Ovog novembra navršava se 50 godina od objavljivanja kultne knjige Džozefa Helera, Kvake 22.

Sam izraz kvaka 22 se, u međuvremenu, uveliko odomaćio u mnogim jezicima svijeta kao metafora za slijepu logičku petlju, kružni ćorsokak ... generalno - za sistemski zajeb na oksimoronskom principu .

U romanu, koji, inače, opisuje događaje u jednoj američkoj vazduhoplovnoj bazi na izmišljenom ostrvu u Mediteranu za vrijeme WWII, kvaka se sastoji u tome da onaj pilot koji hoće da se

ČESTITAM !

Da, tako je, 1. maj ovde više nije, u punoj meri, simbol onoga što je "oduvek" označavao, već je, za jedan deo populacije, simbol sećanja na vreme koje je prohujalo, tj. simbol nekadašnjih uranaka, koji se dešavahu u doba društveno-ideološkog poleta.

Sve bi se tokom ranih jutarnjih časova sjatilo po poljanama, parkovima, oko spomenika, po širokim travnjacima... I staro, i mlado, i narodnjaci, i zabavnjaci, i funkcioneri, i radnici... - svi bi se slili u šarenu gomilu i, vukući izraz neke poludefinisane, suzdržane sreće, čaprknuli svoj komadić te atmosfere. Tu je muzika

Beta, B92

Nekoliko vozača automobila iz Bora prijavilo je Policijskoj upravi u Boru da je na novom putu Bor-Zaječar videlo lebdeću pojavu u obliku žene sa bidermajerom, potvrđeno je agenciji Beta u policiji.

Osobe koje tvrde da su videle tu pojavu vozile su se različitim automobilima, a u policiji je rečeno da oni nisu jedini koji su im rekli da su videli tako nešto. 

Jedan od očevidaca je opisao da su videli ženu u venčanici koja je držala bidermajer i pružala ga ka kolima. "Svo troje smo bili užasnusti prizorom. Pružila je ruku na svega pola metra od automobila koji se kretao. Umalo da sletimo s puta", rekao je sagovornik agencije Bete. 

Kako je rečeno, istu pojavu su videle i osobe koje su se vozile automobilom koji ih je pretekao i koji ih je potom sačekao na ulazu u Bor kako bi proverili da ne haluciniraju. 

U policiji je potvrđeno da je bilo nekoliko prijava sličnog događaja ali da policijska patrola na tom nenaseljenom mestu nije primetila ništa neobično.

Opet taj osećaj samoće. U vukojebini, zarad srpstva, dok se "političke veličene" bore za prevlast u zemlji "nebeskog naroda", čekam jutro sa mislima na one koji su pre 98 godina, isto tako čekali, a nisu dočekali naredno jutro . 

NJIMA U SLAVU je ovaj tekst koji sam našao čeprkajući po istoriji mog "nebeskog naroda".

Небески коњаници

Beograd je plakao.

I Zagreb je plakao, ako je verovati Dnevniku.

Ljubljana je jecala, Skoplje se u suzama kupalo. 

A mi se cerimo, idioti, u tom šantavom, kloparajućem autobusu jer je Mire probao da nacedi neku suzu a Hans mu reko : Usraćeš se, jebote!"

Prošle godine mi se ubio prijatelj. Uspešan, profesionalno ostvaren, sa sjajnom porodicom, drag, društven, dobar prijatelj, čovek o kojem je moguće reći samo najbolje. Družili smo se i privatno i porodično i profesionalno. Uvek je bio raspoložen, druželjubiv, ekstrovertan, sasvim u skladu sa svojom profesijom koja zahteva umetničko oblikovanje velike grupe tako da sve funkcioniše kao celina

Srećan 90ti, i da si nam živ iz drav.

2012. će se navršiti dvije decenije od objavljivanja ovog legendarnog debi albuma.

Obilježavanje ove obljetnice mi je odavno zacrtano u blogoprogramskim ciljevima. A da me niko nebi pretekao u toj nakani koristim prve dane tekuće godine ( u koju obljetncica, jelte, pada, iako je tačan datum objavljivanja  bio 10.Novembar) da ga i realizujem. No i to mi je moglo promaći u ovim lelujavim slavljeničkim danima da sinoć u klubu  nisu odvrnuli RATM-e do daske.