Evo me opet, šest mjeseci poslije porođaja lola. Za one brojne koji ne znaju o čemu se radi, u pitanju je društvena mreza lol - www.lol.rs, a porođaj je opisan u prethodnom blogu http://blog.b92.net/text/20152/Rodio-se-lol-doo/. lol, ukratko rečeno, povezuje ljude prema interesovanjima, spajajući one koji vole iste stvari. Napravio ga je Inbox, firma iz Beograda, lokalna ideja i realizacija.

 Beba (ljudska :-) za šest mjeseci već počinje da jede ozbiljniju hranu, prepoznaje mnogo toga, već pokazuje karakter i stav. lol je, da budem iskren (a moram jer sam to obećao kad sam počeo da pišem o tome na blogu) malo, hmmm, sporiji u razvoju...

...hocu da budem kao oni.

........................

Sit back, relax, swallow the red pill and let go of your frequency of fear. Can't relax? Well that's because you don't know this. (Sorry, no Serbian - but we all know it's not required for this one.

I was never a fan of the system. Job, mortgage, 2.4 kids, big car. No thanks. I could never quite believe that that was what life was about. I wanted to travel, explore, enjoy a good time with friends. I never really felt like I wanted "more", but rather that I wanted "life". I avoided joining the rat race from the start - rebelling at school, dropping out of college, backpacking and exploring,

Umereno moderna, mlada, i prijatne spoljašnosti, su neke od osobina koje njeni prijatelji i kolege primećuju. Ali ono što je vrlo bitno za samu Emiliju nije vidljivo na prvi pogled...

Širom planete strah od gubitka posla preuzima prvo mesto na listi strahova, a doskorašnji sasvim normalan strah od smrti je potisnut na drugo mesto. Mnogi solidni radnici danas gube posao zbog loše ekonomske situacije, i opšteg trenda brzog smanjenja troškova koji se načešće izvodi kroz otpuštanje zaposlenih. Emilija strahuje da je ona možda jedna od onih koji će uskoro smanjiti troškove u njenoj organizaciji.

Već pune tri decenije Srbija se guši i davi u miloševićevskom brlogu primitivizma, demagogije i bekstva od stvarnosti. Ova kolektivna psihopatologija svakako ima klice u vremenu pre tzv. 8. Sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine, kada je jedan partijski aparatčik internim pučem preuzeo vlast u Srbiji. Kao

Razmišljam o tome kako me uvek, iznova oduševi zaključak da „nije prvi ko je prvi", samoproglašenje za moralne pobednike, i uopšte taj pokušaj da svaki poraz pretvorimo u pobedu. Istorijski posmatrano, a rečnikom psihoanalitičara izgovoreno, to sigurno mora da je neka trauma u detinjstvu!

A šta će nam veće traume od najtragičnijeg poraza u srpskoj istoriji. Boj na Kosovu je i u trinaestercu, zvanično, najveća naša pobeda!

A fin smo narod, kao da smo prvi susedi Finske. Malo smo, doduše, prgavi. Ali, dobri smo u duši... i junaci... svi odreda... Ponekad se,

Расте аполитичност мађарских бирача

Изгледа да заинтересованост бирача за избор будуће власти, пет месеци пре парламентарних избора у Мађарској, још никада није била на овако ниском нивоу.