Ah...pa eto, malo I ja o tome ...koliko je potrebno truda , strpljenja ,koliko pažnje , da joj posvetite ,a da vam uzvrati onako kako samo ona to može ili kako možete da sanjate i te snove pretvorite u stvarnost.

Treba je uzeti u ruke, nežno,milovati po vratu , telu , da to ona oseti , da oseti vašu želju I ljubav. I tada ćete ostvariti onaj željeni, strastven I neraskidiv odnos , koji traje zauvek..

Dozvoliće vam sve , predaće vam se .Ona je koliko nežna, toliko i gruba, Voli da se poigra sa vama , To je ona divna igra u dvoje ,kada u toj igri ljubavi, predavanja, strasti , prepune mašte i vizija , zajedno stvarate iluzije, postajete jedno.

Ona oseti kada ste rezervisani, kada je "otaljavate ", samo da bi "odradili na njoj" .

Tada vam ona (ovo je provereno, verujte mi na reč) uzvrati tako što će se svaki čas" "raštimavati" na G* ,

dok vas ne izludi , I nema šanse da je vratite ,na kraju pući će joj  žica, a onda ste tek ugasili..

Denis Dutton je prilično neobičan autor, filozof, esejista, estetičar, kritičar, polemičar, internet kreativac, profesor (naravno) i rado viđen sagovornik na mestima poput EDGE i TED, "vlasnik" web stranice "Arts&Letters Daily" koju mnogi prilično visoko ocenjuju.

I - naravno autor knjige (i još važnije IDEJE) o novom, izmenjenom pogledu na - lepotu kao takvu, odnosno na razloge zbog kojih ljudi nešto, nekoga, bilošta i bilokoga smatraju lepim, ideje o novom, izmenjenom pogledu na POREKLO svesti, saznanja, osećanja lepote u nama, ljudima, odnosno na sposobnost da nešto (bilo šta) ocenjujemo kao - LEPO.

Ideja koju je 2009. knjigom "The Art Instinct" ponudio unekoliko, naravno, menja uvrežene stavove o tome odakle nam umetnost, odakle nam sve ono što zovemo "različitim kulturama, različitim civilizacijama" koje imaju nekakav svoj izraz u "svojoj, posebnoj" umetnosti, njegove ideja menja i uvreženi stereotip o nekima nama "primitivnim" i/ili nekima nama  "kulturnim" u najširem smislu, menja uvreženi stav o tome da se - lepoti učimo samo u posebnim i pojedinim kulturama i civilizacijama, i nudi jednu sasvim zanimljivu univerzaliju kad je lepota u pitanju.

Odakle tebi pravo da vršiš bludne radnje nad mojim tekstom? I na mom tekstu?

Odakle ti pravo da koristiš moje ime i moju sliku bez ikakve dozvole?

Odakle ti pravo da mene navedeš kao "gosta autora" za tekst čiji nisam autor?   

I, najzad, odakle ti pravo da sve to zajedno spajaš sa pornografskim sadržajima i stavljaš u kontekst pornografije? 

, apriori nepušačkog( muvozunzarnog) #ko očemu , baba o uštipcima#:

Toliko od mene ,što se tiče  duvana!

A i ovo obožavam :( rekao sam  već onomad , ali niko ne shvata ozbiljno)
Ovo je tek početak!
Počeli da nam padaju bolidi i sa neba!
To nas ustvari gađaju vanzemaljci, ovo sa   bolidima ,koji su isto to i kod njih pokušali , (apropopo upotrebe duhana).

"Đo soj tu madre!"
"Noo... NOOOOOO!!!"

Jednocinski igrokaz

Lica:

Razmisljam, Kukusigameni, Mikele, Razvodnica.

Scena: Kupastoparalelopipednosferni podrum sa lebdecim narandzastoljubicastozelenim salom u svim duginim bojama, osvetljen baterijskom lampom.

Kukusigameni: Kako... se ono zove autor ovog slona?
                            Aha, da, Mikele.
                           

"Ako dovoljno dugo gledaš u ambis, u jednom trenutku će ambis početi da gleda u tebe."

"Strpljenje je dobra stvar, ali nije dobro ako čekaš petla da snese jaje."

Ništa. Baš ništa. Ništa neću reći ovim tekstom. Mada, u našim glavama i dalje pričam, onaj ko čita ovo neće pročitati ništa što već nije znao. Samo sam

Hajde da na trenutak, sat ili dan zaboravimo mleko, ulje, divljanje, državu, fudbal, mračne sile, Nemce, ove i one ... ili šta god da vam okupira svakodnevnicu.

 "Vaudeville"

Seo Bog, uzeo istinu, izdelio je na komadiće i svakom čoveku dao po jedno parčence. Svaki čovek rado primi na sebe svoje parčence i, zagledajući ga zadovoljno sa svih strana, ode svojim putem. Razmileše se tako ljudi sa svojim komadićima istine. Svako ode u svoj kutak. I čuvaše brižno svako svoj komadić istine. Istina je svakome značila puno. Grejala je siromahe u hladnim zimskim noćima, krepila žeteoce tokom vrelih letnjih dana, tešila razdvojene ljubavnike.  

Ali, kako je vreme prolazilo,