Da li znate kako izgleda kada krenete na susret sa nekolicinom ljudi iz svoje generacije  posle ko zna koliko proteklih dana?

 U borbi sa sopstvenim predrasudama i mislima koje se cesto zalete ka tome da ce mi negde biti dosadno, dolazim u Sansu.Ima nas dvadesetak.Vrlo brzo shvatam da sam u izdvojenom svetu van vremena gde svi prisutni nose sa sobom neku divnu energiju.Razgovaramo lako i bez trunke naprezanja.

 Devojke(zene) izgledaju sjajno, lepo obucene, doterane, muskarci svi do jednog kul, smekeri.

 Oko ponoci  zatvara se Sansa, ocigledno vise nema

Са граматиком.

Iako na kontinentalna i globalna zbivanja neće uticati poput Rišeljea, Napoleona ili Bizmarka, on će uspeti nešto što nijednom od pobrojanih državnika nije pošlo za rukom - da postane simbolom državnika koji neće biti samo moćan, već i pravedan, i kod koga će, štaviše, kategorija pravde, i u socijalnom i u političkom smislu društvenog blagostanja, biti višestruko pretežnija od kategorije moći. Dok je Rišelje ostao upamćen kao hladnokrvni administrator „državnog razloga", dok je Napoleon ostao upamćen kao vulkanski general pobunjenog građanskog društva, dok je Bizmark ostao upamćen kao konstruktor nacije „od krvi i čelika", De Gol će, pre svega, ostati upamćen kao „pravedni kralj" (franc. roi juste), odnosno kao čovek koji će postati otelotvorenje političke moći koja će biti obuzdana kategorijama etičkog univerzalizma i pravnog konstitucionalizma.

Gosti autori: Shmoo i Nask

Pre petnaestak dana se na jednom od blogova povela diskusija o tome kako izgleda školska godina u toku, imajući u vidu koronu i ograničenja uspostavljena od strane država. S ozbirom da je ovo jedna od bitnih tema smatrao sam da je dobro napraviti jedan poseban blog gde mi ljudi mogli da ostavljaju svoja iskustva, pretpostavljam većinski kao roditelji učenika.

(prvi deo teksta pod gornjim naslovom možete pročitati ovde)

Šmiranje i sufliranje

Možemo pretpostaviti da će sudski proces biti sve samo ne proces (i) strukturnim razlozima ovakve već poslovične katastrofe i tragedije tranzicijskih društava. Slično i haškom sudu gde su zasluženo završavali glavni i sporedni junaci

ZBIRNI PLAKAT SVIH STRANAKA

Prikazana fotografija je zbirni dizajn svih predizbornih plakata. Služi da prozre skrivene namere svih stranaka!

 LEKSIKON SRPSKIH REČI I IZRAZA  (Izdanje 2012.)

Svaka ozbiljna država koja misli na budućnost svoju i svojih građana posebnu pažnju poklanja mladima i ulaže u njihovo  obrazovanje, znanje, i vaspitanje. Ne treba mnogo mudrosti da se vidi kako Srbija stoji sa tim stvarima,da  je katastrofalan sistem obrazovanja, bez vaspitanja a onda i bez znanja. Ovih dana upravo nam saopštiše nam najnovije podatke koji nisu ni malo ružičasti, koji vrlo ružno govore o nama, o državi Srbiji i našem mentalitetu. Na žalost, podaci su naši zvanični, istiniti i zabrinjavajući.

Dakle, Srbija je zemlja u kojoj je svaka deseta diploma lažna, u kojoj je svaki drugi/treći biznismen kontaverzan/sumnjiv, u kojoj svaki drugi osumnjičeni i optuženi biva oslobođen, zemlja u kojoj sudski procesi planski zastarevaju, u kojoj svako svakog optužuje za mito, korupciju i kriminal, zemlja u kojoj građani sve to vide i doživljavaju na svojoj koži i još uvek trpe. Ali toliki stepen kriminala u oblasti vaspitanaj i obrazovanja ozbiljno upozorava dokle smo se srozali kao društo, država i njene institucije  u svakom , a naročito moralnom pogledu.

Srbija je zemlja u kojoj ima više privatnih škola, fakulteta, univerziteta nego veterinarskih ambulanti i poljoprivrednih apoteka.

Umetnici ne idu u penziju. Ne treba ovu rečenicu shvatiti bukvalno. Navrše i oni 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina života za žene i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili najmanje 53 godine života i 40 godina staža osiguranja ako je u pitanju muškarac ili 35 ako se radi o ženi, ili 45 godina staža osiguranja. Pa im stigne ček ili uplata na račun il’ donese poštar… Ali umetnici ne prestaju da rade. Prisećam se samo nekih, onih koji uprkos poodmaklim godinama možda baš u ovom trenutku crtaju, slikaju, vajaju – Sava Sandić, Nikola Koka Janković… Saznadoh upravo da su Milan Besarabić i Mira Sandić umetnici koje sam ovde spomenuo, završili svoje živote. Posluži blog i da do mene stignu tužne vesti. Sve četvoro, Milana, Miru i Savu, i Koku sam upoznao, i o svakom tom za mene velikom događaju bi se mogla napisati priča lepša i zanimljivija od ove koja će uslediti. Ipak, biram da svoje literarne namere potisnem i iz ovog trenutka i sa ovog mesta, i obznanim vest koja, citiraću mog prvog domaćina ovdašnjeg: „iz sasvim posebnog ugla slika kako kod nas funkcionišu stvari”.

тек када се пред неким мојим саставом читалац запита шта то писац није хтео да каже знаћу да сам успео ( г. С.Радоњић)

буди ме узнемирена пруга светлости размакнутих шалукатри. у мислима заостатак сна где сортирам и требим текстове за књигу у настајању. речит сам и о ситницама умем надуго да приповедам јер и ја, као и свако од Вас, вуче са собом приче које време обликује па на крају дођу на исто стварне и измишљене и само се треба присетити савета, негде прочитаног, да писатељу није потребна машта него само сећање.