Ponekad samo tako dođe kraj.

Piše u novinama a ni Tv nije ostala nema da će se dogoditi neka estetska i sugurnosna intervencija na zgradi Generalštaba, onoj lepoti na uglu Kneza Miloša i Nemanjine koju Amerikanci unakaziše 1999 godine. Naime, kaže jedan gospodin u uniformi da će se ukloniti neki delovi urušenog dela zdanja i napraviće se mali skver ispred zdanja posut humusom i zasadiće se neko bilje a biće i bezbednije za prolaznike a oči prolaznika imaće ugodniji prizor. Posle četrnaest godina tu se nešto dešava, neka vreva nastaje. Obratio je najzad vlasnik, Min. vojske i država, pažnju na svoju imovinu i to je ipak za pohvalu mada pomalo zakasnelo i onda, i baš zbog toga, uvek dolazi pitanje o tome šta li ih je baš sada navelo, na početku zime kad građevinskim radovima nije vreme, da oko bace na tu stranu i odluče da potroše 38 miliona dinara na ulepšavanje ruševine i pravljenje mesta za isticanje panoa za promociju njihovih kampanja kako onaj uniformisani gospodin reče.

Povodom posete Harisa Silajdžića Borisu Tadiću, profesor etike Đ. Morđević je sa pridikaonice Peščanika apelovao na M. Nećkovića da posreduje u pogađanju srpske i bošnjačke političke elite oko dizajniranja traume, a ne samo oko pravičnije podele profita od genocida u Srebrenici. Nećković se prevrtao i prevrtao u krevetu, pekla ga je i pridika i narudžba. Poput mesečara, ustao je noćas i zapisao sledeće porušne redove:

 

 

PROLOG U SREBRENICI

 

Srebrenice,

 

reči,

 

rečenice!

 

 

Iza

Kažu da dve fele persona nikako ne treba pitati za brojke - žene za godine i đake za ocene, ali se nadam da ćete mi oprostiti ako vas diskretno upitam kakvi ste đaci bili u školi. Oproštaju se nadam jer to ne pitam ni iz kakve zle namere niti iz neizdržive radoznalosti, već iz jednog opštedruštvenog razloga. Posebno me zanima koje ste ocene imali iz istorije. Znate, to je onaj

Iz štampe je izašlo treće izdanje izdanje knjige „Ale i bauci“ A. Peragraša (izdavač Dosije studio). Kao što je već rečeno u prvom delu, u pitanju je reprint posebnog primerka drugog izdanja (2002) koji je slučajno pronađen, pre nekoliko godina u lagumima beogradske tvrđave  i koji je po svemu sudeći pripadao jednom vampiru! U prilogu fotografija vampirovog boravišta, mesto nalaza knjige. Uz saglasnost A. Peragraša, ekskluzivno prenosim drugi deo donekle skraćenog predgovora:

 

Posvećeno Branivoju Milinoviću, osamnaestogodišnjem učeniku iz Beograda, prvoj žrtvi režima Slobodana Miloševića. Ubijen je 9. marta 1991. godine na raskršću ulica Maršala Tita i Kneza Miloša, tokom antirežimskih demonstracija.

                                                     * * *  

... Dan posle objave smrti Slobodana Miloševića, dnevni listovi su bili preplavljeni čituljama tugaljivog i ponositog sadržaja. Umrli vođa se veličao kao nacionalni junak, narodni heroj, veliki patriota, žrtva novog svetskog poretka... Ni pomena o njegovim zlodelima.

Mnoge su zanimljivosti vezane za društveni život Etruraca. Dovoljno govori činjenica da su ih Grci i Rimljani smatrali skandalozno nemoralnima, a setimo se samo svih priča vezanih uz njihove vlastite gozbe, orgije i hedonizam. U kasnijim rimskim vremenima, reč Etrurac je bila sinonim za prostituciju. Po rimskim merilima, njihova je žena bila uzorna, dok je etrurska bila preslobodna - učestvovala je u čestoj telesnoj razmeni muškaraca, održavala je brigu o svom telu vežbom, ponekad čak u prisutstvu muškaraca, nije se smatralo sramotom da bude viđena gola, na gozbama je nazdravljala kome je htela, sedala gde je htela - to nije morao biti njen suprug - dobro je podnosila alkohol.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 8 - poslednji deo. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1981 do 1992. i o ex-Yu na Evrosongu. Sledi poslednji deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

POVRATAK SRBIJE

Srbija se zajedno sa Crnom Gorom vratila na «Evroviziju» tek 2004. godine nakon dvanaestogodišnjeg izbivanja. Uspeh je odmah stigao. Željko Joksimović je ubedljivo pobedio na srpsko-crnogorskom izboru sa etno melodijom «Lane moje». Pesma je vrlo brzo postala hit u zemlji i u Istanbul je otišla kao jedan od favorita. Pošto se od te godine zbog velikog broja zemlja učesnica uvelo i održavanje polufinala, Željko je morao najpre da prođe kroz njega. Osvojio je prvo mesto ispred ukrajinske predstavnice Ruslane. No u finalu, je došlo do obrnutog rezultata, Ukrajinka je odnela pobedu, a predstavnik Srbije i Crne Gore se našao na drugom mestu. Dobio je doduše poene od strane svih zemalja učesnica, od čega čak sedam «dvanaestica» i sedam «desetki». Joksimović se kasnije predstavio i kao autor najbolje plasirane bosansko-hercegovačke pesme u istoriji «Eurosonga», koju je u Atini 2006. izveo Hari Mata Hari.

Od 14. do 30. oktobra 2013. u Galeriji nauke i tehnike SANU dogodio je jedan kulturni i umetnički let pod naslovom "Prizren - život u rečima", nesvakidašnji za ovo podneblje. Radi se o svojevrsnom omažu jednom blistavom umu i kulturnom pregaocu, kod nas potpuno zaboravljenom.

Tragom fotografije kampa Džima Tanera (1937-39):

U potrazi za pticom Gospoda Boga

Morao sam da podelim ovu sliku jednog ornitološkog kampa (kolaž: albicilla): spreda je šatorsko krilo, pozadi je auto ... verujem da je Paja Patak upravo takav vozio, sa onim gepekom što se otvara u sedište.

A njegov