Da sam svaki put kada me potencijalna klijentkinja kontaktirala dobijao po 1 euro kada čujem "hoću da se zategnem ali ne i da se nabildujem, da skinem salo sa stomaka, podignem guzu i smanjim mišice" odavno bih skupio para za put oko sveta. Koliko god sam se trudio da objasnim žene su uporno tražile čarobne vežbe koje "ubijaju" leteće veverice na njihovim nadlakticama.

Pre nekoliko nedelja, reka se čudno ponašala: niotkuda vetra, a uzvodno idu neki niski talasi... Da sam na moru, rekao bih 'mrtvo more', poslednji dah neke, u daljini prohujale oluje, ali ih ovde nisam umeo objasniti. Svejedno su moj kanu nosili uz reku.

S veslom u ruci, bio sam kod Ratnog ostrva. Sunce je bilo blago, miholjsko, ono na kome postajete pospani. Da li od sunca ili...

Znam da je u noći slave ošišanih momaka, bogohulno posvetiti pažnju bilo kom drugom sportu, ali mi iz rukometa, već godinama iz „drugog reda“, pokušavamo da svoj sport vratimo na floskulu „stare slave“, pa ću tako večeras uobičajeno štucati na nečije coktanje i negodovanje – Evropsko prvenstvo u rukometu za žene!

Ovog vikenda sam ponovo pronašao onog crnog galeba koji je kod nas retkost, a o kom sam vam već (više puta) pričao. Otkrio sam ga na istom mestu gde se i prošle zime zadržavao, samo što sam ovog puta ja našao način da mu priđem mnogo bliže. Prvo sam napravio nekoliko dokumentacionih fotki mobilnim kroz durbin 25-60×65 Swarovski STX – iz ruke (tj. bez adaptera), a onda mi se ispraznila baterija. Kako galeb nije pokazivao znake želje da ode ma kuda, otišao sam kući po foto-aparat i napravio još jednu seriju slika.

1966.

Bio sam živ* kada je igran Mundijal u Engleskoj. Imao sam tek 2-3 meseca (a engleska kraljica 40 godina i 2-3 meseca). Mislim da u to vreme moji nisu imali televizor, valjda su ga kupili godinu-dve kasnije, tako da nijednu utakmicu nisam gledao uživo ( :) ), a pitanje je da li je tada uopšte i bilo direktnih prenosa na JRT.

Kasnije sam mnogo puta video onaj sporni gol Engleza u finalu protiv Nemačke: https://www.youtube.com/watch?v=0Uhe_l1h3w8

Put do Indian Wellsa moze dosta dugo ta traje, sve se ovo odigrava u sred pustinje u kojoj distance mogu cudno da menjaju oblike i velicinu. Mozda je to zbog neke fatamorgane, ili mozda zbog nedostatka referentnih tacaka oko ovog malog grada, vecinom su pesak ili planine i vedro plavo nebo. Ako dolazite iz Los Andjelesa koji je odavde oko 2 sata voznje zapadno, onda mozda dugo cekanje u kolima i nije veliki problem. Taj grad je poznat po brutalno losem saobracaju, sa puno cekanja i sporog toka po autoputevima koji sa svojih 5 ili 6 kolona dusu daju za auto-moto uzivanje.