"No one is born hating another person because of the color of his skin, or his background, or his religion. People must learn to hate, and if they can learn to hate, they can be taught to love, for love comes more naturally to the human heart than its opposite."

Posmatram ih kako

 

 

U zemlji prividne rodne ravnopravnosti, nežnosti, boljitka i sreće, silovanje je i dalje tu.

Počevši od škola, kampova, domova za nezbrinutu decu i mesta koja bi trebala da budu svetinje poput crkvi, ona se dešavaju.

Ja ih moćnicima ne mogu nazvati kada nad slabijima od sebe izvršavaju  najgnusnija dela i dobijaju  opravdanja i zaštitu,od nadređenih.

Zatvor je za njih malo, za njih je Pakao večno prebivalište i tu ih neće sačuvati ni titula, ni politika, a kamoli mantija čije god vere bila.

 Dosta je bilo lažnih boljitaka

Just to show how really short-sighted it is possible to be, civic activist Filip Vukša was fined nearly €500 for repairing a dilapidated bus stop in Belgrade.

!!!

Velikan srpskog slikarstva Boža Ilić je ogluveo u 12 godini. Vremenom je sve nerazgovetnije govorio, uglavnom prema sećanju. To je bio glavni hendikep u prelomnim godinama odbrane statusa vodeće figure socijalističkog realizma. Upoznao sam ga godinu dana pred smrt dok je ubeđivao prsatu sekretaricu SIZ-a

Is it possible to have an opinion with joining a Cause?

Case Study: Same-sex Marriage. It is not acceptable anymore to merely accept this and generally agree with it. The Socially Acceptable Model is to "celebrate" it. We must loudly proclaim our most underscored, emphatic, and rainbow-painted glee. We must show Vindication and Exaltation. Otherwise, we might be mistaken for a Scalia-style dissenter.

And God forbid we actually do dissent...

The Pilgrims, at Thanksgiving 1.0, were outnumbered almost two to one.

After washing up on Plymouth Rock in December of 1620, the 102 passengers of the Mayflower set about the task of conquering North America in the name of Puritanism. Religious fanaticism not being sufficient protection against Cold and Hunger, 46 of the original sinners died in the first winter.

 

„...Veselje se siri na sve strane, sad slobodno po zemlji idemo....pamtićemo dane, druže Tito mi ti se kunemo...“

Nekad je bilo dovoljno da se zapeva neka od ovih pesama i time se reši bar jedan od problema - posao, stipendija, stan...!

Koliko puta su se slušale ovakve pesme i zaklinjanja u ovoga ili onoga, ali godine pune muka još nisu prošle. Svako ko se bar malo priseća (i pošten je prema sebi) prošlih dana ili godina, mogao bi sebi da pripiše

Srbija troši 250 evra po glavi stanovnika na zdravstvo, dok Engleska troši 3500 funti, a Amerika čak 7000 dolara. Kad gledate samo brojke pomislićete da SAD ima najbolji a Srbija najgori sistem zdravstvene zaštite. Pa, nije to baš tako jer nije sve u parama. Holandija troši manje od Nemačke po glavi stanovnika na zdravstvo pa ipak ima bolji sistem zdravstvene zaštite prema istraživanju koje je sprovela institucija Evro-zdravstvo.

No, novac jeste važan i ima ih koji tvrde da je srpski zdravstveni sistem pristojan za zemlju sa takvim društvenim dohotkom ali da nije onako dobar kakav je bio u Jugoslaviji. Međutim, u ovom momentu zemlja teško može povećati iznos koji izdvaja za zdravstvo. Tih 260 evra po glavi stanovnika iznosi čak 11 odsto društvenog dohotka što Srbija jedva da može da izdrži.

I have had just about enough.

We have now drifted into the third year of GFC (that is the Global Financial Crisis and specifically NOT Going For Coffee) and everyone is STILL nay-saying the economy and waxing gloomy about the prospects for this year.

What do you think for this year? Do you see any signs of improvement? Do you think we are out of it? Do you think it will continue? In the questions we should see the answers. The point is that nobody really knows, and everyone seems to be turning to friend, neighbor, family member, and random guy on the street waiting for the light to change to see if the light will really be changing or not.

Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније.

Млад један човек изда на јавност збирку својих песама.

Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала.

Цело друштво дочека књигу с негодовањем. Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко:

— Песме?!... Којешта!...

— Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору.

Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: