„Kada nas pogledate, a ne stavite u prvi plan našu seksualnu orijentaciju, mi smo jedna obična srpska porodica, sa istim problemima kao i svi ostali. Jurimo da zaradimo dovoljno para, radimo od jutra do sutra, plaćamo troškove, struju, nerviramo se oko vesti, razmišljamo gde ćemo na letovanje, idemo na slave, družimo se. Dete raste, odlično je u školi, ima drugare, igra igrice, surfuje na internetu, dakle, nemamo ništa specifično, pa da kažete: Aaa, eto vidite šta rade deci!"

Beograđanka Anđela je lezbejka. Ima 40 godina, diplomirana je umetnica i živi u srećnoj vezi sa svojom partnerkom poslednjih devet godina. Imaju sina koji pohađa četvrti razred osnovne škole. Dete je iz prethodnog partnerkinog braka. Obe su zaposlene u velikim kompanijama.

Anđela je sa koleginicom Sonjom (35), biseksualkom, osnovala krajem decembra prvi srpski sajt posvećen „LGBT roditeljstvu'', tačnije istopolnim partnerima koji imaju ili žele da imaju decu.

ili jedan dosta konfuzan post o nečemu što me izrazito nervira celog života.

Krajem novembra (23.) napisao sam blog o Slobodanu Tomiću (Pare za Slobodana, a ne za Miladina), koji je zbog birokratije uskraćen stipendije iz Fonda za mlade talente. Zahvaljujući podršci i komentarima na blogu, kao i novinskim člancima i prilozima koji su usledili, Slobodan Tomić je ipak dobio stipendiju! Ministarka je obećala da će obezbediti

1. Srbija podnela kontratužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde za genocid

2.      Novi Viktorijini Anđeli, među njima Danijela Dimitrovski

Dok sam ovih dana gledao prednovogodisnji, novogodisnji i postnovogodisnji program na srpskom kavblovskom sistemu shvatio sam zasto se nase drustvo nece upristojiti jos dugo, dugo godina. Kada sam video narodnjake na B92 (izvinite momci, ali uz duzno postovanje, to je za mene skandal) samo sam se kiselo nasmejao. Dakle, to je to - rekoh sebi. Rece to i moja supruga, koja me zaprepasceno pogleda u stilu " what the fuck", dok izmedju logoa medijske kuce koja nam je bila pojam za urbano, kulturno, alternativno itd i turbo kulture mi danas stavljamo znak jednakosti.

Ok, dovukao je onomad

Deda Mraz je nekima koje poznajem doneo novi zivot, a neke "oslobodio"od istog.

Ja sam novogodisnju noc provela kao sto dolikuje mojoj situaciji - smerno i mirno. Jedino sam zalila za koktelom od nara i tekile i odlaskom na spavanje pre 1 sat posle ponoci.

S obzirom na sastav ekipe i situaciju, igrali smo se kontemplacije i predvidjanja buducnosti. Ja sam na osnovu licnih podataka (uz pristanak pojedinaca :-)) predvidjala ko ce koliko da zivi i sta ce ga zivota lisiti. Ako volite da znate, i dosade vam sarme i ruska salata, evo materijala da se i sami poigrate:

     Таko glasi naslov romana Nikoloa Amanitija, najpoznatijeg italijanskog pisca mlađe generacije, koji u svojim romanima i pripovetkama oslikava mračne strane svih slojeva savremenog italijanskog, ili bilo kog Zapadnog društva. Njegovo stvaralaštvo moglo bi se odrediti kao crnohumorni, satirični horor. Sve slabosti jedne civilizacije lišene ideala i velikih ciljeva ispoljavaju se u ponašanju i postupcima mladih ljudi, koji u Amanitijevim pričama neumitno upadaju u vrtlog nasilja, kriminala, droge. Ni vinovnici takvog stanja stvari, njihovi roditelji, nisu prikazani u boljem svetlu. 

Fireworks? No, firearms.

Osvanulo je divno, sučano jutro u Buenos Airesu. Sa prvim zracima sunca, krenula sam put nacionalnog aerodroma koji se nalazi u srcu grada. Prolazim ulicom u kojoj živi Lucila i uz put nailazim na sliku koja me je tako podsetila na centar Beograda u ranim jutarnjim satima – male prodavnice i pekare se lagano otvaraju, prodavci užurbano sređuju radnje, u vazduhu se oseća miris svežeg peciva i čuju se glasovi vozača koji su se tu na trenutak zaustavili kako bi isporučili robu.

Iskreno, ne mogu dočekati da stignem u Ušuaju. Posle gotovo 20 sati putovanja, neopohodan mi je osećaj da sam konačno tamo... Na putu ka aerodromu, prolazim ’favela’ distrikt koji se nalazi tačno ispod autoputa, što me je podsetilo na nekadašnje stanje ispod Gazele u Beogradu.

Proslo je vise od 100 dana od kako su uhapseni nasi drugovi Tadej Kurepa, Ratibor Trivunac, Ivan Savić, Ivan Vulović, Nikola Mitrović, i drugarica ,Sanja Đokić .Istraga po idiotskoj optuzbi za medjunarodni terorizam je okoncana, a nasi prijatelji su i dalje u zatvoru! S obzirom na nenaklonost medija odnosno blokadu sa kojom se suocavaju svi koji pokusaju da ovu temu nametnu kao bitnu za raspravu u ovom drustvu, trebalo bi da se zajedno podsetimo kako je sve pocelo.

A pocelo je protestom...