Cerska bitka, prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu nad Centralnim silama (Austrougarska i nemačko carstvo), vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su se glavne vojne operacije odvijale u slivu reke Jadar.

umuknite

 Na proslavi godišnjice boja na Kosovu prisutnima se obratio i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji još uvek nije savladao srpski kako treba. Publika, ili grupica ekstremista, zavisno od interpretacije, je osim spominjanja haškog zatvorenika Ratka Mladića iznela neke opaske u smislu kako je vreme da Aca nauči malo srpskog. Govorniku se to nije dopalo pa se prvo drao zapovedno "Prekini!", pa ih oponašao kako govore "BUUU" i na kraju se pozivao na poštovanje, zaboravivši da se poštovanje stiče.

• Srbija je jedina evropska zemlja bombardovana posle drugog sv. Rata .
• Milošević je jedini posthladnoratovski predsednik jedne evropske zemlje koji je koristio službu državne bezbednosti za političke likvidacije nepodobnih novinara i političkih protivnika.
• Posle vlade premijera Djindjića, u Srbiji ne postoji niti jedna vlast koja uopšte pominje evroatlantske integracije, odnosno ulazak Srbije u EU i NATO.
• Jedan od kriterijuma za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi jeste vladavina prava što podrazumeva poštovanje zakonskih procedura i demokratsku

izvršena je potpuna deblokada Lenjingrada.

"U jednom iz dječjih domova Kjubiševskog rejona desio se sljedeći slučaj.

Dvanaestog  marta  osoblje doma skupilo se u sobi za dječake da posmatra tuču dva štićenika.

Do tuče je trebalo doći zbog "principjelnih", dječačkih razloga.

Sukoba je istina bilo i do tada .., uglavnom zbog hljeba.

Drugarica Vasiljeva, upravnica doma, rekla je da je to najradosniji događaj u posljednjih šest mjeseci.

U početku su djeca ležala i u tom položaju počela su se i prepirati, a zatim su ustali i onda se desilo nešto do tada neviđeno - krenula je tuča.

Ranije bi zbog ovakvog nečega svi mi izgubili posao, a danas, ne da samo tuču mirno gledamo, nego smo zbog nje još i sretni.

Oživio je, dakle i taj najmlađi dio našeg naroda."

Anatolij Petrovič Griškijevič, vaspitač

Gost autor: St.Jepan

 Photo: Imre Szabo 

Mnogi su danas na razne načine želeli da obeleže desetogodišnjicu svrgavanja Miloševićevog režima, ali jedan događaj se bitno razlikuje od svih drugih. Na margini zvaničnih manifestacija, akademskih diskusija i istorijskih TV emisija, 5. oktobar 2010. je obeležila jedna beskompromisna građanska akcija ispred Narodne skupštine Republike Srbije, sa snažnom porukom:

ĐUBRE ZA ĐUBRE - Spontani, ekološki građanski protest

Naime, građani su putem Fejsbuka pozvani da 5. oktobra iznesu đubre iz svoje kuće i, umesto u kantu, izbace ga na plato ispred Skupštine - iste one pred kojom (i u kojoj) su pre deset godina srušili vlast omraženog režima...

Ko se drznuo da pozove građane na tako smeo čin i zašto?

Od kad znam za sebe pok. otac je pravio italijansku hranu, ono što danas zovu "pasta". Lazanje, kanelone, špagete bolonjeze, i "one bele špagete" tj. karbonara. Ja sam (u svoj svojoj 'dečjoj pameti') bio samo posmatrač većine toga pošto sam odbijao da jedem išta osim pomenutih špageta bolonjeze (zaboga - špagete su CRVENE, dakle bez gluposti i eksperimenata), tek kad sam dosta kasnije postao skro pa svesno biće (moguće čak iza punoletstva) sam pristao da probam 'te bele'. Ako zanemarimo sve te paste nije bio neka domaćica i bog zna kako strastven kuvar opšteg tipa, imao je neki

Kada se izađe na terasu južnog krila dvorca, kroz mrak se na zapadu vide svjetla Oreande, Gaspre i Koreiza, a ako se ode do istočne, uže ograde terase, onda se prvo ugledaju mnogobrojna gradska svjetla, no sa grada pogled nekako automatski brzo skreće na prekrasni osvetljeni park, koji počinje pravo pred vašim nogama i čije staze vode sve do obale mora, udaljene nešto više od 500 m.

Interesantno je da tu neupitnu ljepotu parka uopšte ne umanjuje prisustvo velikog broja naoružanih ljudi u uniformama, kao ni to što neku, skoro pa svečanu tišinu, koja lebdi nad cijelim tim prizorom, nimalo ne remeti povremeni kratki lavež pasa.

Va istinu srećan... Ili tako nekako. Znam da ima neki odgovor. No to je manje bitno. 

Ne smatram da se u to vreme živelo mnogo bolje, niti sam nešto osetio Brozovu diktaturu, koji se uzgred budi rečeno zvao samo Tito. Ali sam siguran, da će srednje i starije generacije zastati barem na trenutak, pri pomisli na dan mladosti. Ako ništa drugo, nismo išli u školu tog dana, a da ne spominjem fenomenalne sletove i "live" uručivanje štafete. Od tada je i ostao termin "zadihani omladinac".

Dakle nek je sa sreću, što kažemo mi Nišlije. 

25. мај се најбоље славио у Северној Кореји, па код нас, југосоцијалиста, до неке тамо године. Северна Кореја је остала доследна, а ми смо издали. 

Црвени теписи и поњаве које се радосно вијоре, метузалем који више личи на корњачу са белом маршалском капом, умерена срећа ликова око њега, омладина која је месецима вежбала да би