitarizam i(li) populizam, svejedno. Taj put u Srbiji kakva danas jeste prilično je izvestan. Kolateralni korisnici opšteg posrnuća stranaka koje čine aktuelnu vladu i njihovih kohabitanata, svakako će biti razni Nikolići, Vučići, Ilići, Koštunice i ostali Šormazi ─ međutim, pošto od njih ništa ne očekujemo i pošto u njih ništa nismo ulagali oni, prirodno, uopšte ne treba da nas zanimaju. Kao pristojni ljudi ─ njima ćemo na kraju, pre ili kasnije, nevoljno čestitati. Oni kojima treba da ispostavimo račune na drugoj su strani.

Drugi po redu album benda Rebel Star  "Kalifornija" pojavio se juče u prodaji. Nadam se da ce im i ovaj album biti dobar, ako nista drugi barem kao debitantski "So" i uvodna pesma "Staklo", koja je za mene bila jedna od najboljih pesama te godine.

Ovo je, posle Eve Braun i Popcycle, jos jedan uspesan band iz Beceja. Rebelstar su bend koji je doživeo nekoliko manje više konzistentnih inkarnacija sa bubnjarem Atilom i Milanom iz mađarske prestonice, zajedno sa Borisom Smojeom (Mizu, Superstudio) da bi im se na koncu priključili stari znanci iz Eve Braun i Popcyclea, Garwood Pickjon

 Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim životom. Nepravedni sistem u kojem bogati pojedinci imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, stavlja malog čoveka u robovski položaj. On nema nikakva prava ni imovinu, zakoni se donose na njegovu štetu, lični i porodični život mu je potpuno razoren jer nema sredstava koja će mu omogućiti nešto više od golog opstanka. Vladajuće strukture su potpuno odvojene od građana koji je biraju na izborima. One ne štite interes svojih birača već krupni kapital i organizovani kriminal koji upravljaju Srbijom. Državni budžet se puni

Ko bi rekao da je prošlo već 10 godina od početka snimanja filma "T.T.sindrom". Bilo je to čudno vreme. Scenario se pisao negde za vreme i posle bombardovanja. Skupila se mala ekipa entuzijasta i ljubitelja horora. Bili smo odlučni da snimimo horor film po svaku cenu. Imali smo samo kameru Sony 1000 i nešto skupljenih para od sponzora. Cifra do kraja snimanaj nije prešla 20.000 dolara. Uglavnom smo svi radili besplatno jer smo verovali u film.

O kako li me je iznervirao jucerasnji tekst Teofila Pancica na Pescanikovom sajtu...

Nisu tu u pitanju njegovi dubiozni stavovi ili zivopisni stil pisanja, radi se o potpunom potcenjivanju, cak zanemarivanju, citoceve inteligencije i njegove sposobnosti pamcenja. Zrtvujuci sav svoj integritet (ako ga Pancic ima, ako ga je ikada imao) Pancic, samo da bi jos malo popljuvao po NSPM-u, pokojnom Patrijarhu Pavlu i pokojnom Miloradu Pavicu, dovodi citaoca u zabludu da NSPM vodi neku kampanju protiv trojice autora saradnika Pescanika - Teofilu Pancicu, Svetislavu Basari i Ljubomiru Zivkovu. U ovom tekstu Pancic svoju tiradu pocinje sledecim recima: