Ugandski pastor Martin Šempa prikazao je u svojoj crkvi gej pornić nakon što je policija zabranila njegov marš nazvan „Ubij homoseksualce". Ovaj nepravedno zabranjeni marš motivisan je članom 5 Zakona o božjim zapovestima koji glasi: „Ubij bližnjeg svoga".

Premijerna projekcija filma „Ovaj jede penis drugog muškarca" organizovana je u prepunoj crkvi u glavnom gradu Ugande Kampali. Film je videlo više od 300 ljudi, koji su bili oduševljeni onim što su videli. Sav prihod od prodatih ulaznica otišao je za organizovanje manifestacije „Lov na homoseksualce".Nakon projekcije Martin Šempa se izvinio publici, jer režiser ovog filma nije bio u mogućnosti da dođe u Ugandu i da porazgovara sa publikom, i dodao: „Najveći argument homoseksualaca je da ono što se radi u privatnosti nije ničiji problem, sada znate šta oni rade u svojim spavaćim sobama."

Mene je ova obrazovna misija pastora Martina Šempe duboko dirnula i dala nadu u bolje sutra. Iskreno se nadam da će se ova misija uskoro proširiti i na naše prostore. Očekujem od srpskog Martina Šempe, Žarka Gavrilovića, i Ministarstva vera, koje svakodnevno bombardujem pismima, da učine sve što je u njihovoj moći da gej pornići uđu tamo gde im je i mesto. U crkve.

Mislim da nema čoveka koji u nekom životnom dobu nije gledao crtane filmove. Kada sam ja bio klinac, vreme za crtane filmove je bilo u 19:15h. Tačno pred Dnevnik. Onaj Dnevnik, najvažniji, kada smo nakon bravura animiranih junaka, odlazili da ne smetamo odraslima koji zabrinuto pilje u ekran, pokušavajući da između cenzurisanih misli pronađu suštinu trenutne situacije i događaja koji nas okružuju. A baš u tih petnaest minuta pre Dnevnika, mogli su da nađu ključ po kome se vesti vešto servirane mogu protumačiti.

Jutros mi je stigao link (hvala Galebe) za kratki film koji mi je ulepšao dan. Dok je ovakvih autora, ima nade za srpski film. Uvek može nešto da se uradi bez državnih para i privatnih bioskopa.

Majstore, skidam kapu. Nasmejao si me danas do suza!

Pacijent doveden u konfuznom stanju, odaje utisak teškog bolesnika.  Kontakt se teško uspostavlja, ne zna ko je I odakle je.  Dezorijentisan u vremenu I prostoru. Heteroanamnestički ( izvor: komšije) se dobija podatak da se zove Srpko Trpković ( nadimak Tripković, jer je stalno u nekom tripu).  Navodno je često pod dejstvom alkohola a sumnja se I na canabis I tamjan.  Odmah početi sa infuzijom polivitaminskog rastvora.

Konsultovan internista:  Opservacijom- pravilnog kostura, muskulatura  slabo razvijena, slabo uhranjen.

Higijenski

Istinita priča o ekonomskim benefitima NATO-a
[satira, što je ne čini manje istinitom]

Onomad kad se pripremao samit NATO-a u Istanbulu (oktobar 2004.) istovremeno su, logično, tekle pripreme za bojkot i demonstracije protiv istog. Nekoliko organizacija se udružilo u koaliciju zvučnog imena Defol Bush! (Gubi se Bušu! iliti M'rš Bušu!). Prve veće demonstracije su bile već juna te godine.

Kad su objavljeni planovi o režimu kretanja za vreme samita, što je eufemizam za režim koji nam je od grada napravio zatvor otvorenog tipa i kad se saznalo da će Kapali čaršija iliti Grand Bazaar biti zatvoren/a četiri dana za sav normalni svet, a jedan dan od ta četiri će biti otvoren za supruge najviših zvaničnika NATO-a, predstavnici Defol Bush!-a su otišli do bazardžija da ih nagovore da bojkotuju taj dan, te da ne otvore dućane tom čoporu dama.

Ambasador Izraela u Srbiji, Artur Kol, je izjavio da Izrael ozbiljno razmišlja o bombardovanju Srbije zbog izjava Maje Nikolić i Miloša Bojanića u „Dvoru".

Televizija „Pink" je uputila „duboko izvinjenje zbog incidenta" jer su učesnici „Dvora" iznosili „stavove antisemitskog karaktera" i zbog toga su diskvalifikovani. Vlada Izraela smatra da to nije dovoljno.

