Jedan od mojih "favorita" u DS-u je ministar Oliver Dulić...genije prostornog planiranja, efikasnog izdavanja građevinskih dozvola i uvođenja urbanističkog reda u Srbiji. Sve to čovek efikasno i promišljeno postiže da se možeš samo diviti, a ostaje mu vremena da kroz razne firme u svome vlasništvu trguje sa državom.

Jedne noći stigao je u neuobičajeno uzbuđenom stanju. Doneo je neki mali kasetofon i odmah pustio traku, Šubertov kvintet za gudače. Ne bih to nazvala seksi muzikom, a nisam ni bila u takvom raspoloženju, ali on je želeo da vodimo ljubav, tražio je, tačnije rečeno – izvinite što sam ovako eksplicitna – da usaglašavamo kretnje s muzikom, sa sporim stavom.

AleXandar Lambros

Ovih dana me mnogo živcira taj sveprisutni rasizam u srpskom medijskom prostoru. Šta to nije u redu sa žutom guzicom, da vas pitam? Sve su vam dobre, samo vam žute nisu po volji?

Od četiri guzice koje je srpska diplomatija strateški odredila za redovno ljubljenje, mi mahom cmačemo samo one WASP (white anglo saxon protestant). Da ih makar cmačemo, već ih pošteno, temeljno, duboko, tongue in rimingujemo. Čak i one indijanske (crnogorske, bivše jugoslovenske republike makedonske) redovitije celivamo. I nije ni čudo što su se Kinezi osetili zapostavljeni i diskretno nas pokovali po ramenu - „A mi? Kad ćete nas? Evo pustili smo vas, nismo hteli da dosađujemo ... Sad je prilika da nas cmoknete u bulju, bitno nam je da znamo da smo još uvek frendovi, prihvatili bismo i poke na fejsbuku al je on kod nas zabranjen".

Igrala se deca jurke u školskom dvorištu. Dečaci od po devet – deset godina. Laza jurio.

Pera, radi bolje zabave, postavio se ispred Mike, da ga Laza uhvati. Mika, koji je to shvatio kao napad na svoj lik i delo, pojurio za glavu većeg Peru da mu se oduži, ali mu se na putu

Nema sumnje da Gašpar Noe voli da iritira ljude. Njegova tri ostvarenja, „Stojim sam" (I Stand Alone), „Nepovratno" (Irréversible) i novo „Uđi u prazninu" (Enter The Void), su testovi izdržljivosti koliko i djela umjetnosti, pri čemu Noe praktično izaziva publiku da ostanu u svojim sjedištima. Ali oni koji ostanu, doživjeće neke od najizazovnijih, najprovokativnih filmova danas u svijetu, filmove koje utiču na mozak isto koliko i na živce. „Uđi u prazninu" je Noov najekstravagantniji i najduže prolongiran eksperiment, dva i po sata subjektivne fantazmagorije, opsežno uobličene protagonistom koji je duh oslobođen tijela. (Kao što Noé kaže ispod, američka verzija filma je skraćena za čitavu jednu rolnu filmske trake, ali to može samo da ublaži veoma snažan udarac.) Napajajući se energijom neona najživljih četvrti Tokija, kako priča krči put kroz reflektujuće eksplozije obojenog svijetla, film pristupa inventivnošću forme eksperimentalnog filma. To jeste ludo pretjerano, neprestano pretenciozno i totalno stimulativno. Poslije prikazivanja filma na festivalu Sandens živahni Noe je nedavno govorio za portal A.V. Klub o filmu „Tron", o incestu i o tome zašto voli kada ljudi mrze njegove filmove.

Taman kad čovek pomisli da ne može više i dublje da potone, izgleda da uvek može i više i dublje. Pre neki dan gosim Tadić je bio na poselu sa studentima i tom prilikom rekao da ne može da se zaustavi migracija školovanih ljudi van Srbije, ili tačnije da nema leka. Ne samo školovanih, nego svih ali sada je opet bio akcenat na školovanim, oni drugi državu ne interesuju manje više isto kao i ovi prvi. Dragi preCedniče, pa ne traže mladi samo pare pa je to glavni razlog

Baš bih voleo da projektujem soliter, napravio bih jedan koji bi se širio uvis, da ne mogu stanari onima ispod da tresu mrve na terasu. Neme veze što bi možda pao na prvoj košavi . Ili da budem istraživač u nekoj farmaceutskoj kući. Ih, kako bih se tu tek istakao: recimo, da u vitamine stavljam preparate za opadanje dlaka. Žene bi me baš volele, a i neki muškarci. A tek kad bi me pustili da budem saobraćajni inženjer! Na svim opasnim krivinama napravio bih kontra nagib, pa ko ne poštuje ograničenje 40 - nek' produži u provaliju, jarak, banderu ili zid. Bolje da pogine što pre nego da maltretira i ugrožava normalne vozače. A da sam tehnolog u poljoprivrednom kombinatu ili agronom šopao bih one životinje toliko da bi se meni duplo brže gojile nego ovim dosadašjim tehnolozima. Il' će se toviš il' će crkneš! A voleo bih i da, na primer, napišem uputstvo za nekakvu mašinu za ekstrudiranje aluminijumskih profila, što bi to tek bilo veselo.

 

 

 

Sve sponzoruše i über udavače su razočarane i skrhane vešću da se princ Vilijam od Velsa verio onom kučketinom. Dobro, ima nade da se do sredine 2011, kad je zakazano venčanje, veridba raskine. Ne bi to bio prvi put da se tako nešto desi (veridba švedske princeze Madeleine je prekinuta jer ju je njen verenik Jonas Bergstrom prevario). Ali ne treba toliko očajavati, ipak je počeo da gubi kosu i kako godine prolaze sve više da liči na svog oca. Ni Vilijam nije više ono što je nekad bio, a i postoje mnogi lepi, zgodni i bogati plavokrvci. Pa da vidimo sestre sponzoruše i über udavače kakva nam je ponuda.

 

Kad smo već kod Vilijama od Velsa, njegov mlađi brat Hari je mnogo bolje parče. Jeste da nije prestolonaslednik i nije bogat, ni pametan (kako kažu moji izvori bliski kraljevskoj porodici koji su želili da ostanu anonimni) kao Vilijam, ali je ipak slatki plavokrvac koji je još uvek single. Kao što znate, udavače vole oficire, a njemu uniforma tako dobro stoji.

Dakle prvo moja gošća: Edi-va

 

Naravno, nismo sve iste.

 

Ima nas koje volimo dugu predigru, neke opet već u pogledu prepoznaju dovoljno seksualne privlačnosti i čekaju prvu priliku da se sa izabranim zateknu izdvojeno od ostatka sveta, makar to bilo i u liftu – u takvim situacijama se nema vremena za predigru, jedino što preostaje je kidanje i cepanje odeće kako bi se što pre ostvario kratak, urnebesan, vanserijski spoj.

Nego, da se vratimo na predigru, to jest, opišemo detaljno šta nikako nije dobro i ne sme biti praktikovano.