specijalno za blog: Branka Pavlović

U subotu uveče 20.02.2010. žiri kojim predsedava Werner Herzog, proglasiće dobitnike nagrada jubilarnog 60. Berlinala. 

Direktor Dieter Kosslick je vernoj berlinskoj festivalskoj publici pre 10ak dana, bez mnogo pompe (koju bi ovakav jubilej možda zahtevao) obećao uzbudljiv filmski put oko sveta. Bez obzira na odluke žirija, obećanje je svakako ispunio – svaka od 20ak projekcija na kojima sam ja bila, bila je ispunjena do poslednjeg mesta.

 Elektronskim displejima u festivalskom centru na Potsdamer Platzu koji pokazuju za koje projekcije je ostalo jos karata u slobodnoj prodaji, takodje dominira crvena boja – za vikend (nedelja je tradicionalno Berlinale Kinotag, dan za publiku) će se teško naći karta za bilo koji od preostalih filmova na programu.

Gost autor: Boban Skerlić

Nekoliko je argumenata protiv predloga da Skupština Srbije izglasa Rezoluciju o zločinu u Srebrenici. Namerno pišem ‘zločinu‘, jer je to termin oko koga se saglasio i bivši osnivač Sigurne kuće za Ratka Mladića, a na to su izgleda spremni da pristanu i poslanici pod kontrolom Mitropolije crnogorsko-primorske, ruskog ambasadora i komesara iz Drenove. Oko tog termina je izgleda postignut konsenzus, pa da se na njemu zadržimo.

 Moj gost: Mr.Loader

Teško je bilo gledati sliku u tv izveštajima. Nije lako ni pisati o tome, jer stoji onaj bremenit, pomalo i katastrofičan osećaj. Ali, treba. Bolje nego ćutati.

Monasi koji se pesničaju… To je scena koja poražava, koja deprimira.

Draga Krugolina, možda ce Vam ovo biti zanimljivo...

Na klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladine u Bg leže uglavnom teško obolela deca od epilepsije i sličnih neuroloških obolenja. To su deca koja su hendikepirana u velikom broju i u fizičkom i psihičkom smislu. Nega je dobra tamo i osoblje je ljubazno i stručno, ali...

Majke, da bi bile sa svojom decom, moraju da overe uput od pedijatra uz preporuku

Gost autor OtacPoZakonu - Simeun, emailom

...Ovih dana je neka vrsta godišnjice smrti velikog srpskog (crnogorskog) pisca Borislava Pekića (1930-1992). Njega nisam lično poznavao, mada je često dolazio u kuću Miše Davida u Višegradskoj, kad i ja,družeći se sa Mišinim bratom Filipom. Tu se konstantno sastajalo društvo koje su sačinjavali još neafirmisani umetnici: Mirko Kovač, Danilo Kiš, Leonid Šejka, Goran Paskaljević, Borislav Pekić...

Mnogo više sam o njemu saznao od Omilja Glišića,advokata i našeg komšije,čija je sestra Ljiljana,

Evo sta ima da nam kaze moj blog-gost  wukadin:

Pristalice integracije Srbije u NATO žele predstaviti stvari tako da su svi razlozi protiv ulaska Srbije u taj vojni savez emocionalne, što će reći iracionalne prirode. Kao da se kao jedini razlozi protiv tog ulaska mogu navesti oni vezani za ne tako davnu istoriju. Uzgred, u „emotivne“ razloge se ubraja i (aktuelni) odnos NATO prema Kosovu, sa čime se ja nikako ne bih složio. Ali, u daljem tekstu neću pominjati ni taj razlog.

Pre nego navedem razloge racionalne prirode

Moj gost: Mr. Loader:

Fizički napad na Velimira Ilića tokom skupa u petak, u Knez Mihailovoj ulici, kao i sve ono što se zatim dešavalo već je dobilo znatan prostor u medijima, kao i po forumima. Ipak, čini se da bi trebalo kazati još ponešto.

Kao prvo, nesporna je stvar da se bezrezervno mora osuditi napad na lidera jedne stranke i da u ovom slučaju, kao i u svim drugim sličnim, napadač mora biti primereno i bez odlaganja kažnjen, po zakonu. Ovo društvo ne sme da bude društvo nasilništva i bezakonja, gde se politička nezadovoljstva rešavaju ugrožavanjem nečije bezbednosti. Kad je u pitanju (bilo koji) lider političke organizacije, to ima još veću težinu, jer napad na tu ličnost jeste u neku ruku napad na sve koji podržavaju ideje te organizacije. Napokon, to je napad na slobodu mišljenja i izražavanja. Kratko i jasno – postoje društveni mehanizmi koji treba da obezbede da se neslaganja po određenim pitanjima rešavaju isključivo kroz civilizovan dijalog.

  Milutin & niccolo

(uz malu asistenciju Unfuckablea)

Sportska redakcija Bloga B92 poziva vas na svakodnevno druženje!

  Serija blogova čiji početak predstavlja ovaj tekst nastaje na Milutinovu inicijativu kojoj su se s entuzijazmom pridružili Reanimator, NNN, Omega, Unfuckable i Niccolo s ciljem da pruži blogerima mesto gde će moći da prate i komentarišu razne sportske događaje tokom cele godine. Kako se blogovi zatvaraju nakon 7 dana, nas nekoliko, ali i svi ostali blogeri koji imaju volje da napišu tekst na neku sportsku temu (uključujući i one koji nemaju autorsku opciju, koji će gostovati kod nekog od nas), će naizmenično objavljivati blogove na kojima će se moći komentarisati sve sportske utakmice, mečevi i takmičenja u bilo kom sportu koji je blogerima drag (curling included).

  Izbor tema je slobodan, dokle god se radi o sportu, ali bez obzira na izabranu temu konkretnog bloga u komentarima je dozvoljeno pričati o bilo kom sportskom dešavanju.

  Ideja je da ovim blogovima pokrivamo jednu nedelju - koliko i blog može da traje.  Na početku bi se potrudili da napravimo pregled onoga šta nas očekuje, a onda iz dana u dan komentarisali jedan po jedan dogadjaj. Kad ko može i koliko može i hoće. (ovo se prvenstveno odnosi na Unfuckablea, koji stalno nešto kuka kako hoće ali nema vremena)

Na kraju nedelje, pokušali bi da sve sažmemo u neku vrstu kratkog rezimea.

Tokom velikih sportskih dogadjaja, vraćali bi se dosadašnju rutinu: npr. Niccolo bi i dalje postavljao blogove posvećene Grand Slam turnirima u tenisu, a Omega one posvećene velikim biciklističkim trkama.

Na samom početku ove serije, kao pravi džentlmeni, «mikrofon» predajemo: Alavoj.

Dobro došli na svakodnevno druženje!

najbolji a dobar nije