Управо сам се вратио из лифта. Да, добро сте чули. Задржао сам се у њему мало дуже, у друштву троје својих пријатеља и једне пудле, приде. Пет душа у једном и по квадрату. Не питајте ме како смо стали унутра, али то у овом случају није ни битно. Важно је да смо се заглавили и висили тако упаковани пуних пола сата. Oбешени између приземља

Hvala mom svekru, gde čuo i gde ne čuo

Ja se zovem Evdokija, svi me zovu Seka, imam 89 godina i rodila sam četvoro dece, jedno mi ostalo da ga anđeli čuvaju, odneo ga šarlah, troje su me učinili bakom i prabakom, a sad mi je i praunuka trudna...

E, deco moja, šta se sve dešava...

Ja se zovem Evdokija, svi me zovu

Aktivisti NVO BUBE92 i učesnici kampanje "Sloboda i šengenska viza teheranskim mangulicama - SišTM" u saradnji sa blogerima B92 + moderatorkama (05 i, naravno, 012) kao i ostalim sa nezavisnih blogova uz veliku podršku ogromnog broja radnih ljudi, građana i poštene inteligencije, organizovaće javnu tribinu pod geslom:

"Žurka BUBE92 iako Milutin Milošević još nije objavio knjigu. Lenčuga jedna!"

E, da znaš da oću!

Toj, toj si bre trebala pre da me pitaš da ti pričam, al ajde, još sam živa, neje kasno. Velika žena bila majka Ruža, i danas joj pali sveću i ko je znao i ko je za nju čuo....

Ruža ti je bila Slavonka, od nekud pod Papuk planinu, nikad nisam pitala za selo nit je ona kazala. I kako je oni rat svakom nešto doneo i odneo, tako je doneo i moju Ružu u Jakovo. A ja sam je upoznala kad sam pedesšeste slomila ruku, pa sam tražila kakvu ženu da mi pomogne po kući, opere prozore, opegla veš

Slava, Aranđelovdan je pala ove godine u subotu. Ja sam pet dana pre toga umesila kolače, mnoogo kolača.... A sve po starim receptima... Kad mi je Evdokija za jedan recept rekla da je to još recept njene babe, dakle negde iz 1880tih, pomislila sam da nazovem Etnografski muzej, što da ne, možda imaju neku devojku koja sprema doktorat na temu etno kuhinja Balkana u 19. veku, imala bi materijala i-haj.....

Elem, spremili kolače, nabavili pečenje (ne smem da reklamiram al što ima pečenje na Autokomandi, joooj, najbolje!) dovukli pića

Nekim čudom privučena, pronađoh jutros bilježnicu s tatinim bilješkama, započetu 18.11.1991. Dan kada su on i mama napustili Osijek i stigli u sigurnost svog prvog zagrebačkog utočišta.

(Tata svakodnevno piše dnevnik, najčešće redak ili dva, od svog 15. rođendana 6.aprila 1941., pa do dana današnjega.)

Pre nešto više od dve godine moju sestru je na povratku sa lokalnog jezera ustopirao komšija. Leto je bilo, vruće popodne. Oboje su, svako sa svojim prijateljima, proveli opušten dan. Povezla ga je, bez dvoumljenja. Znalo se da je .. onako.. bio je malo na odeljenju psihijatrije, ali već dugo se činilo da je sve manje više u redu. Sutradan je pozvana na razgovor u policiju.

I was there when the Wall came down on November 9th, 1989. On the very evening the changes were announced on East German Radio, I was sitting on a tour bus that was taking students of the Cologne Musikhochschule to Berlin. At the time, I was studying composition with Prof. Krzysztof Meyer who had set up an exchange with the Berlin Hochschule der Künste (now Universität der Künste). For this, the composers from his class as well as a few other musicians embarked on this trip, for which I had just completed a new piece in 17-tone equal temperament (later named Two Cartoons) and had the whole

Američki mediji uveliko nagađaju šta bi mogao da bude motiv za vojnog psihijatra Nidala Malika Hasana da potegne oružje i pobije 13, a rani još tridesetak ljudi u američkoj bazi Fort Hud, u Teksasu.

 Njegove kolege psihijatri uglavnom se slažu da masovna ubistva ove vrste predstavljaju "popuštanje ventila" pod neizdrživim pritiskom nagomilanog gneva. Za sada, teško je reći da li je taj gnev zaista bio izazvan nezadovoljstvom zbog američkog vojnog angažovanja u ratovima u Iraku i Avganistanu.

 Prema

Uhapsen je jos jedan od napadaca na Brisa Tatona(vest), Stepa P. Prezime mu nije objavljeno, valjda zbog njegovih prava, posto jel'te, kriminalci imaju prava da budu zasticeni.

Dvojica su u bekstvu, verovatno u Holandiji. Ja ne zivim u Holandiji, ali mozda su stigli ovde do NY, i mozda ih vidim na ulici, pa da pogledam kako izgledaju. Dakle, googlujem Djordje Prelic, izlaze Daciceve slike. Googlujem Dejan Puzigaca, izlaze neke druge slike.

Zasto nijedan od