Prisluškuju nam Predsednika države!

Prisluškuju nam Ministra vojnog!

Sedam zlatnih pitanja kriminalstike glasi:

1. šta,
2. gde,
3. kada,
4. kako,
5. čime,
6. ko, s kim,
7. zašto.

We lose time when we sit and wait for the phone to ring. We lose time when watching the water boil for coffee and tea, looking for the keys, standing in queues. This blog will take me an hour to write - and where will that hour be tomorrow when I wake up and find that we have moved into summer time?

In the fall, when we gain an hour moving back into normal time, most of us use it to sleep. Either that, or we get up artificially early and say to ourselves that we have a much longer day in which to be Productive! But the change usually happens on Sunday so the extra hour is generally used in idleness...

Pišem blog nakon godinu dana. Javljali su mi se u međuvremenu mnogi blogeri, kolege, bliskog mišljenja i oni koji to nisu, i raspitivali se što me nema.  Evo, vraćam se, pa ćemo se družiti ovde kao i na društvenim mrežama.

E, sad, šta sam hteo da vam kažem? O politici, naravno.

Čekaju nas lokalni izbori na Voždovcu, jednoj od najvećih beogradskih opština. U formalnom smislu to nisu važni izbori, jer u sistemu lokalne samouprave, beogradske gradske opštine imaju jako male nadležnosti. One na ni jedan način, zbog nakaradnog sistema lokalne samouprave, ne utiču bitno na živote građana.

Davne 1996. godine, pred izbore, glavni trač po gradu Nišu bio je o knjizi koju je izdao, u to vreme. Mr. Mile Ilić. Knjiga se zvala „Oči istine“. Ta knjiga je oličavala autokratski pristup političkom životu u Srbiji, posebno u Nišu. Pisali su se hvalospevi, veličala intelektualna snaga mr. Mileta Ilića. Samo mali broj pravih intelektualnih gromada mog grada imalo je snage da ukaže na pogubno dejstvo takvog narcisoidnog pristupa političkom životu, koji određuje sudbinu svih nas. Većina kvazi intelektualaca je aplaudirala i pomno čekala da skupi koju bačenu kosku neprikosnovenog vladara grada Niša. I onda se desilo da loše procene budu kažnjene katastrofalnim rezultatima SPS-a. Personifikacija svih promašaja bio je Mile Ilić.

LONDON, ROME, BELGRADE.  World Cup football (may God have mercy on our souls) has a self-contradictory role. On the one hand, here we have supreme nationalism wherein the world lines up in a sanctioned and authorized collective and protracted riot of Us against Them.

On the other Reusch-gloved hand, however, nothing unites us with our seemingly disinterested neighbors, distracted fellow Underground riders, and dyspeptic shopkeepers than being au fait on the latest World Cup babble.

 

 

 

 

 

 

Čestitam svim ženama ( na blogu,u Beogradu a i šire ) od srca Dan žena ....

Moj skromni poklon za sve Vas je jedan spot ...

Želim da ovaj dan provedete lepo sa onima do kojih Vam je stalo ...

Uživajte ...

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

Žiri novinarske nagrade "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost odlučio je da za 2011. godinu dobitnici budu novinari Dinko Gruhonjić i Ljubomir Živkov.

Novinar Dinko Gruhonjić kao šef dopisništva agencije Beta u Novom Sadu, kao predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i kao stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu već godinama svojim predanim žurnalističkim angažmanom doslovno živi novinarstvo. I to novinarstvo koje uvažava visoke standarde slobode medija i novinarskog kodeksa. Takođe, u javnoj komunikaciji Dinko Gruhonjić hrabro promoviše demokratske i antifašističke stavove.

Novinar Ljubomir Živkov svojim kolumnama u magazinu "Vreme", „Blicu", kao i britkim  komentarima u "Peščaniku" lucidno i satirično ispisuje hroniku (ne)vremena, ili kako bi on rekao "saborne propasti", ne posustajući pred sve nasrtljivijom tabloidizacijom i kretenizacijom medija.

U Budimpešti je, u poznim godinama života, preminula Julijana Aleksov, dugogodišnja vaspitačica iz Lovre, jedinog sela u Mađarskoj sa većinskim srpskim življem. Sledi njena životna priča, zabeležena pre nekoliko godina, u njenom domu u Lovri.

Strpljivo i polako, onako kako se uvek obraćala svojim zabavištarcima i svima

 "...Teokratija ?????...!!!!!

 U kakvoj mi to zemlji   živimo?