i prvo poglavlje Sage o Peri, Miki i Lazi

Videli smo da je u poslednjih pola veka svaki naftni šok bio je praćen recesijom. U pitanju nije koincidencija, povećane cene nafte utiču negativno utiču na ekonomski rast. Međutim, ovo još uvek ne mora da znači da ključni uzrok ekonomske krize (kojoj tepamo SEKA) leži u skupoj nafti. Zato ćemo da pokušamo da utvrdimo da li postoji veza između potrošnje energije i ekonomskog rasta, preciznije, videćemo da li je rekordni ekonomski rast koji je čovečanstvo  ostvarilo u poslednjih stotinjak godina pre svega rezultat eksploatacije fosilnih goriva, među kojima značajno mesto ima nafta. Ako je to zaista tako, onda ne treba da nas čudi što je naš ekonomski sistem toliko osetljiv na naftne šokove.

Zbog vremena u kojem smo ovo je molba, a zbog budućih generacija i vremena koje dolazi, ovo je zahtev za uvođenje Moratorijuma na rad i odluke Ministra rudarstva i energetike Srbije.

To da li srpski političari sebe čuju, manje je bitno, koliko je važno da ih mi čujemo. U nadi da je svaki novi ministar bolji, uglavnom i poverujemo. Oni ne govore o milionima ili par milijardi evra. Govore o desetinama milijardi, koje se slivaju u energetski sektor...ili „samo što nisu".

Svaki ministar izgovara iste brojeve. Niti jednom nije palo na pamet da zapita

аутор: алс

У последњих двадесет година дешава се значајна трансформације у начину на који се електрична енергија производи, преноси и дистрибуира. Од настанка електроенергетских система па до краја двадесетог века, велики део електричне енергије производио се у великим и централизованим електранама, одакле је она преношена и дистрибуирана крајњим потрошачима. Током последње две деценије различити дистрибуирани извори енергије све више су се прикључивали на све напонске нивое електроенергетског система, почевши од преносне, па до дистрибутивне мреже.

Kao i svih prethodnih zima, i ove se Srbija našla na korak do havarijskiih i planskih isključenja u napajanju energijom. Bez obzira da li je u pitanju nedostatak gasa, toplotne i/ili električne energije, kriza je kriza: trpimo svi.

Današnja elektroenergetska kriza je po mnogo čemu specifična, u odnosu na prethodne. Iako veliki deo privrede radi smanjenim kapacitetima, ili ne radi, električne energije nema dovoljno. Drugo, ova kriza je najava težih deficita koji će nas sačekati koliko iduće godine, i godine iza nje.., sve dok se na mreži ne pojavi novi  objekat.

.

Dosta više sranja ljudi! Sve religije su prevaziđene; svi ratovi su proizvedeni; razlike između ljudi na planeti su potpuno zanemarljive; globalna ekonomija je podešena da obezbedi da isti pojedinci uvek budu na vrhu, a Teslina slobodna energija postoji ali je potisnuta!
Enough of the bullshit people! Religions are all obsolete; wars are all manufactured; differences between the peoples of the planet are entirely negligible; the global economy is rigged to ensure the same individuals come out on top and Tesla's free energy exists, but is being suppressed!

Ima li kapetana i kormilara na brodu?

„Budućnost nemaju oni koji znaju već oni koji hoće da uče", Peter Drucker

Zamislite nesnosnu glad. Zamislite svoje domaćinstvo, u kojem imate sve potrebne sastojke za najukusniji ručak.

Šta ćete uraditi? Naravno uzećete odmah nešto iz frižidera.

Šta sigurno nećete uraditi? Nećete zvati restoran iz drugog grada ili države, da vam napravi i dostavi večeru?!

Ono, što prirodno ne biste uradili u sopstvenom životu i domu, rade oni

Dođeš u pola noći u Prestonicu, nemaš krov nad glavom, okreneš dva telefona i - ugoste te! Pa gde to ima?! Dobro, kod mene u Novom Sadu, ali ja sam turistički profesionalac, Milja, Šumadija, Judeobačka, ovo, ono, pa ako se zakucaš, zvrcni Srketa. Ipak, imponuje mi da u ovoj tight sec-reality, gde smo mi svi neki Prvosrbijanci/judejci koji proždiru malu decu, ljudi ti otvore vrata u pola noći da te prime. 

Za sve je kriva moja bivša nesuđena tašta. I majka. I Milka Planinc. I dve babe. I tetka iz Italije...

Možda bih ja bio ovakav čudak i ludak i da sam se rodio u normalno vreme i u normalnoj državi. I sa normalnom rodbinom. Mada, sumnjam. U većini normalnih država snabdevanje osnovnim prehrambenim i tekućim potrepštinama prilično je jednostavno - odš u radnju i kupiš šta ti treba.

Kako dekadentno!