Kod nas u kući postignuta je neka vrsta konsenzusa o tome da 2009. g. nije bila ono što smo svi očekivali da u njoj postignemo. Dalje, u  njoj su se  desili neki veseli i tužni događaji, vezani za našu porodicu, već po onom  čaša žuči ište čašu meda...itd. Datumi koji našu kuću od 21. novembra  pa dalje do kraja januara pune dragim ljudima, radošću i veseljem, provedeni su po redu, i onako kako spada. Ali nekako svedeno, skromnije i tiše. Jedan dan je bio pomalo izuzetak.

Drugog dana božića ove godine, tihu, popodnevnu atmosferu, prekinuo je  telefonski poziv. 

Pre nekoliko dana naletim na jedan od svojih prvih literarnih pokušaja.

Tada nije bilo blogova

Ne znam koliko je  uputno sada objavljivati nešto što sam pisao pre toliko godina

Možda je ipak interesantno uporediti:

   Sećam se da je leto bilo sunčano, toplo, svečano, druželjubivo, da je imalo svoj početak i kraj, znalo se, dolaskom leta upadali smo u kratke pantalone i šorceve, bez majica, bosi, i nismo ih skidali do poslaka u školu. Temperature su bile umerene, i ne sećam se da je neko izgoreo od Sunca, svi smo bili lepo preplanuli, istrbljeni, prašnjavi i ošišani do glave. Ipak, popodne se moralo odspavati dva sata, tako da od 2 do 4 napolju nije bilo dece. Nije bilo dugotrajnih kiša, samo po koji pljusak bi pokupio prašinu i osvežio glave  za nove dečje letnje bitke, hajdučije po obližnjim njivama i voćnjacima. O letovanju nismo razmišljali. More se spominjalo, tu i tamo. Nismo imali predstavu gde se tačno more nalazi, šta se tamo radi, zašto se putuje danima i noćima da se pocrni, kao da nije svejedno to isto uraditi uz Kanal DTD ili Jegričku.

Izvinjavam unapred blogerskoj populaciji što ponavljam tekst koji sam već objavio, ali kao gost-autor. Želeo sam samo da ga pridružim svojim ostalim tekstovima.

Široki vidik Velikog toka pružao se unedogled kroz zimsku izmaglicu.
Strme obale treperele su, a crne bezlisne krošnje pretapale su se sa moćnom rekom, te se nije znalo gde prestaje voda, a gde počinje kopno. Retki krici rečnih galebova odjekivali su sablasno, a mračna vodena masa neprimetno se kretala nekud ka obzorju.

Za jedino izvesno pamćenje koje ima, ubeđuju ga kako nikad nije postojalo. Zemlja koju voli nezaustavljivo se raspada, uz „teorije" kako nikad nije ni trebalo da bude stvorena. Dezintegrisane, slike jednog sveta koji sve manje postoji jutros su ga vratile u Rijeku - grad koji je zbog njegovih građevina, mirisa i vetrova oduvek voleo. U vreme održavanja Jugoslovenskog bijenala mladih, sa Alanom i Artom Loverom, tamo je redovno

Gost autor: dr zura

Teške su primorske zime, kišne i depresivno sive. Ako izuzmem poneki lijep dan koji u biti samo pojačava čežnju za ljetom, i dodam obilje vijesti koje svakodnevno čujem i vidim, a znamo  da su i one pretežno sive boje, osjećaj težine je potpun.

Brajan Ino je neobičan čovek. Sve što dotakne

postaje izuzetno, novo, drugačije.

Za sebe govori da je ne muzičar. Ne zbog toga

što ne ume da svira ili komponuje, već zato što muzici

prilazi svaki put kao nečemu što tek treba da otkrije...

Kao i svi dobri rok muzičari završio je slikarsku školu:)

osnovao je Roxy Music, sa Ferryjem i ostalima,

snimili su dve ploče zajedno, Roxy Music i For Your Pleasure.

Trebalo im je godinu dana da koncipiraju prvi album,

ideja je bila da se napravi potpuno novi, artistički pristup,

da se na mešavini poznatih stilova, uz dodatak novih tehnologija,

elektronskih instrumenata i tehničkih eksperimenata, izgradi novi stil.

Dugo su se pripremali ali je zato uspeh bio ogroman, i dogodio se

preko noći. Pesma Virginia Plain je odmah dospela na top liste,

a grupa je neprekidno bila na turnejama, zastali su samo

da bi snimili drugi album....

But if my life is for rent and I don't learn to buy
Well I deserve nothing more than I get
Cos nothing I have is truly mine

Ovom članku iz Blica nemam šta da dodam niti oduzmem i zato ga postavljam na Blog u celosti.

Portret Radeta Bulatovića: Službenik

Najveći deo onog što se priča o Radetu Bulatoviću, nekadašnjem savetniku Vojislava Koštunice i nekadašnjem šefu BIA, teško je nekoliko godina robije - njegove ako je tačno ili onih koji to iznose - ako nije.