Dakle prvo moja gošća: Edi-va

 

Naravno, nismo sve iste.

 

Ima nas koje volimo dugu predigru, neke opet već u pogledu prepoznaju dovoljno seksualne privlačnosti i čekaju prvu priliku da se sa izabranim zateknu izdvojeno od ostatka sveta, makar to bilo i u liftu – u takvim situacijama se nema vremena za predigru, jedino što preostaje je kidanje i cepanje odeće kako bi se što pre ostvario kratak, urnebesan, vanserijski spoj.

Nego, da se vratimo na predigru, to jest, opišemo detaljno šta nikako nije dobro i ne sme biti praktikovano.

„Ovu poruku obavezno uništiti nakon čitanja" - sećamo se ove rečenice iz ratnih, špijunskih, pa i ljubavnih priča i romana. Obično je poverljiv kurir prenosio poruku zapisanu na parčetu hartije od jedne do druge osobe, a ona je sadržavala i upozorenje da je treba uništiti (spaliti, sažvakati i progutati i to bukvalno) čim se pročita njen sadržaj. Ponekad je poruka pisana tajnim mastilom, koje se vidi pod specijalnim svetlom, određenim uglom gledanja, sa zagrevanjem i slično. Poznat je i slučaj pisanja poruke na glavi ošišanog vojnika, a onda čekanje da mu kosa poraste kako bi se poruka sakrila i prenela.

Kako spaliti ili progutati poruku u današnje vreme kada se one prenose elektronskim sredstvima komunikacije? Kako sačuvati privatnost i tajnost komunikacije? U ovom tekstu su opisani neki od aktuelnih sistema i aplikacija.

Čokoladni poljupci, angorski šalovi, ljubav i strasti

 

      U svakoj generaciji postoje ljudi kao predodređeni da nadrastu i sredinu i vreme u kojem žive. Luiza Spanjoli bila je jedna od takvih ličnosti. Rodila se davne 1877. godine , u siromašnoj porodici prodavca ribe, u Peruđi, gradu u tada nerazvijenoj regiji središnje Italije - Umbriji.

Ako je ceo svet ravnodušan, da li i mi treba da ćutimo?

Glupost se ovaplotila u još jednoj besmislenoj ideji.

AleXandar Lambros

 

Imao je i većih blamova. Tako da mi je ova priča o narušenom dostojanstvu institucija (nemojte me zajebavati, pred sudom u Strazburu najviše je slučajeva iz Srbije!) i ugledu države presmešna. Smešnija od skrivene kamere, koja nije bogzna duhovita, ali je zanimljiva zbog svoje ilustrativnosti i nabijenosti značenjima. Dovoljno smo videli u tom minutu i kojoj sekundi najave, emitovali ostatak ili ne, svejedno je. Kažu sociolozi vrhunac je šunda, kiča, estradizacije političke scene. Pa možda sa sociološke tačke to tako izgleda. Iz moje perspektive, umetničke kritike, ovo mu dođe kao odlična kratka forma nadahnuta srpskom svakodnevnicom. Ne bih umeo da joj odredim estetiku - magijski realizam, nadrealizam, dadaizam, ready made ... ne znam. Bućkuriš ideja prati nedoslednost u formi. Ko da je neki srpski Dišan uneo pisoar u galeriju, tj premijera u studio. Ako dozvolite paralelu i ako kapirate zaokret u značenju - posle Dišanovog pisoara u umetnosti je sve postalo moguće, posle „sve je moguće" u srpskoj politici videli smo premijera pod reflektorima kako se smeška na prizor, znate već čega. Jeste, ušće. Ne, nije ono u koje gleda falusoidni Pobednik kako je onomad premijer objašnjavao zbunjenom gostu iz Francuske koji se kroz izmaglicu bečio da vidi tu planinu na koju mu je Dačić ukazivao (kale, po Dačicu planina, brdo, na turskom, inače, tvrđava).

Vuk i Šešelj još su bili u velikoj ljubavi, kumovi, vođe Srpskog četničkog pokreta koji su upravo preoteli od Mirka Jovića, glumca sa satom na ruci u filmu Kosovski boj (samo su im Turci bili lepi a za Srbe su uzeli neke Cigane iz predgrađa Prištine, onda smo se mi javili dobrovoljno) i otpravnika vozova u Staroj Pazovi (to je kreativan pos'o: voz mož' da pustiš a mož i da ne pustiš). A možda se

 

- Zašto i mi ne uzmemo kredit kao baba i deda i kupimo nova kola? Ova stara se raspadaju.
(vraćamo se iz grada, noć je i pada kiša, a brisači se konstantno zaglavljuju, pa moram ručno da ih gurkam ili da se nadam rupi, onda se opet pokrenu...ništa ne vidim, počinjem ozbiljno da se brinem i rešavam da stanem sa strane dok pljusak malo ne umine)
- Zato što je rizično, mrmljam kroz zube i uzdišem.

Ovih dana će naša civilizacija da postigne jedan zanimljiv rekord: broj stanovnika na planeti će da premaši cifru od 7 milijardi. Ljudi koji se ozbiljno bave demografijom i priraštajem stanovništva kažu da će to da se desi u periodu izmedju oktobra ove i marta sledeće godine, ali je trenutno popularno da se za tačan datum uzima 31. oktobar 2011., na dan Veštica, za nekoliko dana od danas. Tada će nas biti sedam milijardi.