Prođe već nekoliko dana od velikog incidenta koji je je priredio ruski ambasador Konuzin. Službenih reakcija nema.

Delovala je njegova dreka, a nije prvi put da se ovako ponaša, kao da je gubernator Srbije. Kao da je Srbija, mada nam to niko još nije rekao, ako ne računamo onu svojevremenu javnu želju Tome Nikolića, postala stvarno ruska gubernija.

I kako ne zažaliti za Titom, odnosno načinom i dostojanstvom sa kojim je on vladao ovom zemljom. Za njegova vakta, ovo se ne bi moglo dogoditi, a da se kojim čudom i dogodilo, takav ambasador ne bi mogao ostati u zemlji

 
2015-09-18 09:08:02

Kašika profesora Vujadina

Vojislav Stojković RSS / 18.09.2015. u 10:08

Koji god gimnazijski profesor, bilo da predaje istoriju, fiziku, matematiku, hemiju ili filosofiju, o kašiki ili bilo čemu drugom ne može da održi ubedljivo predavanje iz svoje predmetne oblasti i da jedan nastavni čas veže svu pažnju svojih učenika, tome bi bilo bolje da potraži kakvo drugo uhlebljenje.

 
2016-01-28 09:45:12

Tito i čokoladne bombone

Nebojsa Krstic RSS / 28.01.2016. u 10:45

 

 

Pokušavam da se setim ko mi je 1971. godine dao karte za Slet. I nikako ne mogu. Čak nema ni logike da sam ih uopšte dobio. Ja ne živim u svetu u kome takve pogodnosti cirkulišu. Tačnije, moja majka ne živi. Ne spadamo u onu grupu ogromne većine od 20 i nešto miliona stanovnika SFRJ koje je sistem korumpirao

 

Djiki.18585.jpg

Porediti Zorana Đinđića sa bilo kim iz otužnog mnoštva tipusa koji nam se u ovoj razvalini od zemlje samopredstavljajaju kao političari - nema ama baš nikakvog smisla.

Pre svega: Zoran Đinđić umeo je da se nasmeje!

 
2008-11-28 21:30:35

Studeni Novembar

Unfuckable RSS / 28.11.2008. u 22:30


Lagano klizi i ističe novembar i pada mi na pamet jedna priča koja zaslužuje i mora da bude ispričana, baš sada, jer radi se o – Novembru. 
Drugim rečima o - istrajnosti, talentu, malerima i nepokolebljivosti.
 

 
2013-01-18 14:24:03

Marš na Drinu

Milutin Milošević RSS / 18.01.2013. u 15:24
 
2019-05-24 19:46:11

O KOJEČEMU KOJEKAKO

razmisljam RSS / 24.05.2019. u 20:46

               Eto, priznajem da volim da trebim grašak. Nije da to ima ma kakve veze sa nastavkom priče, ali, pošto ista nekako mora da počne, neka joj ovo moje ničim izazvano priznanje bude taj neki početak. I tako nemam baš sasvim jasnu predstavu kuda će ovo pričanje da me odvede, tako da se ispostavlja da i nije naročito bitno koja će rečenica da stoji prva u nizu.

 
2014-01-29 16:50:02

Moji memoari

bocvena RSS / 29.01.2014. u 17:50
(lepo ste odmah upozoreni. nemoj posle da čitam komentare - koga ovo još zanima! sad ide muzika iz grlom u jagode:)
      Tog leta, između 6. i 7. razreda, poslali su me na more sa školom u kojoj je radila moja tetka (ona akcijašica, zauvek učiteljica). Dve nedelje u dečjem odmaralištu u Bolu na Braču. Dakle, imam nepunih 13 godina i idem sa potpuno nepoznatim ljudima na more, u Hrvatsku, prvo avionom, pa trajektom. Moji roditelji nisu imali nikakav problem sa tim činjenicama. Svet je tada bio sigurno mesto, u kome su odrasli verovali drugim odraslima, a deca su kapirana kao deca, sa spiskom onoga što se ne sme i onoga što se mora. Hm, iz ove perspektive, neverovatna naivnost, ali tako često viđana u nekadašnjoj Jugoslaviji.
 
2012-11-18 20:04:34

Ne prolazi vreme, prolazim ja!

mikele9 RSS / 18.11.2012. u 21:04

24560_kafanabanovac_f.jpg?ver=1269605528

Pre neko veče na, do jutarnjih časova, ugodnoj i prijatnoj sedeljci i druženju, razgovoru i ćaskanju, nekako stigosmo i do teme: Kafane. Kad dođoh do reči, ispričah kako smo šezdesetih godina, moj ćale i ja krenuli u celodnevnu nabavku svega i svačega a zbog predstojeće Nove godine. Kola je parkirao negde kod Pravnog fakulteta a onda smo se desnom stranom Bulevara uputili ka Smederevu! Za sobom smo ostavili Grgeč, Domovinu, Orašac, Starca Vujadina i klipsali sve tramvajske okretnice na početku smederevskog puta.

 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana