Помислих да ово напишем као коментар на неком од геополитичких блогова који су отворени ових дана, али пошто ценим да ће их бити све више, рекох себи: што да то лепо не запишем овде код себе?

Ситуација која настаје је почетак хладног рата. Иако однос снага није ни приближан односу снага из првог, трендови иду у том правцу. Да

Rekli su mi kako novinari tvrde da „dobra vest, nije vest". E pa ja verujem da nam dobre vesti pokazuju pravac kojima se naša društva menjaju na bolje. Zato sam rešio da jednu takvu vest podelim sa vama: srpsko zdravstvo uštedelo je 25 miliona evra na startu 2014. godine.  A nadamo se da će narednih godina te uštede biti mnogo veće.

U suštini, to je ostvareno samo zato što su ministarka zdravlja i direktor Fonda za zdravstveno osiguranje doneli hrabru i revolucionarnu odluku da promene način nabavke lekova. Objasniću kako.

Donedavno je Srbija imala model po kome su svaka bolnica, dom zdravlja i apoteka pojedinačno nabavljali lekove. Oni su sami birali od kog dobavljača će kupovati i koju marku leka za neku bolest.

Nije, zaista nije u pitanju upoređivanje ili nalaženje neke tajne veze ili obnova istorije kao majke učiteljice života a ponajmanje sve to ima veze sa sadanjim dužnosnicima na državnom ili lokalnom nivou, mada ni takvu mogućnost ne treba gurnuti pod tepih ako je neki od prevelike nadošle vode preostao. Ovde je reč o grafitima i samo njima. Dakle, grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju I vremenu jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: "Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, Bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.

Način na koji se na prostorima bivše SFRJ tumači bliža i dalja istorija više podseća na moralno-političke pripreme za nove obračune I ratove nego na pomirenje po ugledu , recimo na Skandinavce. Glavni problem je nedostatak ljudskosti I hrabrosti da se priznaju i greške pa i zločini svoje strane već se uvek pokuša za sve apsolutno okriviti drugi, a mi smo anđeli.

Dva ilustrativna primera za ovo su  nedavni tekst Viktora Ivančića u kome neka učiteljica Smilja pokušava objasniti deci domovinski rat pa se upetlja da je ni Sonja Biserko ne bi shvatila a kamoli deca.

Drugi primer je kako je vladina kancelarija za KiM pripremila nastavni material o pogrom Srba 2004.godine. Težište I jedne I druge priče nije na objašnjenju onoga šta se I kako desilo već raspirivanje mržnje prema Srbima odnosno Albancima.

Pa evo tih priča:

Početkom juna ove godine premijeri Crne Gore i BiH u Sarajevu parafirali su ugovor o državnoj granici, a državne komisije BiH i CG potpisale su ugovor o granici. Trebalo bi da usledi proces ratifikacije ovog ugovora.

Međutim, bilo bi pogrešno da BIH ne pokuša da granice sa CG reši arbitražom ili pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Naročito bi vlasti Republike Srpske trebalo da insistiraju na ovom pitanju, za početak blokiranjem ratifikacije u parlamentarnoj skupštini BIH, jer bi logikom stvari reon Sutorine od 75 km2 pripao opštini Trebinje. To bi se moglo učiniti

Tekst je nastavak članka objavljenog ranije na ovom blogu i na portalu www.prometej.ba

Da se pred gledaocima nalazi mnogo više od zombie flicka govori nam i dramski

The Book is not available yet. It is the subject of conjecture and wild surmise. The Book began eight years ago. The words are written. The pages, however, are as yet unassembled, unordered, and unbound. What is the Book? Who has the Book?

And will it cure my bunions?

Prošle nedelje sam u Londonu učestvovao na konferenciji "Serbia Investment Day" (#SerbiaInvestmentDay). Na konferenciji su govorili premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministri Vujović i Sertić, predstavnici insitucija i kompanija iz Velike Britanije i Srbije.

U kraćem obraćanju sam se osvrnuo na dubinu i kvalitet odnosa između naše dve države i okvir u