(hladna priča)

Svuda naokolo isijava sunčani junski dan, a do moje kuće i dalje vijuga uska snježna staza. Ta neobičnost vjerovatno ima veze sa činjenicom da moja kuća nije baš, nije baš sasvim ... kako da kažem ...nije baš sasvim konvencionalna.
Fizički, to je samo drvena ploča prednjeg fasadnog zida, tako česta u Potemkinovim selima. Samo što ova moja ima dva lica. E, upravo tako izgleda moj mali čudni dom, gledano sprijeda i gledano odstraga - kao prava prigradska kućica, s plavim prizemljem i tamno zelenim krovom, a gledano sa strane - kao drveni stub.
Ali nemojte misliti da sam ja neki čudak koji spava pod vedrim nebom, ili u najboljem slučaju, u zavjetrini trapezastog panoa. Možda moja kućica nema prave zidove i krov, ok, nema ni prozore, ali vrata su i više nego prava.

Još jedan nestandardni rege standard

Akordi: A-D-E-D

120bpm

 tekst -  Why, Oh Why, We don't have wiFi?

Why No WiFi? 

У овој причи догађаји су истинити, али су се догодили различитим личностима.

Ако се неко препозна, то ће бити на његову одговорност.

 СРПСКИ САФАРИ

            О правој личности и способностима Станоја дуго се није знало у редакцији. Познавали смо његову физичку појаву: повиши и кошчат, бујне косе са дугачким зулуфима и кратком брадицом  чији је шпиц питагорејски издуживао лице. Знали смо да је тако и живео, по хипотенузи, док су се светачки и уметнички имиџ надметали у њему. Оне вечери у кафани, када су столови залебдели а ми уронили у срећу безбрижног постојања, Станојев уметничко-боемски лик је надвладао и, чини се заувек, ћушнуо бројанице на дно његовог најдубљег, тајног џепа.

            Чим је газда кафане почео да скупља и пребројава испијене флаше, Станоје га је позвао, заденуо му неколико новчаница у мали џеп капута и нешто шапнуо.

            Газда се усправио, погледао нас и поново нагнуо да боље чује.

            - Затараби кафану! – поновио је Станоје. – И донеси нову туру, шта ко пије.

            - Е, нека си му рекао! – огласио се заменик глодура. – Таман смо се загрејали...

            Негде после поноћи, усред наше дерњаве и пијаних расправа, пукло је велико кафанско огледало иза шанка и хиљадама блиставих стаклића, као зрнцима леда, посуло све около. Тресак је заглушио галаму, а тишина потом, уз звон понеког закаснелог стаклића, била је провалија у коју смо сви пропали, одједном истрежњени.

Blazenstvo se nalazi u ukusu, a ne u stvarima.

Covek je iskreno srecan kada se izbori za ono sto voli, a ne kada dobije ono sto drugi smatraju da treba voleti.

Hristos se rodi!

 Po svoj prilici jedan moj Bongard problem biće objavljen na Index of Bongard Problems, net arhivi svih oficijelnih Bongard problema.

Ovdje objavljujem dva nova koja se trenutno razmatraju...

Tačnije, za dijelove scenarija epsko fantastične priče za mapu koju trenutno pravim.

Mapa se naravno odnosi na igricu Heroes of Might and Magic 3. Da, da i dalje sam zaglavljen na trojci iako je već godinu-dvije unazad  u opticaju i sedmi nastavak ove legendarne igrice. Samo ova moja trojka je  turbo mega nabudžena ERA/WoG verzija.

O čemu se zapravo radi?

izložbu otvara priganica, ovom sjajnom slučajnom grafikom ...