Gost autor - Miodrag Linta  Predsednik Koalcije izbegličkih udruženja u Srbiji.

 

Predstavnici izbegličkih udruženja će u ponedeljak, 31. oktobra 2011. godine, u 12, 05 časova doći ispred zgrade Predsedništva Srbije, Andrićev Venac br. 1, tražeći da ih primi Predsednik Srbije Boris Tadić. Povod za prijem je predstojeća konferencija ministara spoljnih poslova Srbije, Hrvatske, BIH i Crne Gore, koja će se održati 07. novembra u Beogradu.

Na ministarskoj konferenciji će biti  potpisan politički dokumenat pod nazivom "Zajednička deklaracija za pronalaženje rešenja problema izbeglih i raseljenih lica", što za ratom oštećene građane ima izuzetno veliki značaj.

Kada bih nekim čudom ili silom prilika bio član(arina)  neke ovdašnje partije, i to baš Demokratske stranke, na neposrednim izborima bih glasao za Gorana Ješića kao novog, svežeg i obećavajućeg predsednika DS.

Zašto baš Ješić? Pa zato što mi se čini da jedini od trenutno pominjanih kandidata za naslednika Borisa Tadića ima znanje, veštinu, umeće, iskustvo i elementarnu hrabrost da DS izvuče iz gliba u koji su je uterali politikanti, šićardžije, karijeristi, tajkunski agenti i kameleoni.

Divlji graditelji nisu posebni ljubitelji zidanja ali su bili prinuđeni na takovo delovanje jer ih je država ostavila na cedilu. Počelo je davno, to građenje bez dozvola, bez komplikovane i opterećujuće a i skupog pribavljanja svakojake papirologije, uzurpacijom tla i preparcelisanjem njiva u dvorišta. Hrabra je to bila odluka graditelja da se u akciju krene, doći do parcele za gradnju svog doma, putem koji je država odredila nije bilo moguće jer je zaboravila da u gradske planove uvrsti zone gde bi se individualne kuće gradile po meri potrebitih kojih je zaista bilo veoma mnogo, pa onda procedure, trebale su i neke pare koje namereni graditelji nisu imali u dovoljnoj količini i onda su oni uzeli stvar u svoje ruke. Kupovali su njive na obodu grada i zidali, malo po malo, zid po zid, useljavali se u podrume a preseljavali se u prizemlje kad bi ga izgradili zavisno od para kojima su raspolagali. Bila je to borba za opstanak, državu to nije posebno ili bar dovoljno interesovalo, naprotiv, napravila je neke zakone i pravila koja su graditelje ometali i svrstavali ih u nepodobne i narušioce društvenog sistema, čak i kao učinitelje krivičnog dela. Infrastrukturu i ulice su sami pravili, takođe na divlje, a onda, kada su neki izbori nailazili država bi im izgradila malo kanalizacije ili dovela žice za struju, stavila malo asfalta, ali ih i dalje nije priznavala. Ta dvoličnost traje i dalje, čak su i doneti kvazi propisi koji navodno olakšavaju legalizovanje zgrada zidanih bez dozvola što nije u praksi pokazalo neki rezultat ali divlje građenje je i dalje rešenje za mnoge kojima je stanovanje potrebno.

 

Kao da čitam Politikin zabavnik i rubriku "Verovali ili ne". Ja znam da je Srbija zemlja beskonačnih iznenađenja i mogućnosti, ali i ja sam ponekad zatečen. Kao kad sam čuo za platu direktora Aerodroma Beograd.

17. decembar 2008. | 00:18 -> 07:24 | Izvor: B92

Čačak -- Milanka Vukadinović, poljoprivredna penzionerka, navodno, duguje Penzionom fondu gotovo 11 miliona evra, odnosno nešto manje od milijardu dinara.

VIDEO VERZIJA!

нисам најјасније схватио вест о дечанима? ко су били ти младићи тамо који су се бунили. зашто се умешао нато, и кога је нато штитио?

 

            Беко је пре пар недеља понудио држави да откупи његов део у Луци Београд. Сада је на ту понуду одговорила "држава у држави" - Град Београд и "Београд то сам ја" - Драган Ђилас. У широко демагошком покрету "Ја као машинац радим конкретно и брзо посечем дрво" дошли смо до тога да је Драган Ђилас јавно, ноншалтно понудио 40 милиона еура. Одакле? Чијих? Колике су "скривене" надлежности градоначелника када тако преко колена ломи пословну одлуку вредну десетина милиона еура? Кажем "скривене" јер у оним јавним овлашћења за донoшење такве одлуке нема.

zajedno jači?

Evo stare priče koju ste svi makar jednom u životu čuli ili pročitali:

Imao jedan otac sedam sinova. Rekao im je da uberu sedam prutova. Oni su otišli i vratili se svaki sa svojim prutom. Ajde sad, kaže im otac, zavežite ih dobro. Zavezali oni prutove a otac im tada reče: De sad da vidim ko od vas može da slomi ovaj snop pruća. Proba prvi i ne mogade. Proba drugi i ne mogade ni on. Probaše svi ali ne uspeše. Otac uze snop, odveza ga te slomi jedan po jedan prut. Vidite sinovi moji, kad ste zajedno niko vas ne može slomiti, zajedno ste jači.

Priča je od upotrebe izlizana ali retko, vrlo retko u praksi sprovođena, primere možete na prste jedne ruke izbrojati u svekolikoj srpskoj Istoriji.

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Listam jutros novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Prosečna starost gradjana Srbije je 41,2 godine ...što bi po meni značilo da smo mi sad u najboljim godinama ( ako se ne računaju godine raspleta ) ...Jedino su za sada od nas mladji beogradski tramvaji,

Oni što kukaju za neizvršenim vojnim udarom '91 (a tražili bi vrišteći smrtnu kaznu posle mesec dana za one koji bi taj vojni udar izvršili); 
i oni što nariču za 6. oktobrom dvehiljadite (obožavaoci "naših navijača" do 10 oktobra i pljuvači Đinđića zbog njih od 11. oktobra) - to su isti koji su prizivali i prizvali 13. mart.
Taj 13. martje bio dan bez Đinđića, kad on više nije mogao da se brani od novih vlasnika njegovih stavova i mišljenja, dojučerašnjih pljuvača i podsmevača onome što je radio.
Oni sigurno nisu Đinđića ubili direktno ali se podsmevaju i hnjemu i svemu što je on gorovrio i radio čitavog svog života.