Sedmorica nas je budnih. Spavamo na smenu. Zemunica je topla do visine od pola metra iznad tla, ispod kao grob. Zato smo bale slame poređali jednu na drugu pa samo polovina može da spava u isto vreme.
Sedimo za improvizovanim stolom pored peći dok flaša sa rakijom kruži od ruke do ruke. Osmi nam je dan u Peščari. Temperatura noću pada ispod -25. Razgovor zamro, glave klimaju ka stolu.
„Znate li, ljudi, da su one noći pre nego što smo pošli na vežbu u Narodnoj bašti kučići pojeli čoveka?" - čujem svoj glas kao da od nekog drugog dopire. Dvojica, trojica me pogledaju uz „Aj ne seri" izraz.
„Ne, stvarno... „ - opet čujem sebe kako pokušavam da im objasnim da se ne šalim. I mislim - kao da je neko nekoga u nešto nekad ubedio... 

 

Latinski:

 Áve, María, grátia pléna;

Dóminus técum: benedícta tu in muliéribus,

et benedíctus frúctus véntris túi, Iésus. Sáncta María, Máter Déi,

óra pro nóbis peccatóribus nunc et in hóra mórtis nóstrae

Katolički:

Zdravo, Marijo, milosti puna, Gospodin s tobom. Blagoslovljena ti među ženama i bagoslovljen Plod utrobe Tvoje, Isus, Sveta Marijo, Majko Božja, moli za nas grešnike, sada i na času smrti naše.

Pravoslavno srpski:

Bogorodice djevo, raduj

 

Srednja klasa kad ustalasa,

Ona se istom vajkati stade,

"Ovaj prost narod, ta glupa masa,

Ne zna za pravce promene i nade!"

 

Tad srednja klasa rad opšteg spasa,

Na bunu proziva radnike krotke,

I puna gneva s' visoka glasa

Savet im daje da uzmu motke!

 

Al' srednja klasa čim buna stasa,

Pravcima nade trgovat ume:

"Nije ni čudo jer bilo bi ludo,

Da pravac daje koj' ne razume!"

 

Onda ta klasa, tog sudnjeg časa,

Za nagodbu bunovne glave nudi:

"Sad

Današnji herojski čin koleginice antifašistkinje Aide Ćorović, koja je oprala obraz normalnom, čestitom, civlizovanom Beogradu gadjajući jajima sramni mural u Njegoševoj ulici sa likom osudjenog ratnog zločinca, nacionalne sramote celog srpskog naroda, kao da je najava prekretnice u odnosu prema nesrećnim, ratnim devedesetim