Svrbi me da pišem novi blog. Imam samo jedan problem: o čemu pisati?

Nije da nemam tema ni inspiracije. Naprotiv. Imam nekoliko ideja, neke se motaju po glavi duže, neke kraće. Ili nemam vremena, ili nemam volje, ili mi se baš o tome tog dana ne piše... Ali se neke teme za blog stalno motaju po glavi i vraćaju. I rešim sad da nešto napišem - al' koju prvu odabrati?

Zato sam rešio da stavim temu svog narednog bloga na glasanje.

Posle nekoliko dana provedenih po Srbiji - strepnja mi je dublja od nade! Još od raspisivanja izbora tvrdim da se Vučić debelo zeznuo i da će na lokalnim izborima raznorazne Dveri i ostali fašisti razbiti. Ali sada, posle presude da je Šešelj samo patriotski nastrojen entertainer koji je malo bodrio (para)vojske da kolju ali da za to nije odgovoran, a pogotovu posle nekoliko dana razgovora sa pauperizovanom i politički marginalizovanom Srbijom-van-Beograda, sada tvrdim da će fašisti

Ide i Milićka. Znači nema svrhe opirati se: NATO podržava, Rusija podržava, podržavaju i neki Arapčići a dolazi i Brat Crni Predsednik. Chavez i Castro su objektivno sprečeni.

Samo je jedan razočarao. Možda nije otvoren prema svima i svakome, možda nije u stanju da prihvati nove ideje i trendove. Ili je samo protiv LGBT.

"Ana Karenjina" nalazi se u lektiri za drugi razred srednje škole, dakle predviđeno je da je čitaju šesnaestogodišnjaci. Uopšte ne ulazeći u to da li i koliko klinci sad i čitaju lektiru, ili umesto toga odgledaju film ili ni toliko, pokušavam da raspetljam šta sam ja sa šesnaest godina mislila i na koji način sam razumela Anu. I odgovor je – ništa i nikako. Ana kroz svoju aferu sa Vronskim upoznaje strast, upoznaje sebe kao ženu.

******

Ili: konkurs za Tasovce

Kada se i zašto u Vičićevoj glavi rodila ideja o raspisivanju vanrednih izbora za većinu populusa ostaće večna tajna. Ukoliko je ta većina veća utoliko je i broj teorija koje taj momenat i njegove uzroke pokušavaju da rasvetle veći. Trenutno je, na primer, popularan motiv iz Arene sa zvižducima.

No - ko će ga znati a nije ni mnogo bitno. Bitno je da su ti izbori najavljeni sa najvišeg mesta i pozdravljeni stojećim ovacijama i aplauzom od, kako kažu najviši zvaničnici SNS, čitava tri minuta. Nije previše za Mjanmar a da ne govorimo o Severnoj Koreji, ali za ovo podneblje nečuveno već gotovo tri decenije.

Dosta o Brexitu, dosta kenjaže, to nije neka stvar na koju se može uticati i prema tome je potpuno glupotrošiti vreme i energiju na isti. Pored toga, glavni akteri su toliko annoying, da već pomalo počinju da zagađuju život. Stoga ćemo malo o kineskoj filozofiji (kažu da je kurs o praktičnim aspektima tradicionalne kineske filozofije jedan od najpopularnijih kurseva ja Yaleu), pa čak i po cenu da me se optuži kako sam new age lujka.

Ljudi se neretko iznenade kad saznaju da mogu mnogo toga naučiti od Konfučija, Lao Cea i drugih kineskih tradicionalnih filozofa. Suprotno

Sedeo sam sinoć sa poznanikom, čovekom koji je u vrhu lokalnog DS-a. Između ostalog, pričali smo o njihovim pripremama za lokalne izbore, pa sam ga vremenom "naveo na moju vodenicu":

- Na čijoj si strani, Tadićevoj ili Đilasovoj? - upitao sam ga i dodao: "I? Kad će puč, pre ili posle izbora? Kad ćete da rušite Tadića?

Gledao sam kako "guta knedlu", a onda je počeo da priča o tome kako je Tadić nesposoban i neodlučan, kako je sve ove godine vodio pogrešnu politiku i kako moraju da ga ruše kako bi "spasili Srbiju". Čovek koji se do pre mesec dana kleo u Borisa Tadića! - "Skoro svi u lokalnom rukovodstvu smo za Đilasa, a slično je i u drugim gradovima.

na drugačije mišljenje

 Postavlja se pitanje - koliko je važno tačno, pravoremeno i objektivno informisanje građana o ovoj temi?

Dakle prvo moja gošća: Edi-va

Naravno, nismo sve iste.

Ima nas koje volimo dugu predigru, neke opet već u pogledu prepoznaju dovoljno seksualne privlačnosti i čekaju prvu priliku da se sa izabranim zateknu izdvojeno od ostatka sveta, makar to bilo i u liftu – u takvim situacijama se nema vremena za predigru, jedino što preostaje je kidanje i cepanje odeće kako bi se što pre ostvario kratak, urnebesan, vanserijski spoj.

Nego, da se vratimo na predigru, to jest, opišemo detaljno šta nikako nije dobro i ne sme biti praktikovano.

Pominjao sam već na blogu da sam iz Demokratske stranke izašao 1993. kad se u nju učlanio Šešeljev prebeg Vojin Vuletić. Tačnije, ne učlanio nego još gore: kooptiran, što će reći da je rukovodstvo Žutog preduzeća jedva dočekalo osvešćenog četnika i agitatora za Zapadnu gvanicu Svpstva vaskolikog: Kavlobag-Ogulin-Kavlovac-Vivovitica da dođe i pojača stranku, demokratsku. To desničarenje