Obojeni program je bend koji kao da poslednjih meseci dozivljava svoju drugu mladost. Posle "Aviona" u novom ruhu, koji su se proletos posteno izvrteli na talasima manje-vise svih relevantnih radio stanica u Srbiji, prosle nedelje je njihov odlican novi snimak, Go-go, debitovao kao novitet na osmom mestu domace liste Diskomera Studija

Videh vest za dobro jutro, kaže B92:

Beograd -- Nemačka kancelarka Angela Merkel pre službenih razgovora sa državnim vrhom Srbije sastala se sa predsednicom UO Fonda Dr Zoran Đinđić, Ružicom Đinđić.

Pa se nešto mislim,  i mrtav Zoran Đinđić ima u Nemačkoj i svetu više uticaja od svih naslednika mu, o Mirku Cvetkoviću i njegovom uticaju i neću da pišem. Šta će Merkelova sa njim da priča ni njoj, ni meni, a ponajmanje je Mirku

''E, moram da ti vratim Mišimu.''

Belmondo, ortak s tekmi,  gotivio je Mišimu, kao i ja. Autobiografija, fotokopirana, stajala je kod njega. Do Mišimine autobiografije došao sam preko Džonija Rackovića. Dok smo bili porodični prijatelji.

Smrdljivog od smoga, sparnog martovskog popodneva pre ''revolucije'', dvadestešestica, Dorćol – brače Jerković, taljigam do poslednje stanice.

Došao sam kod Džonija.

Prvo me je zaslepila svetlost u njegovoj sobi – svetlost koja se prelamala kroz Jugoslovensku i Srpsku zastavu. To

Kad sam noćas pre spavanja stajala na prozoru i udisala divan  vazduh, u to gluvo litnje doba, pun mirisa lipe i krinova, zaključila sam da sam na neki način fascinirana prozorima, još od mladosti. Setila sam se kako me je baba kao malu opominjala, kad smo išle sokakom pored niskih seoskih kuća i njihovih otvorenih prozora, da ne zavirujem, jer je nepristojno, što za mene uopšte nije bilo prihvatljivo, i u tom smislu sam ostala nepopravljiva. Smatram da su prozori oči kuća, i da je ne pogledati u njih nepristojno, u najmanju ruku kao da ne gledaš u oči čoveku s kojim pričaš.

Otvoreni,

Beograd, strogi centar, opština Stari Grad, ponedeljak 13.6.2016. u 15.45

Dolazim sa ženom kolima pred kuću, uparkiravam se iza ćoška i, pošto imam da obavim nešto hitno u strogom centru grada, odmah sedam na motor. Okrenut sam raskrsnici leđima, dogovaram se sa ženom šta da kupim u povratku, ona je okrenuta semaforu na kojem je vozačima iz moje ulice crveno. Raskrsnica je na maloj uzbrdici; ulica je sasvim

...šta je bilo na kraju..je l' Trepča u Briselskom sporazumu ili nije?

gledanje obavezno

 Ja: Zar i ti sine Brute? Kako možeš da izdaš svu onu našu zajedničku borbu za promenu sistema i uvođenje demokratije, tržišne privrede, konkurencije, pozitivne selekcije kadrova i svega drugog čega nije bilo u diktaturi dužoj od pola veka?

Pre neko veče na, do jutarnjih časova, ugodnoj i prijatnoj sedeljci i druženju, razgovoru i ćaskanju, nekako stigosmo i do teme: Kafane. Kad dođoh do reči, ispričah kako smo šezdesetih godina, moj ćale i ja krenuli u celodnevnu nabavku svega i svačega a zbog predstojeće Nove godine. Kola je parkirao negde kod Pravnog fakulteta a onda smo se desnom stranom Bulevara uputili ka Smederevu! Za sobom smo ostavili Grgeč, Domovinu, Orašac, Starca Vujadina i klipsali sve tramvajske okretnice na početku smederevskog puta.