Kako prenosi ambasador Kol, Izrael zahteva izručenje Maje Nikolić i Miloša Bojanića, kako bi im se sudilo pred izraelskim Vrhovnim sudom zbog antisemitizma, ili će morati ozbiljno da razmisli o primeni sile protiv Srbije.

Ahmadinedžad podržao Maju i Miloša

Predsednik Irana, Mahmud Ahmadinedžad, pozdravio je izjave Maje Nikolić i Miloša Bojanića i pozvao ih da se sa porodicama sklone u Iran.

„Svaki neprijatelj Izraela je moj prijatelj", izjavio je Ahmadinedžad.

U telefonskom razgovoru za naš blog Maja Nikolić je reagovala na ovaj poziv rečima:

„Neću da idem u Iran, ja ne volim Muslimane."

Zvrn, zvrn (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja zvonjave telefona)

- Da

- Liljo, ti si?

- Ja sam, ko je to?

- Nada ovde.

- O Nado, nisam ti prepoznala glas, nešto si promukla. Odavno se nismo čule. Otkud ti?

- Nemoj ti meni o Nado!!! Znaš.

- Što si tako besna?! Jel PMS? Hehehehe (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja smeha), ti to nemaš. Tebe je odavno pregazio klimaks.

- Slušaj me ti kučko jedna. Da si mi ostavila Slavka na miru.

- Ti ćeš da mi kažeš.

- Slušaj me dobro, ako ga ne ostaviš ima oči da ti iskopam.

- Ti si bre ljubomorna što sam se ja prva setila da mu damo ulicu.

- Ima kosu da ti počupam, a te šiške ima da ti odsečem tupim makazama.

- Nemaš ti hrabrosti za to, osim ako nisi popila nešto, pijanduro matora.

- Ratna huškašice, kad te sretnem ima ti da dobiješ ulicu.

Negde u sitne večernje sate bambi je nestao sa programa za opuštanje, na kom je nikao napaljeni tetreb i, vukući krila po dnu ekrana, ripio na kokošku svoje vrste. Bakica skrhane ruke je sramežljivo spustila pogled, dobivši ten boje sveže lave. Njen prvi komšija, uprkos bolu u krvavoj nozi, raširio je oči u formu slavske tacne i, otvorenih usta, pažljivo pratio tetrebovu tehniku gaženja. Princeza se pubertetlijski zakikotala kao

Znate, mnogo volim koktele, prijeme i ostala društvena dešavanja. Mislim, da budem iskren, volim sve gde ima da se jede i pije za džabe. Još ako ima paparaca da me slikaju za neke novine, pa šta ima lepše od toga? Ali moram da primetim da je kriza baš udarila. Odeš tako na neko modno dešavanje, a oni te ponude rol viršalama iz neke trećerazredne pekare, a dimljeni losos i kavijar su odavno nestali sa srpskih prijema. Ili mene na takve još uvek ne zovu (dočepaću se ja Belog dvora, kad tad).

Tako, bez kavijara i dimljenog lososa, je bilo i sinoć u hotelu „Kontinental" na proslavi dvadesetog rođendana magazina „Vreme". Ali, uprkos tom velikom i neoprostivom nedostatku, meni je bilo srce puno sreće i zadovoljstva. Sinoćni rođendan je dokaz kako svi prijatelji i neprijatelji, suprotstavljene političke struje, različiti finansijski interesi, NUNS i UNS, prva, druga... sedamnaesta Srbija, strejt, gej, bi, trans, svi mogu da se druže i zabavljaju, kad ima hrane i pića za džabe.

Ja mislim da bi, u svetlu najnovijeg sukoba izmedju druge i pete Srbije, za sveukupno stanje drustva trebalo optuziti narodnu pevacicu i nekadasnju prvu zvezdu bivse nam zemlje, a bogami i sire, Fahretu Jahic Zivojinovic, poznatiju kao Lepa Brena.

Mislim, ta njena pesma “Mile voli disko”,  toliko omiljena medju ex bracom bila je, slozicete se, prvi signal turbo folka. Muzike koja je, kako neki zakljucuju, bila prava paravojna formacija rezimu Slobodana Milosevica.

Ovog puta iz cisto prakticnih razloga zanemaricemo ulogu Bijelog dugmeta u nasilnom sirenju