Te 1995. godine, SR Jugoslavija, kako se tada zvala zajednica Srbije i Crne Gore, bila je pod sankcijama, koje joj je zbog Miloševića i njegove bagre uvela međunarodna zajednica, tj. UN. Sankcije su obuhvatale i sport, pa je postojala zabrana nastupa svih ekipa na međunarodnim takmičenjima. To je trajalo od 1992 (sećamo se kako je YU vraćena sa EP u fudbalu, pa upala Danska i osvojila ga), a u proleće 1995. nekoliko meseci pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma i njihovog potpunog ukidanja, skinute su nam najpre sankcije sa sporta.

 

Bora Stanković, koji je tada bio

  Da li je slučajnost da se na Savindan, 27.januara rodio Lukijan Mušicki, vladika, prosvetitelj, pesnik, poliglota...? Verujem da nije. Velikan koji je bio ispred svog vremena, a o njemu se tako malo zna! Nema godišnjicu, retko se spominje njegovo ime, sem u rodnom Temerinu u kojem odnedavno ime Lukijanovo nose kulturni centar, srednja škola, izviđačka organizacija. Ispred opštinskog zdanja postavljena je bista Lukijana Mušickog. Povodom 233 godine rođenja, KIC “Lukijan Mušicki“ 11.februara u Temerinu će upriličiti veče “Lukijan Mušicki i 21.vek”- govoriće dr Sava Damjanov, dr  Šandor Pal i studentkinje književnosti Korana Milanko i Margita Tot. Biće otvorena izložba fotografija i dokumenata o Lukijanu Mušickom.

 

Jučer, 9. decembra, 2013. godine, umro je jedan od poslednjih živih narodnih heroja i Titovih generala, Jovo Kapičić.

Generala sam poznavao i više puta  smo razgovarali..

Ovo je prilika da kao pomen na njega postavim ponovo intervju urađen i objavljen  pre četiri godine.

 

Intervju objavljen u zagrebačkim Novostima, broj 525 od 8. januara, 2010.

 

Ponosan sam na borbu protiv strane okupacije i domaće izdaje

 

Eto srušiše i spomenik Bore Stankovića,

 

a oni koji su tolerisali takve “neimarske poduhvate” početkom 90-ih nisu ni razmišljali da bi to moglo preći u naviku, a kriterijuma ni onako nisu imali.

Odnos prema spomenicima je bio sastavni deo revizionističkog projekta radi prepravljanja istorije i njenog nasilnog ukidanja, čiji je sastani deo bio i promena naziva ulica.Iz udžbenika je proterana normalna istorija, učenici ništa od toga i ne uče pa se ne treba iznenaditi ako se oni koji su srušili spomenik Bore Stankovića budu vadili da su to uradili iz ideoloških razloga jer je on bio “komunjara”.Desanka Maksimović je već skoro sklonjena iz čitanki.

U opštoj euforiji ideološkog , kulturnog, nacionalnog, verskog i svakog drugog sluđivanja naroda pod izgovorm osvešćivanja , prosvećivanja i nacionalnog ponosa, promovisanja novog nacionalno svesnog  ponašanja, u čemu posebno mesto imaju odnosi , odnošaji iliti snošaji sa prošlošću jer se u sadašnjosti inače nemoćno, a za budućnost nesposobno, porušiše se spomenici.

 

 

Da li se plašim fašizma? Plašim ga se i užasavam. 

Da li se pribojavam svog užasa iz 20 veka?

Pribojavam se i užasavam. 

Poštovani,

čitaoci ovog bloga, o najvećoj tragediji u Smederevu iz 1941. godine, na ovom blogu, pisao sam nekoliko puta. Pošto su se javljali čitaoci iz raznih krajeva Srbije, koji su te događaje komentarisali i dali predlog da se ove godine 05. juna 2013. godine u Smederevu održi komemoracija žrtvama ove velike tragedije, ovde pišem ovaj tekst kao 

J A V N I  P O Z I V

До сада сам већ схватио да у сваком миту и легенди, били они урбани или не, постоји обавезно зрнце истине.

Због тога ја и верујем у једну од тих легенди која каже да је покојни и за многе никад прежаљени најбољи син наших народа и народности, Маршал у фенси униформама и доживотни Прешједник СФРЈ,  много волео филмове.

И глумце.

Глумице нарочито.

 

 

Stari most preko Save će biti srušen, umesto njega izgradiće se novi, sasvim moderan, sa lukom koji podseća na onaj što je viđen za rušenje i kažu funkcionalniji i protočniji za nabujali saobraćaj. Bila je odavno ideja da se tu negde, kod Ekonomskog fakulteta izgradi most, nije bilo reči da će se ovaj stari rušiti ali eto, sada je takva odluka doneta i izgleda da će

Neki moji sugrađani u Mađarskoj su u subotu ponovo marširali, mitingovali i vikali. Toliko žestoko da mi se u jednom trenutku učinilo da iz njihovih usta sevaju varnice, koje su se na plus četrdeset stepeni lako mogle pretvoriti u buktinju.

Vika se, malo pomalo, pretvorila u pretnje. Naizgled iz čista mira, ničim izazvani, poručivali su onim sugrađanima koji po boji kože i etničkim osobenostima nisu kao oni, da ne žele da žive ni sa njima, niti pored njih.