Nakon navrsenih 30 dana Ramazanskog posta (o ovome sam vec pisao) usledilo je Bajramsko praznovanje. Obicaj koji se po tradiciji provodi na selu, kada cela "gradska" familija ide u posetu starijima, uglavnom roditeljima koji zive tamo. Naravno da sam i ja, kao deo moje nove porodice, bio pozvan na najveci muslimanski praznik. Nisam se puno dvoumio, odmah sam pristao jer mi je zelja videti manje urbanije predele ove zemlje, pogotovo nakon njihovog opisa sela koji je u sred dzungle. Ali, da bih se osecao kao jedan od njih, morao sam da pribegnem kupovini nacionalne nosnje. To ne bi bio nikakav

Pa tako iskustvom bogat u hrišćanskom smislu predsednik SPS prihvati za slavu svoje partije Svetog Jovana Zlatoustog. E tu mi nešto nije jasno.

Dolazi i deseti peti oktobar od onoga 2000.godine, a izgleda sve više kao da ni onog prvog nije bilo.

Već dvadeset godina Srbija se nalazi u tranziciji, doduše prvih 10 se bavila nekim drugim prioritetima, ali izgleda da smo učili žurno od srede do petka al se nismo mnogo makli od početka..Da li je prestroga ocena da, umesto boljitka, u svakom segmentu društva vidimo, u najboljem slučaju stagnaciju, a samo ponegde i napredak. 

 „Pre nešto više od deset godina mislili smo da je tada najgore. Pa smo onda jedno kraće vreme mislili - biće bolje. Danas opet mislimo da je sada veoma loše, a da je boljitak negde u dalekoj budućnosti“, jedan je od zaključaka istraživanja „Kako građani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam”koje je prošlog meseca obavljeno  na uzorku od 1.813 građana Srbije. Ima tu interesantnih podataka i zaključaka

ko zaključivati želi.

Evo nekih:

- građani danas životni standard u vreme socijalizma ocenjuju sa četvorkom, a u vreme Miloševića, kao i današnji standard sa dvojkom. Standard u vreme Miloševića ocenjen prosečnom ocenom 1,95, dok je vlast koja je došla nakon njega dobila ocenu 2,32.

dalje,  

-više od četiri petine ispitanika, odnosno 81%, tvrdi da je bilo najbolje u vreme socijalizma,

Unapred se izvinjavam svima koji
a) Nisu vernici
b) Mrze da čitaju dugačke citate
c) Ne vole javne prozivke na blogu

Ali MORAM da prozborim o ovome!

SVAKI PUT, ali SVAKI PUT kad se dogodi neka katastrofa odnekud izmile „Hrišćani" i „Bogobojažljivi" i počnu da nam mašu raznim „Tako vam i treba" i Otkrovenjem Jovanovim!

Muka mi je od toga!

Stvarno! 

I zato, za sve koji bi da mi mašu Biblijom, molim vas, budite ljubazni pa dobro proučite ovaj deo Besede na Gori. Pročitajte sa razumevanjem - nekoliko puta ako je potrebno. Pa onda sedite i DOBRO promislite šta radite...

Hvala unapred.

 

... da li to znači da je glumac "previše" dobar ili to, pak znači da se publika,  onaj njen deo  koji sebe smatra "elitističkim" nije pokazao mnogo pametnim? 

 Bilo mi je veliko zadovoljstvo da pričam s čovekom koji spada u takve, malobrpojne, glumce, koji neretko dožive sudbinu da budu voljeni od strane publike, kritikovani od strane nekakve tzv. intelektualne javnosti koja, kad prođe vreme, ostane negde u dubokom zaboravu, onom istom koje je svojedobno proricala umetniku. 

Prvi deo poslednje glave Vilinske šume. Kao što naslov nagoveštava 

      autor teksta: dr Davor Džalto

 

            Nije neophodno objašnjavati značaj ove teme kao ni potrebu da se o njoj razgovara, u kontekstu najskorijih dešavanja. Više puta su se u poslednje vreme mogli čuti komentari o „tradicionalnim” i „hrišćanskim” vrednostima i neophodnosti da se one brane kada su ugrožene, pa makar i nasilnim sredstvima. Ovo pitanje zaslužuje posebnu pažnju, jer se isuviše često dešava da se hrišćanske, pravoslavne vrednosti zloupotrebljavaju i da se pozivanjem na njih legitimišu sasvim nehrišćanski ciljevi.

Poštovani čitaoci i čitateljke bloga B92.  Dugo nisam pisao na blogu, ali obećavam uskoro aktuelne teme iz koje se tiču religijskog i društveno - poličkog konteksta. Elem, ovom prilikom pozivam sve zainteresovane na promociju Zbornika "Hrišćanstvo i demokratija: između antagonizma i mogućnosti", koja će se održati 10.03.2010. godine Domu Omladine, sa početkom

U svetu postoji jedno carstvo,
u njemu caruje šerijat,
u njemu je sve crno, u njemu je sve tužno
u njemu sve strahuje ...
Tamo mule rade ono šta hoće,
tamo je život zabranjeno voće ....