Fudbalski šampionati u većini zemalja Evrope su pred samom završnicom. Kao retko kada u skorijoj prošlosti, u većini njih situacija je više nego napeta. U najznačajnijim ligama, pa i u ovoj našoj nesretnoj, razlika izmedju prvih timova na tabeli je bod do dva. To, uz završnicu Lige šampiona i Lige Evrope, obećava izuzetno zanimljivih narednih fudbalskih mesec dana, koji će nas uvesti u kulminaciju ovogodišnjih takmičenja - Svetski šampionat u Južnoj Africi.

Ovih dana, temperatura visoka, pritisak povišen, lišće prestalo da opada. Svima su nam se vratile boje života, koje su trenutno nestale sa hladnim vremenom i zatvaranjem u kuće, koje obično nude malo Facebook-a, malo rialiti specijala. Slušam o čemu ljudi pričaju, šta misle, kada stignu to da rade.

Odbojkaši Srbije su osvojili ZLATNU bronzanu medalju na SP u Italiji pobedivši domaćina.

Juče smo više nego nesrećno ostali bez finala koje smo zaslužili (ali i Kubanci su, to je sport) i koje bi bilo najlepši način da se od reprezentativnog dresa oprosti jedna od najvećih legendi ovog sporta - naš kapiten Nikola Grbić.

Ovo je na neki način i priča o njemu, jer je on nezamenjivi deo reprezentacije koja je već deceniju i po u samom svetskom vrhu.

A kako je sve počelo...

Vi koji skijate, zamislite kako bi bilo da se niz padinu spuštate sedeći na jednoj skiji, i to i u slalomu, veleslalomu ili spustu? Ili, da vam neko veže oči a onda ide ispred vas i navodi vas, sve brzinom kojom sada skijate!

Vi koji klizate, zamislite da sedite na klizaljkama i tako se borite sa 6 protivnika po hokejaškom terenu pokušavajući da odbranite svoj gol i ugurate pak u njihov.

Vi, rekreativni skijaši, zamislite da sedeći na jednoj skiji prevaljujete desetak kilometara i pri tome tri puta pucate tako ufalčovani za skiju.

Vas nekolicina koji ste ikada probali da gurate kamen na polju za krling, zamislite da to radite sedeći.

Nimalo jednostavno, zar ne?

Dobro došli u Vankuver na Zimske paraolimpijske igre!

Svet dobija novog (novcatog) svetskog prvaka u fudbalu.

Prvi put evropska ekipa osvaja trofej van Evrope.

Utisci o igri

Fudbal je bio ispod očekivanja. U grupama relativno loš, ali kako je takmičenje odmicalo utakmice su bile sve kvalitetnije.  Prvo kolo je bilo očajno (naročito mi), u drugom kud i kamo bolji fudbal, u trećem su počele eliminacije, jer u prva dva skoro niko nije obezbedio dalji plasman (ni ispao). U osminu su prošle uglavnom ekipe koje su i zaslužile (osim Gane :P). 1/8 finala je donela mnogo bolju igru, mnogo jači tempo i puno neizvsnosti, a četvrtfinale sve to na kvadrat. Iskreno, meni je najbolja utakmica bila Urugvaj - Gana (ne sećam se da sam gledao jednostavniji i zdraviji fudbal) tako da je Gana pokazale da nije džabe među 8 najboljih. Nemci su devastirali papirno jake Enleze i Argentince, ali su oslabljeni u polufinalu naleteli na prejake Špance koji su im bukvalno sakrili loptu (opet). Dodatni strah fudbalskom svetu je ulila mladost Nemačke reprezentacije. Takođe oslabljeni Urugvaj nije mogao dalje. Holanđani deluju ozbiljnije nego ikad (mada su im i sudije tolerisale van bomela - najveće govno na mundijalu). Španija - jaka ko zemlja.

Na put ka "moru" smo krenuli kasno popodne. Zadimljenu beogradsku policijsku stanicu u kojoj se čekalo na pasoš, zamenila je zaptivena Lada Niva, teško natovarena speleološkom i kamperskom opremom, gomilom hrane i četiri vesela pećinara. Zbijeni na samo 3 sedišta, za narednih desetak dana smo prevalili skoro 1500 kilometara, od kojih otprilike trećinu po retko posećivanom kamenjaru u zaledju Bokokotorskog zaliva, izmedu Grahova i Risna, tražeći jame i pećine. 

Iskreno sam se obradovao uspehu koji smo postigli na nedavnom dvoranskom prvenstvu Evrope u atletici. Ne samo zbog toga što sam i sam bio atletičar, već i zbog činjenice da, imati atletske šampione znači imati sposobnu, zdravu i jaku populaciju. Nadao sam se da Ivana, Emir, Asmir, Jelača, Mihail... nisu usamljeni i da za njima dolaze nove generacije buducih šampiona. 

Glupost se ovaplotila u još jednoj besmislenoj ideji.