Slučaj vladike Artemija i njegova smena sa mesta vladike Raško Prizrenskog potvrdio je simbiozu dva ekstrema, "dve Srbije" kako oni sebe vole da zovu. Izvinjavam se zbog neznanja, pošto ne znam koja je prva, a koja druga, ali eto ih opet na istom putu odbrane vladike Artemija. Tako su se zajedno našli Obraz i Garda cara Lazara sa jedne i "ekspert za SPC" Mirko Đorđević i liberali ateisti sa druge strane. Verujem da će se naći na istoj strani kada tema bude vladika Vasilije, Filaret, Pahomije i Nikanor. Za smenu vladike Artemija optužuju predsednika Tadića. 

O potrebi za

Tekst je predogovor u hrvatskom izdanju čuvene "Etike" - Ditriha Bonhofera.

Bili smo nijemi svjedoci zlodjela, prani smo mnogim vodama, naučili smo umijeće pretvaranja

    Nisam verovao da cu ikad ovo napisati. Jer, moj odnos prema najvecoj NGO je dubiozan. Nisam vernik, isuvise sam mator da bi se sad menjao, istina, neki jesu, da li iz duhovnih potreba, ili potreba mode, nek’ je njima na dusu. Odrastao sam u komunistickoj porodici, ma sta to znacilo, cak bio i clan Organizacije(priznajem, niko nije savrsen) , imam knjizicu kao uspomenu sa likom neumrlog Broza,-ali danas, kako sam sumnjicav prema Crkvi, tako sam sunjicav i prema strankama. Mozda to ide sa godinama, postajem sve veci cinik.

Ali, posle odluke Sinoda SPC samo mogu da kazem, svaka

Svet je jedno šareno mesto, i vodiće te kuda treba, ako mu pustiš.
Ima još: svet šalje fer poruku kuda ideš i na šta treba da se pripremiš. Samo, moraš biti spreman i da čuješ ono što ti se šapuće, a nije baš lako uvek razlikovati ono što želiš od onoga što stvarno dolazi. Ja ponekad i sam pitam pa onda sanjam, često tu bude odgovora, ali to ume da bude komplikovano: svi ti podsvesni simboli i konteksti prave priličnu zbrku, i nekad ih je teško rastumačiti. Mislim da postoje i lakši načini, za one koji umeju da budu dovoljno opušteni i kada su

данас је малтежанима, Public Holiday - ST. PAUL'S SHIPWRECK те се  наравно и неради, јеееее, па им се потом питању ими foreigner- и придружисмо у празновању . црквена звона заглушују валетом док се процесија са статуом Светца  шета градским сокацима,

Nacuo sam da je pukao neki stub nosach na Gazeli. Cinici medju nama mogli bi da upitaju da li je to Beograd i zaista krenuo da se raspada pod teretom svoje demokratske vlasti i njenog najistaknutijeg celnika, belog i heteroseksualnog Dragana Djilasa. Ali braco i sestre, ne nasedajmo na ociglednu provokaciju i nedajmo Takvima prostora da se na Takav nacin bave likom Heteronacelnikovim!

(Esej o sopstvenoj poetici umetničog stvaralaštva, kao deo Magistarskog rada iz zidnog slikarstva, na temu Alegorija)

U razmišljanju kako bih mogla opisati i predstaviti sopstevnu poetiku, prvo mi pada na um da je to ipak prilično teško za slikara koji se isključivo vizeulno izražava. Međutim u ovom izazovu i razmišljanjima o predstavljanju sopstvenog sveta, inspiracije i tematike koja me je vodila u svom umetničkom stvaralaštvu, sigurno moram zaći i u onaj intimni, psihološki deo sopstvenog bića, kako bih objasnila odakle potiču odrđeni motivi i porivi

Dođem ti ja pre neki dan u školu, kad tamo frka! Vidim okupio se Odbor za proslave u punom sastavu, samo im ja falim da počnemo zasedanje. Ne’š verovati, opet proslavljamo Sv. Savu – školsku slavu!
Da naiđe neko nepozvan na takav jedan organizacioni skup, rekao bi da smo maločas prvi put čuli i za Sv.Savu i za sečenje kolača i za prigodan program tim povodom. A lepo se sećam da smo, kol’ko prošle godine, u istom sastavu zasedali i dogovorili se da je to poslednji put da se sastajemo navrat-nanos po bilo kom osnovu i da je krajnje vreme da se napravi neki plan proslave